Он додаје да се Немачка ипак донекле борила, супротстављала онима који су је натерали на овај преседан, те да је јасно да демони који је притискају не долазе из Немачке, већ из Сједињених Америчких Држава.

„Немци су издржавали колико су могли, покушавајући на овој историјској раскрсници да можда постану своји, од 1945. до данас то нису. Видимо да је ово неуспешан покушај, један у низу неуспешних покушаја. Како ће се то завршити, вероватно тако што ће цела та кула од карата која се зове Немачка, коју смо гледали кроз прогрес за Европу, бити срушена, сама од себе или ће је срушити они који је контролишу, од темеља, па до врха“, истиче Димић.

Он се пита и где ће остати Србија кад се спусти нова гвоздена завеса, са које стране, с обзиром да је, како каже, географија неумољива.

„Ти тенкови фактички одређују и нашу будућност, не само немачку, не само руску, већ на неки начин и нашу. Немци су увукли целу влаче Европу у причу која неће бити добра“, закључује Димић.

Професор Филозофског факултета у Београду, историчар др Чедомир Антић каже да смо заборавили да је немачка војска први пут после Другог светског рата пуцала изван граница Немачке на Косову, прво у оквиру НАТО-а у време агресије, а потом и на демонстранте на северу, пре десет година. Он подсећа на још једну историјску контрадикторност.

„Немачка је вољом великих сила, пре свега Русије, пошто Француска и Велика Британија нису баш биле расположене за то питање, добила уједињење. Подсећам, грађани Руске Федерације су до пре десет година тврдили да су им највећи историјски пријатељи Немци. То је некакав нерв царског размишљања, цареви су се један другом обраћали са Вили и Ники, а милиони њихових поданика су гинули, не знајући тачно зашто“.

Антић додаје да је тај став развејала украјинска криза, а да са друге стране Немачка, без обзира на то што су њени интереси да буде у савезу са Руском Федерацијом, данас има власт која је толико неинтелигентна да предњачи у сопственом рушењу.

„Оно што Немачка има као оправдање, то је чињеница да им се обраћа „легитимна влада“. Кажем, легитимна, зато што је Русија признала ту владу после 2014. године и разговарала са њом. Наравно, Кијев нема демократска власт, ово што се дешава у Украјини, та организација која је изнедрила Зеленског, а пре њега Порошенка, то је на граници фашизма“, каже Антић.