Јовановић Хилу на ово одговара питањем о каквом, или боље речено, чијем моралу он уопште може да прича.
Хил прекуцао игрицу
„Он нама каже да пазимо на морални компас? Јел то због тога што су нас бомбардовали? Или ради чега? Не видим други разлог због чега би ми требало да усмеримо морални компас ка њима а да он није чисто огорчење које имамо према њима,“ иронично коментарише Јовановић.
Све речи, ставови и бахатост америчког амбасадора, по мишљењу некадашњег шефа југословенске дипломатије, нису одраз дипломатије већ понашање колонијалне силе.
„Хил се од почетка поставио као амбасадор једне велике земље, што је у реду, и као „адвокат“ нашој влади како она треба да води спољну политику. У тим својим заобилазним упутствима он је отишао и корак даље па наговештава неке лоше ствари по нас уколико не бисмо изабрали „прави пут“, а то је онај који он представља,“ објашњава Јовановић.
Те скривене претње, додаје наш саговорник, нису уобичајене за страног амбасадора у некој земљи али, како каже, верује и требало би да је због свега изреченог и мешања у наше унутрашње и спољне послове опоменут од наше државе.
„Он може евентуално такву врсту претњи да учини у званичном разговору са неким државником, али у јавности да се појављује са таквом врстом притиска на владу ове земље да уради нешто што је по вољи његовој земљи, излази из духа и слова Бечке конвенције која је уредила дипломатске односе и права и дужности страних дипломата у другим земљама,“ истиче Јовановић.
Амерички стил дипломатије – уцена
То је оно што ствара општи утисак, додаје Јовановић, и у оквиру тог утиска он је последњих дана наставио да нас подсећа да ми треба да извршимо прави избор и будемо „на правој страни историје“, која је, разуме се, његова.
„И да најављује неко наоблачење и муње ако ми као самостална земља не бисмо донели сопствене суверене одлуке, али по упутству и сугестији страног, у овом случају америчког амбасадора,“ истиче он.
На нешто слично се, подсећа Јовановић, недавно пожалио и мађарски министар спољних послова Петер Сијарто који је тамошњим америчком амбасадору пребацио да се понаша као гувернер у његовој земљи а не као амбасадор.
„То је отприлике стил америчких амбасадора у земљама које они желе да подведу под свој утицај. Они се не обазиру при том много на Бечку конвенцију јер сматрају да ако су суперсила да могу и супериорно да се понашају у другим земљама као амбасадори. То произилази из њихове моћи, али то није лепо за уши онога ко то слуша, а још мање да се стави у положај нижега да извршава оно што се од њега очекује директним или индиректним позивима,“ каже Јовановић.
Не даје нама Америка ЗСО
Наш саговорник осврнуо се и на америчку помоћ око формирања ЗСО, која се представља као нешто што нам они дају, а не нешто што је међународна обавеза.
„Вероватно да Америка сматра да им положај прве велике силе допушта да се тако понашају. Очигледно је да у овом немачко –француском папиру, односно европском како га називају сада, Американци од почетка говоре да Приштина мора да учини „уступак“ и формира ЗСО. То није уступак већ раније неизвршена обавеза Приштине, да се подсетимо. Дакле, нико ту нама ништа не чини. Али и у томе је Америка себе оградила да ЗСО мора бити у складу са Уставом Косова што су нова ограничења која се стављају а која нису у складу са бриселском ЗСО,“ напомиње Јовановић.
Друго, издваја саговорник Спутњика, тиме што Америка упорно наглашава како врши јак притисак на Приштину и да се заузимају на енергичан начин да се то оствари и то што брже, хоће да створе неку паритетну слику.
Желе признање Косова у замену за ЗСО
„Да ЗСО за коју се Запад тако „срчано“ сада залаже и коју ће да „испослује“ треба да буде у равни са оним што се од Србије очекује а то је да дигне руке од Косова и да му не смета да уђе у УН, или да направе споразум о нормализацији односа, тако да ми Косово напустимо на дефинитиван начин и да то компензују инсталирањем ЗСО на Косову и Метохији,“ објашњава Јовановић.
То је, закључује он, нека отприлике општа слика коју ми са стране можемо да добијемо о господину Хилу који, чим је дошао овде је отприлике почео да негује стил јавних порука које упућује, а у последње време то чини и уз подсећање на могуће теже последице, ако ми као суверена држава сами не прихватимо оно што од нас тражи и око Косова и Метохије, укључујући ту и увођења санкција Русији.
Амерички амбасадор у Србији Кристофор Хил у изјавама последњих дану без рукавица објашњава став Америке према питању Косова и Метохије и њихове „подршке“ у формирању Заједнице српских општина, а говорио је и о немачко-француском предлогу за решавање овог питања као нечему што је Београд већ прихватио, иако за тако нешто нема званичне потврде. Успут је стигао и да упореди Србију и Северну Кореју, ако је за утеху, речима да „ ако неко мисли да је у Србији и на Балкану лоше нека погледа Северну Кореју“.
Осим овога он је рекао и да је Србија треба да уради оно што је у њеном интересу и да не сумња у искреност њеног руководства, кад јасно изражава жељу да постане део ЕУ и пређе завршни део свог пута на Запад, уз напомену да Србија треба да се одлучи да учини оно што је у њеном најбољем интересу и да се Србија дуго супротставља санкцијама Русији али да то време сада истиче.
Амерички амбасадор је себи дао за право и каже да верује и да не сумња да је Србија на много начина већ донела одлуку, али да „још нису сви обавештени“.
„Порука је јасна. Србија ће бити део Европе, да поменем још једну димензију овога – атлантских структура. То се већ дешава. То је само питање темпа и обима“, закључио је Хил, у свом говору у Америчкој привредној комори.
