Танасковић: У Сарајеву не могу српска Три прста, али могу младомуслиманска четири прста

Пише: Дарко ТАНАСКОВИЋ

НЕДАВНО је фамозни ИФИМЕС, међународни институт за блискоисточне и балканске студије из Љубљане, познат и као „Супермаркет Зијада Бећировића“, објавио амбициозну аналитичку студију „2023 БиХ: Путиновци ће успоставити институционалну контролу над Босном и Херцеговином“.

Да подсетимо, директор и spiritus movens ИФИМЕСА – др Зијад Бећировић – скромно се самодефинише као универзитетски дипломирани економист, магистар комуникологије, доктор економских наука, амбасадор знања и стручњак за ислам, жидовство и интеркултурну комуникацију.

Почасни председник је бивши председник Хрватске Сјепан Месић, уз чије име се не наводе друге знанствене квалификације, док су главни експертски ауторитети неколики умировљени политички и дипломатски службеници западних земаља.

ИФИМЕС са посебном пажњом прати друштвена и политичка збивања на простору бивше Југославије и о њима повремено објављује политиколошке анализе. Институт је у целини матичним опредељењем проамерички, односно проатлантски и пробриселски оријентисан, а ако конјунктура (и наручиоци) траже, понекад саопшти и нешто другачије, привидно објективније и уравнотеженије погледе на тематику којом се бави.

Важно је да се добро плати.

С обзиром на то да му је седиште у Љубљани, што би требало да упућује на закључак да кретања и догађаје на Балкану, а особито на бившем југословенском простору, прати из прве руке и оборужан регионалним искуством, ИФИМЕС је, као доскора једини институт ове врсте у суседству посвађаних држава наследница југословенске федерације, углавном незаслужено задобио статус извесне референтности, па се на његове анализе ослањају или их бар преносе многи ванрегионални фактори.

Ова најновија „анализа“ политичке ситуације у БиХ после формирања коалиционе власти и владе у Сарајеву нови је доказ да је за оне који заиста желе да разумеју шта се збива на политичком простору бивше Југославије, а конкретно у БиХ, указивање поверења ИФИМЕС-у сазнајно штетно.

Морали би се, међутим, забринути и ИФИМЕС-ови ванрегионални и овдашњи комитенти и финансијери, чије идеолошке и политичке ставове љубљански институт настоји политиколошки рационализовати и снабдети их привидом чињеничне утемељености, објективности и достојанства, јер су се теоријске претпоставке, идејна разина и методолошка изведба производа ове паранаучне радионице најновијом „анализом“ срозали до степена гротескне карикатуралности и најгрубље пропаганде.

Основна оцена постизборне политичке ситуације и прогноза њеног даљег кретња у БиХ из пера ИФИМЕС-ових „амбасадора знања“ јесте да је, захваљујући изборним нерегуларнистима и крађи, из учешћа у вршењу власти елиминисана „прозападна и умерена“ странка Фахрудина Радончића, у РС на власти остао Милорад Додик, уведен „Човићев изборни закон“, посебним закулисним инжењерингом „инсталирана“ тзв. „Осморка“ (од које је остала „Тројка“), маргинализована победничка СДА и, као резултат, формирана „путиновска“ власт на нивоу дејтонске БиХ.

Оваквом исходу, поражавајућем за „пробосанске“ снаге, а и интересе САД и ЕУ, допринело је, наводно, несналажење и небрига  иностраних западних покровитеља, перфидност Кристијана Шмита, а као уротници помињу се и Јанез Јанша, Виктор Орбан, па чак и Андреј Пленковић, у улози заштитника Милорада Додика!

Закључак изведен из овакве знанствене анализе јесте да ће, као што је Ирак после западне интервенције погрешном политиком предат у руке Ирану, БиХ бити, или већ јесте, на тањиру послужена Путину.

Путиновци интитуционално контролишу БиХ! – позив је на узбуну емитован овом анализом анонимног ауторства, испод које стоји само „Љубљана, Брисел, Вашингтон, 26. јануар 2023“.

Ко зна, можда је Бакир Изетбеговић или неко из његовог јата у експертском или сарадничком тиму ИФИМЕС-а.

Било би заиста губљење времена критички се бавити овим псеудополитиколошким памфлетом, чији састављачи нису уложили ни најмањи напор да њихов урадак делује сувисло или, једноставно, у садашњој изоштреној црно-белој вредносној пројекцији свеукупне динамике политичког живота на глобалном, регионалном и локалном плану, нису нашли за сходно да бар минимално уваже обавештеност и интелигенцију својих читалаца.

У једном недавном интервјуу, украјински опозициони политичар Виктор Медведчук атмосферу у којој се у званичном Кијеву и на „колективном Западу“ политички коректно говори и пише о рату у његовој домовини одредио као „антируску хистерију и пећинску русофобију“. ИФИМЕС-ова квазинаучна „анализа“ постизборне ситуације у БиХ почива на идеолошким премисама такве накарадне „политикологије“.

У БиХ се локално и закономерно та „политикологија“, али и политички јавни дискурс, примењено операционализују као „антисрпска хистерија и пећинска србофобија“, на чему се посебно здушно ангажују неки неформални, али делатни садејственици љубљанског института.

Својом методологијом се у том спонтаном садејству нарочито истиче директор Меморијалног центра „Поточари“ Емир Суљагић. Његов налог на  твитеру поводом срамног напада на родитеље деце из српског футбалског тима на Илиџи речито сведочи о припадности истој школи теоријског мишљења:

„И не знам зашто је тако потресно, шокантно, хаман богохулно, рећи да ме лијепо заболе ја л’ неко из Србије лакше повријеђен на Илиџи? Нигдје ми се та вијест у путу не среће са животним интересовањима. То је полицијски посао, људи за то примају плату“.

Није ово први пут да отмени Суљагић на овако деликатан начин обавештава јавност о свом здравственим тегобама.

Кад су својевремено (2021) поједини српски званичници негативно реаговали на потврђивање резолуције о Сребреници у Скупштини Црне Горе, директор Меморијалног центра написао је, поред осталог, „Увјерење српских елита да је 25 година касније било шта у вези са Сребреницом подложно дебати и да, штавише, Србија има неко мјесто у тој дебати, доказ је дубинске фашизације не само политичког, медијског и академског естаблишмента. Укратко: заболе нас шта ви прихватате или не “.

Ако је судити по тадашњем коришћењу првог лица множине, рекло би се да је реч о неком раширенијем обољењу колектива коме сензибилни Емир припада.

Тешка душевна бол, нема шта!

Идејни саплеменици ИФИМЕС-ових експерата огласише се поново пре неколико дана у Сарајеву поводом тога што је министар безбедности у новоформираној влади (Савету министара) БиХ Ненад Нешић испред зграде Парламента БиХ демонстративно подигао руку са испружена три прста.

Према извештају медија, Скупштина Кантона Сарајево једногласно је, после огорчене дебате,  усвојила декларацију којом се најоштрије осуђује дизање три прста испред заједничких институција, а коју је предложио Клуб СДА, чији је лидер Бакир Изетбеговић, иначе, дизао четири прста, како се од пре извесног времена поздрављају припадници египатске исламистичке организације „Муслиманска браћа“.

У декларацији се „најоштрије осуђује провокативно подизање три прста од новоизабраног министра сигурности у Савету министара Ненада Нешића испред седишта институција БиХ, што је поновио и у програму уживо на јавном сервису“.

Декларација о подизању три прста!?

Као да је реч о нацистичком поздраву подигнутом руком или усташком „За дом спремни“!

У координатама бошњачке актуализације изопаченог стања духа сажетог у Медведчуковој опорој дефиницији, све постаје могуће. Можда ће, како је упозорио председник РС Милорад Додик, у неком тренутку провокацијом бити проглашена и три пољупца при сусрету или растанку, па и само крштење са три прста.

Популарна новокомпонована песма „Нећу један, нећу два, три пољупца хоћу ја“ могла би се наћи на листи напева проскрибованих од стране шехерске инквизиције…

А шта све ових јануарских дана није изговорено о Светом Сави и о светосављу!

Ништа више не би требало да нас изненади.   У томе, а не у апсурдности једне овакве декларације, и лежи опасност продубљивања међуверског и међунационалног неповерења и мржње у мешовитим срединама каква је босанскохерцеговачка, која још увек носи дубоке трауме из трагичног грађанског и међунационалног рата.

Неодговорно је, најблаже речено, овакво инструментализовање покретачке снаге симбола, за коју смо се толико пута осведочили да може донети тешке последице, а све то суштински и превасходно  услед незадовољства успехом, бар привременом, у формирању власти на нивоу заједничких органа БиХ без до сада незаобилазне СДА и упирања свим средствима да се та власт пољуља и сруши.

Неосетљивост и безочност пред опасношћу коју носи поигравање симболима, а самим тим и људима који се са њима идентификују, зарад краткорочних политикантских пробитака, ни у чему се не разликује од искривљавања слике друштвене и политичке реалности у ИФИМЕС-овој „политикологији“. Као што експерте овог љубљанског института „баш заболе“ за научнички завет објективности и истине, тако и сејаче међунационалне и међуверске мржње Суљагићевог кова и доносиоце кантоналне декларације о три прста „баш заболе“ што би њихови неразумни испади могли поплочавати пут у пакао, и то у земљи која је њиме не тако давно пролазила.

Зато су они објективно сарадници на истом опаком послу…и задатку.

То се мора без околишења јавно рећи, иако оне на које се односи јамачно неће заболети.

https://sveosrpskoj.com/komentari/tanaskovic-politikologija-po-ifimes-u-…