На Божић прије 80 година у Њујорку је преминуо велики научник и проналазач Никола Тесла. Савремени свијет изгледао би сасвим другачије да није било његових изума и визија, које су биле далеко испред свог времена. Својим оригиналним идејама оставио је „домаћи задатак“ и генерацијама будућих научника.
Када је рођен 1856. године у Смиљану код Госпића, нико није могао ни да слути да ће син православног свештеника, Никола Тесла постати један од најумнијих и најкориснијих људи у историји.
За њега кажу да је својим проналасцима и идејама „измислио“ 20. и 21. вијек.
– Николу Теслу често описујемо као човјека који је освијетлио свијет, као ненадмашног генија, човјека који је повезао вијекове и миленијуме, вијек у коме је он живио са вијеком у коме ми живимо, заправо – човјек који је допринјео да данашњи начин живота буде управо овакав – рекла је Ивана Зорић, виши кустос Музеја Николе Тесле у Београду.
Зорићева је додала да је Тесла у различитим областима допринјео развоју човјечанства.
– Често кажемо да су најзначајнији његови изуми – индукциони мотори, систем производње, преноса и дистрибуције електричне енергије, као и радио-пренос и његови изуми у области бежичног преноса сигнала и даљинског управљања – казала је Зорић.
Овај „пјесник електрицитета“ сматра се оцем радио-технике, радара, бежичних технологија, праоцем робота, визионарем који је прије више од вијека предвидио мобилне телефоне, мејлове, дронове…
Није га занимао новац, већ напредак човјечанства. Захваљујући Теслином сестрићу Сави Косановићу, цјелокупна заоставштина великог научника чува се у Музеју Николе Тесле у Београду.
Годишње га посјети 150.000 људи из цијелог свијета, а гужва на улазу показује да Теслина популарност временом расте.
Теслини изуми, попут вишефазног система наизмјеничних струја, обртног магнетског поља, индукционог мотора, генератора и трансформатора, само су неки од око 700 његових проналазака који су измијенили свијет.
Тесла је једини Србин по коме је названа једна међународна јединица мјере – јединица јачине магнетног поља.