Да ће после скромних 2,7 одсто у 2022. раст кинеске привреде у 2023. бити удвостручен, или можда и утростручен, слажу се скоро сви економски посматрачи. С друге стране, привреде два највећа конкурента: САД или ЕУ ће бити у стагнацији.

Иако једна година не може имати критичну важност за светски економски и политички поредак, чини се ће снажан очекивани раст Кине, уз све успешније активно прилагођавање њеног високотехнолошког сектора на прецизно циљане санкције Беле куће, додатно побољшати позицију Пекинга на глобалној сцени. Томе иде на руку и успех кинеског руководства да ублажи интензивиране напоре Вашингтона да се ЕУ економско-технолошки удаљи од Пекинга, што је помогнуто наизглед амбивалентним и свакако вештим ставом руководства Кине према сукобу у Украјини.

Наиме, чини се да Кина успева да спречи да сукоб у Украјини погорша њене односе са водећим европским привредама, а да истовремено – не пристајући да изолује Москву – спречи једини негативан исход за себе у погледу судбине Русије: колапс режима у Кремљу и његову смену руководством који би скоро неизбежно заузело прозападни курс.

Конфликт са САД, који се већ одавно чини неизбежним, Пекинг покушава да својим стрпљивим позиционирањем одложи што је више могуће, чекајући да дивиденде деценијама вишеструко бржег економског раста у односу на главног ривала коначно буду такве да или одврате Белу кућу од containment-а (сузбијања) или ту политику учине што је могуће више неделотворном.

Промене економске агенде

Чини се да од краја 2022. долази до фундаменталног ресета у економској и делимично спољној политици Кине: државно руководство активно ради на побољшавању дипломатских односа са кључним привредним партнерима и подстицању успорене економије, уз стабилизацију тржишта некретнина и консолидацију фискуса многих регионалних влада.

Живу Чен, један од водећих кинеских економиста, очекује да ће у 2023. владин таргетирани раст бити шест или седам одсто – много више од оног што је пројектовао ММФ (4,4 одсто) или Светска банка (4,3 одсто). CreditSights у наредних 12 месеци очекује драматичан раст, са потрошњом као његовим главним генератором, поред осталог и услед заостале штедње коју су кинеска домаћинства акумулирала у последње три године. На почетку године неколико глобалних инвестиционих кућа је већ побољшало прогнозе раста за Кину за 2023. са четири одсто на знатно изнад пет одсто (нпр. Morgan Stanley је подигао процену повећања БДП-а са 4,8 одсто на 5,7 одсто).

Најоптимистичнији су ипак инвеститори базирани у Хонг Конгу, који, услед коначног напуштања „нулте толеранције ковида“, очекују „експлозивни налет раста“ у распону од 7-8 одсто. Основна претпоставка за такав сценарио је уверење да, супротно западном наративу, Си Ђинпинг неће појачавати контролу над економијом и сузбијати приватни сектор, већ управо супротно.

Овоме у прилог, поред осталог, говори то да је Ли Ћијанг, донедавни шеф Комунистичке партије Шангаја, постао „број два“ (премијер). Ли је иначе отворио ново СТАР тржиште Шангајске берзе и помогао Илону Маску да изгради „Тесла Гигафабрику“ у рекордном року током свог мандата у Шангају. Његово именовање показује Сијеву посвећеност привреди оријентисаној на раст вођен високом технологијом и потрошњом.

На економску либерализацију указује и одлука Народне банке Кине да крене са промовисањем „здравог“ развоја интернет платформи. Додатно, Народна банка Кине је објавила да ће учинити све што је потребно да пружи подршку монетарној политици ради „оздрављења“ тржишта некретнина, те подстицања укупног раста потрошње и инвестиција. Будући да је након врхунца од 2,8 одсто на годишњем нивоу у септембру 2022. инфлација пала на скромних 1,6 одсто у новембру (што је пет пута ниже од нивоа у еврозони или САД), јасно је да постоји довољно простора за монетарну експанзију, односно појефтињење кредита. Убрзавању економског раста ће допринети и јефтинија енергија будући да је Кина своје резерве напунила јефтином руском нафтом.

У првом тромесечју 2023. резултати неће бити импресивни, али би у другом кварталу могло доћи до економског побољшања убрзаним темпом. Сектор некретнина, главни покретач раста БДП-а у последње две деценије, и потрошња становништва две су кључне области. Већ је представљено 16 мера подршке тржишту некретнина, док су државне банке обећале око 256 милијарди долара потенцијалних кредита одређеним инвеститорима.

Подстицање потрошње се убрзава, а замах ће потећи од високих банковних биланса домаћинстава који су порасли за 42 одсто, или за 4.800 милијарди од почетка 2020. (износ сличан БДП-у Француске). Охрабрује да инвеститори већ виде кинеску економију на путу опоравка а хонгконшки индекс Ханг Сенг, мерач сентимента економије Кине, снажно се опоравио након пада у октобру 2022. На очекивање снажнијег раста показује и скок берзанских цена водећих кинеских компанија у области високих технологија (Аlibaba, Tencent).

Дипломатска офанзива Пекинга

Из дипломатске перспективе, главни циљ Кине је да побољша односе са европским силама (нарушене имплицитном подршком Пекинга Москви у рату у Украјини). Важне земље ЕУ се иначе противе „decoupling-у“, чиме означавају јасну разлику у односу на Вашингтон. Пекинг покушава да покаже Бриселу да руководство земље није било свесно намере Москве да покрене рат. Циљ је јасан – смањити дипломатску изолованост и спречити да се ЕУ још више приближи САД.

Кинеско руководство улаже огромне напоре да допре до кључних европских држава – Немачке, Француске, Италије и Шпаније – као и до азијских савезника САД, као што су Јапан и Јужна Кореја, те америчких партнера као што је Вијетнам. Кључно је одржавање економско-технолошке сарадње са ЕУ, која је највећи трговински партнер Кине, односно са неколико водећих европских компанија које спадају међу највеће стране инвеститоре у Кини.

Чини се да жеља Кине за дипломатским ресетовањем односа са ЕУ даје значајне резултате, а посете Пекингу од стране немачког канцелара (Олафа Шолца), председника Европског савета (Шарла Мишела), те оне које би требало да уследе почетком ове године (Емануел Макрон и Ђорђа Мелони) указују на то. Макрон ће вероватно пратити Шолца у изражавању противљења „decoupling-у“ од Кине. Кина ће покушати да искористи Макронове „амбиције стратешке аутономије“ да спречи Белу кућу да је изолује.

Нада да Кина може помоћи да се Москва обузда од употребе нуклеарног оружја снажан је мотиватор у европским престоницама. Додатно, Пекинг покушава да се позиционира не само као потенцијални миротворац, већ и као вољна страна у свим послератним напорима за обнову Украјине.

И ван ЕУ, напори Пекинга за ширење свог утицаја су узели маха. С тим у вези, чини се да се неки вид Pax Sinice већ формира на Блиском истоку, са Пекингом који не жели да дозволи да савезници попут Ирана ометају тај тренд. Додатно, како тврди амерички амбасадор у НАТО, постоје јаке индиције да Кина и Русија деле обавештајне податке и стратегије за „подривање“ НАТО-а, између осталог, у домену сајбер безбедности и снабдевању енергијом.

Полуге глобалне моћи

Док Бела кућа покушава да убеди многе државе да смање своју зависност од Кине, трговинске везе између друге светске привреде и остатка Азије се продубљују како економије расту и компаније преобликују своје ланце снабдевања. Иза овог тренда су економски разлози који везују мање економије за веће, као и доминантна улога Кине као добављача приступачне робе потребне тим земљама (аутомобили, машине). У том контексту, индикативно је да чак и смартфон произведен у Индији или Вијетнаму захтева највећи део делова из Кине.

Кина брзо напредује у основним наукама, посебно онима чији патенти могу да се комерцијализују. Док су 2017, по први пут, кинески научници објавили више научних радова него амерички, две године касније научници из те земље објавили су и највећи део међу један одсто најцитиранијих „working papers-a“ у свету, што би требало би да представља горњи ешалон висококвалитетне науке. У 2022. кинески истраживачи објавили су три пута више радова о вештачкој интелигенцији (AI) него америчке колеге, док је у првих један одсто најцитиранијих истраживања о AI било двоструко више кинеских него америчких „working papers-а“. Слични обрасци се могу видети и у другим области: Кина води у првих  један одсто најцитиранијих радова из нанонауке, хемије, транспорта. Кинески универзитети сада производе највећи број инжењерских доктора наука у свету.

Чини се да Кина више није имитатор или произвођач науке ниског квалитета, већ научна сила у рангу са САД и Европом, и по количини и по квалитету. Тај успех се може приписати деценијској политици владе да се буде на врху у науци и технологији. С тим повезано, у протекле три деценије Кина је уложила средства у развој домаћих истраживачких капацитета, послала је огроман број студената и истраживача у иностранство (од 2000. чак њих 5,2 милиона, од који је већина студирала инжењерство, физику, математику), подстакла кинеска предузећа да пређу на производњу високотехнолошких производа.

Драстично унапређење научних капацитета Кине довело до забринутости у Вашингтону да ће кинеска научна надмоћ променити глобални однос снага. Последично, америчка влада је предузела кораке да успори раст Кине, а недавни закон којим се ограничава извоз чипова у Кину само је једна од мера у том смеру.

Индустрија полупроводника

У покушају да ограничи технолошки успон Кине и њен успон ка позицији респектабилног изазивача хегемонистичке улоге САД, у октобру 2022. Вашингтон је увео низ широких ограничења којим се забрањује америчким компанијама да извозе технологију за производњу чипова мањих од 14 или 16 нанометара. Ово је отежало посао водећем кинеском произвођачу, SMIC, да ухвати корак са напредним конкурентским корпорацијама, попут тајванског TSMC-а. Сједињене Државе су почеле да таргетирају и потенцијалне „чип-звезде“ у Кини са новим ограничењима, како би се „затвориле рупе“ преостале након широких лимита уведених октобра 2022.

Извор РТС Око

Насловна фотографија: xPACIFICA/Getty Images