Драгорад Драгичевић: Самоуништење народа Ксоса

Украјина није прва која је допустила да је пророци преваре. Протести и побуне против „диктаторских режима” у арапским земљама 2010. и 2011. године покренути су управо пророчанствима о будућности као награди за уништење садашњости. Пре „арапског пролећа” преврат садашњности изведен  је у Србиjи  после 2000, у другим размерама и са друкчијим последицама. Обећанȏ  је, као и у случају Ксоса, изостало, а државе и народи су суновраћени или бар уназађени.

Године 1856. племену Ксоса, које је већ стотину година одолевало англо-бурским колонијалистима, јавили су се духови, који су од овог народа затражили да им принесе жртву клањем најбољих грла стоке. За узврат, духови ће народу Ксоса подарити здравље и благостање.

Након испуњења њиховог првог упутства, духови су сваког дана увећавали своје захтеве, све до коначне одлуке племенског поглавице да народ Ксоса побије сву живу стоку и спали све залихе жита. За узврат, тврдили су поглавица и пророци,  духови ће ступити у савез са племеном, ослободиће га енглеске владавине и вратити му многоструко већу имовину од жртвоване.

Тачно одређеног дана, појавиће се из земље хиљаде грла стоке, лепших и издашнијих од оних које су до сада гајили, и огромна стада прекриће њихове пашњаке. Из земље ће нићи брзо сазревајућа жита, и нестаће болести и старачке немоћи.

Ако ли не послушају поруке духова, пашће небо на њих и смрскаће их.

Наравно, било је међу припадницима племена Ксоса и оних који нису веровали у исправност убијања сопствне стоке и уништења жита, али су због послушности према поглавици ипак уништили све што су имали.

Ропство после помора

У обећани дан 1857. године ништа се није догодило. Духови нису испунили своје обећање. Уместо најављених десетина хиљада грла стоке, ваздух на хоризонту је у обећани дан дрхтао злокобно празан. Уместо брзо сазревајућих  и роднијих жита, земљу је притисла пустош. Према подацима британских власти, само у мањем делу народа Ксоса, делу под њиховом контролом, умрло је 1857. године 68.000 људи.

Ову истиниту трагедију описао је, претежно литерарно, Елијас Канети у изузетном антрополошком делу Маса и моћ. Бавећи се феноменом опсењивања масе и њеном покорношћу пред пророчком вољом, Канети се индиректно ограђује од политичког аспекта наглашавањем неуспешних британских настојања да се народ Ксоса, разуме се: према британским изворима, одврати од опасне послушности пророцима.

Данас о народу Ксоса западњачка историја зна веома мало. У „коришћеној литератури” у радовима британских и немачких аутора 19. и  20. века блесне и понеки наслов о народу Ксоса, али је на траг о делу немогуће наићи аматерском претрагом водича кроз архивску грађу преко интернета. Скоро да се не може избећи помисао да су трагови о пропасти народа Ксоса брисани, јер песак времена не може тако брзо да затрпа тако велику драму једног народа. Могуће је чак да и у данашњем народу Ксоса у Јужноафричкој републици нема баш много писаних трагова о томе.

Не зна се, ни приближно, бројност народа Ксоса у 18. и 19. веку, али је извесно да је био један од најбројнијих у Африци, а и један од најнепокорнијих, о чему сведочи његов дуги отпор англо-бурским колонијалистима током стогодишњих Кафирских ратова. Зна се само, отприлике, да су две трећине народа помрле од глади 1857, након потпуног покоља стоке по препоруци пророка. И зна се да је након те демографске катастрофе преостали народ Ксоса стављен под потпуну контролу британске власти, припајањем колонији Британска Капрарија. Као потомство те преживеле трећине, данас у  Јужноафричкој републици живи око осам милиона припадника овог народа, у коме је иначе поникао и сам Нелсон Мендела.

Пророци међу Србима, Арапима и Украјинцима

Да је народ Украјине и знао нешто о пропасти народа Ксоса питање је и да ли би успео да се одупре савременим пророцима, који су га позивали да поништи све што је имао и умео како би се квалификовао да му богови дарују много боље и много  више од онога што је сам дуго и мучно стварао.

Украјина није прва која је допустила да је пророци преваре. Протести и побуне против „диктаторских режима” у арапским земљама 2010. и 2011. године покренути су управо пророчанствима о будућности као награди за уништење садашњости. Обећанȏ  је, као и у случају Ксоса, изостало, а државе и народи су суновраћени или бар уназађени.

Пре „арапског пролећа” преврат садашњности извела је и Демократска опозиција Србије после 2000, у другим размерама и са друкчијим последицама. Ако се добро сећамо редоследа, пророци су и у Србији најпре тражили уништење домаћег банкарског система, јер су духови обећали да ће послати много боље банке, које ће бити снажан ослонац привреди и грађанима. Пророци  су захтевали и да брзо предамо сопствена предузећа у руке тржишног капитала, да би нам духови послали модерна и конкурентна предузећа у којима ћемо имати посла и хлеба у изобиљу. Испразнили смо оборе, зауставили смо домаће кланице и опасно осумњичили смисао гајења жита. Тако промењени, обећано је, брзо ћемо утрчати у ЕУ. У најављено време, као и век и по раније раније у случају народа Ксоса, не догоди се обећанȏ. Истина, послане су обећане банке, али су прорци потпуно оманули у предвиђању ослонца привреди и грађанима. Дошли су нови власници предузећа, а са њима незапосленост и сиромаштво. Није стигла награда ни за празне оборе, неузоране њиве, затворене фабрике. Многи припадници племена почели су да слуте да су пророци оманули, али назад нису могли, јер су жеље духова већ управљале њиховим животом. Слутње добише крила јер до заблуделог племена стигоше из земље богова гласови да ће тамошње кључне банке бити национализоване да би постале ослонац за привреду и грађане. Штавише, из земље богова почеше да стижу гласови да тржиште није само по себи паметно и да се привреда не може сасвим препустити његовој бездушности.

Савршено позната будућност

Одакле извире спремност једног народа да упадне у исту замку у коју је упао и народ Ксоса?

Знатним делом то омогућава веома плитко познавање сопствене прошлости и апсолутно познавање будућности. Парадоксално, народи много боље познају своју будућност од своје прошлости.

Прошлост је, наиме, и оваква и онаква, у њој је победник често побеђени, а у прошлости је изабрана страна можда погрешно изабрана. Уместо правца којим смо ишли, требало је супротно. Ми, који смо давно загосподарили овим просторима и оставили дубоке и видљиве културне трагове, вероватно својом непажњом нисмо приметили неке који се данас куну да су ту били пре нас.

Будућност нам је, напротив, савршено позната, и нема никакве сумње да ће се одвијати баш како је видимо уз помоћ пророка.

Народу Ксоса је сопствена култура, која га је одржавала, постала ништавна наспрам будућности коју су најавили пророци. Ксосе су изабрали да скрате пут у такву будућност: да униште садашњост, која је увек тековина прошлости, како би будућност попут антициклона нахрупила на њено место. Према британским подацима, поглавица  племена Ксоса, по имену Крели, живео је дуго после масовног умирања његових изгладнелих поданика. Умро је од старости, не од глади.