Кинески професор: „Девестернизација“ – кључна реч 2022. године

Глобални значај 2022. је веома потцењен. Значај прошле године за светску историју далеко превазилази важност 2001. године, када се догодио напад на САД и 2008. године, када је избила светска финансијска криза.

Како пише професор Ванг Вен за „Саут Чајна морнинг пост“, 2022. треба поредити са 1991. када се завршио Хладни рат завршио. Ако постоји кључна реч која би описала протеклу годину то је „девестернизација“, наводи декан Института за финансијске студије Чонгијанг, Универзитета Ренмин.

Не ради се само о радикалном покушају Русије да, употребом војне моћи, покуша да разбије међународни поредак којим доминирају САД. Реч је и о невиђеном устанку незападних земаља против устаљеног поретка у потрази за независнијим ставом.

Кина, након успешног 20. конгреса Комунистичке партије и упркос изазовима ковида и економском паду, наставља да се стабилно креће ка свом циљу да до 2050. године постане модерна социјалистичка сила.

У Бразилу, поновни избор Луиза Ињасија Луле да Силве за председника значи да је 80 одсто Латинске Америке сада под левичарским владама које се залажу за дистанцирање од САД и промовисање веће независности и интеграције Латинске Америке.

У југоисточној Азији, која је недавно била домаћин самита АСЕАН-а, Г20 и АПЕК-а, Удружење нација југоисточне Азије пажљиво је држало исту дистанцу од Кине као и од САД, јачајући своју неутралну позицију кроз регионалну солидарност и економску виталност.

У Централној Азији, лидери Киргистана, Казахстана, Узбекистана, Таџикистана и Туркменистана наставили су да јачају механизам консултација шефова држава и потписали важне документе, укључујући споразум о „пријатељству, добросуседству и сарадњи за развој Централне Азије у 21. век“. Држећи једнаку дистанцу од Русије, САД, Европе и других сила, Централна Азија улази у нову фазу националне консолидације и регионалне интеграције, наводи Вен.

На Блиском истоку, који је доживео арапско пролеће и амерички антитерористички рат, 22 земље арапског света све су више фокусиране на свој стратешки, независни развој. Саудијска визија 2030, Катарска национална визија 2030, Нова визија Кувајта 2035, Визија Омана 2040 и Визија Уједињених Арапских Емирата 2050, између осталих, су дугорочни планови развоја који су подигли светска очекивања.

Недавно одржавање Светског првенства у Катару, самита Кине и арапских држава и самита Савета за сарадњу Кине и Залива (ГЦЦ) такође је подигло глобални престиж и утицај региона.

Регионалне силе такође држе одмерену дистанцу од Запада. Индија се одупрла притиску Запада да се придружи санкцијама против Русије, задржавајући своју политику сарадње са Кином и Русијом. Као председник Групе 20, познатије као Г20, 2023. године, Индија има огромну прилику да појача свој утицај.

Западни медији имају тенденцију да се фокусирају на Г2 сценарио америчко-кинеског такмичења – када свет представља двоструки сценарио западне хегемоније наспрам „дезападњације“ и независнијег развоја, наводи Вен.

Запад не може да заустави овај тренд. САД су предводиле свет у великим кризама у прошлом веку, али је њихово вођство постало мање убедљиво након пандемије ковида и сукоба у Украјини. Уз то, САД морају да се изборе са ситуацијом без преседана на домаћем терену у виду епидемије ковида, расних сукоба, економског опоравка и политичког поретка.

У међувремену, европски удео у глобалној економији наставља да опада. А индијска економија је постала већа од британске, њеног бившег колонијалног господара, у години када је човек индијског порекла постао британски премијер, наводи Вен у коментару за „Саут Чајна морнинг пост“.

Према званичној кинеској статистици, директне стране инвестиције ове земље у 2020. први пут су заузеле прво место у свету. Земља је већ на првом месту у производњи и трговини робом.

Кина је последњих година такође претекла многе западне земље у привлачењу страног капитала, показујући да капитал тешко да је увек закључан на Западу. 2022. године, највећи споразум о слободној трговини на свету, Регионално свеобухватно економско партнерство (РЦЕП), ступио је на снагу. Ово је одраз губитка монопола Запада на слободну трговину.

Ова девестернизација се такође протеже на растућу дедоларизацију у глобалној трговини, како се земље удаљавају од америчког долара, и на „деамериканизацију“ технологије.

Током последњих 20 година, удео америчког долара у међународним резервама је стално опао са изнад 70 одсто на испод 60 одсто, сада се креће око 25-годишњег минимума, према подацима Међународног монетарног фонда. Са четвртом индустријском револуцијом, европске и америчке земље су такође изгубиле своју технолошку предност у паметној технологији, квантном рачунарству, великим подацима, 5Г и више.

Заједно, не-западни свет представља слику каква никада раније није виђена. Њихов одговор на западну хегемонију није нужно кроз конфронтацију, сукоб или инсистирање на провјерама и равнотежама. Уместо тога, они се једноставно отресу западне контроле тако што све више стављају своје националне интересе у стратешки центар. Њихови главни захтеви су демократичнији облик међународне политике и међусобно поштовање, пише Вен.

Гради се равноправнији политички однос између Запада и осталих, и то ће бити важно обележје светске политике у овој трећој деценији 21. века. То неће бити благ свет 2023. године, али покрет де-западњације је неповратан и само ће се развијати, закључио је професор.