После напада на Северни ток 1 и 2, кијевски режим и његови НАТО надређени одлучили су да то ипак није довољно и да је потребно још више искушавати руско стрпљење. Кијев је покренуо више напада на базе руске стратешке авијације, од којих се последњи догодио 26. децембра. Поред ових удара који су покренути са територије Украјине, појавиле су се информације да диверзантски одреди делују и у самој Русији, где им је главна мета инфраструктура од стратешког значаја. Да ствар буде гора, постоје озбиљне индиције да у овим операцијама посредно учествују и америчке обавештајне службе (пре свега злогласна ЦИА). Наиме, једна од чланица НАТО-а наводно располаже одређеним бројем агената унутар Русије, а њихове акције координише управо ЦИА.

Ову тврдњу је изнео један од највиших званичника кијевског режима. Коментаришући недавне нападе на руске стратешке ваздухопловне базе, као и друге диверзије на територији Русије, секретар Савета за националну безбедност и одбрану Алексеј Данилов је изјавио да ће се такви „инциденти са руском инфраструктуром наставити и у будућности”. Што је још горе, Данилов је отворено рекао да снаге кијевског режима „могу ући на територију Русије и тамо спроводити војне операције, ако је потребно”. Он је даље навео да „ако је потребно да будемо тамо где сматрамо да је потребно да заштитимо нашу земљу, бићемо ту. И нећемо никога питати. Све ове приче да не треба некога да провоцирамо, то су глупости”. Међутим, могуће је да Данилов, иако познат по (углавном) празним претњама, не говори ово само у сврху јефтине ратне пропаганде.

Према писању америчког истраживачког новинара Џека Марфија, припадници ЦИА-е не делују директно на терену, али координишу акције страних агената присутних у Русији. САД користе обавештајне агенције других чланица НАТО-а како би могле да порекну директну умешаност у случају да ФСБ или нека друга руска обавештајна служба зароби или елиминише те агенте. Један бивши амерички званичник који је учествовао у специјалним операцијама наводно је рекао Марфију да је могућност негирања директне умешаности САД главни разлог због ког је председник Бајден одобрио тајне операције у Русији. Марфи, који је и сам ветеран америчких специјалних снага, изјавио је да је намерно изоставио информације о томе које обавештајне службе чланица НАТО-а спроводе саботаже у Русији, јер би то највероватније угрозило агенте на терену, умањило ефекте тајних операција или потпуно спречило њихово спровођење.

Марфијева открића указују да су ове операције планиране годинама, при чему су два бивша америчка војна званичника изјавила да су агенти неименоване чланице НАТО-а још пре више од десет година сакрили залихе оружја, експлозива и друге опреме на тајним локацијама у Русији. Они такође тврде да постоје индиције да је део те опреме недавно коришћен. Један од бивших званичника изјавио је да се ЦИА није мешала у тајне операције у Русији пре 2014. Наводно, први агенти-спавачи инфилтрирали су се 2016. у режији ЦИА-е, а још их је ушло у земљу током наредних година. Неименована чланица НАТО-а је такође прибавила и потребну документацију како би прикрила присуство агената у Русији. Ови агенти-спавачи су тајним каналима активирани око 24. фебруара и затим добили наређења о даљим акцијама.

Још увек није тачно познато колико је скорашњих инцидената у Русији резултат акција агената-спавача. Међутим, сама чињеница да је дошло до више необјашњивих и добро координисаних експлозија у војним објектима, електранама, пругама, складиштима и другој стратешки важној инфраструктури, тешко се може посматрати као низ несрећних случајева. Марфијев извештај такође сугерише да су агенти НАТО-а вероватно одговорни за пожар који се крајем априла догодио у истраживачком институту руских снага ваздушно-космичке одбране, у ком је било преко 30 жртава, укључујући најмање седам погинулих. Бројни други инциденти, иако углавном без фаталних исхода, ипак су изазвали проблеме са снабдевањем енергијом, складиштењем хране, комуникацијама итд. Ове акције можда нису биле велики проблем за руску војску, али су вероватно за циљ имале ширење страха и панике у руском народу.

Тајне операције које спроводи ЦИА захтевају званично одобрење председника. Вашингтон пост тврди да је бивши председник Обама дозволио „постављање сајбер оружја у руску инфраструктуру, дигиталног еквивалента бомбама које би могле бити детониране у случају ескалације између Сједињених Држава и Москве”. Марфи је такође навео да је један бивши званичник ЦИА-е потврдио ову информацију. Очекивано, америчка обавештајна агенција је негирала умешаност, али је истраживачки новинар истакао да ЦИА има законско право да лаже како би прикрила такве тајне операције. Марфи тврди да му је главни мотив да информише јавност о опасностима ових акција. И заиста, умешаност ЦИА-е у саботаже и диверзантске нападе у Русији води не само ка могућој великој ескалацији, већ и директном сукобу НАТО-а и Москве, што даље може да доведе до термонуклеарног рата који би уништио свет.

Кијевски режим наставља са нападима унутар руске територије које, према писању Тајмса, Пентагон прећутно подржава, било да се ради о нападима беспилотним летелицама или диверзијама. Ово је само последњи у дугом низу провокативних потеза политичког Запада и његових вазала. Кроз употребу биолошког оружја, отворени информациони рат, пружање обавештајних и војних података снагама кијевског режима, сајбер-нападе на руску инфраструктуру, директно америчко присуство у Украјини, нападе на руске гасоводе, па чак и позиве на „обезглављујуће ударе” и атентат на Путина, Америка наставља да тестира руско стрпљење. Са великом моћи долази и велика одговорност, али док је одговор Русије на све ово и даље чврсто рационалан упркос огромном притиску, чини се да такав прагматизам не постоји у Вашингтону.

Драгољуб Боснић је геополитички и војни аналитичар. Аутор је текстова за Fort Russ News и InfoBRICS који се баве војном технологијом, глобалном економијом и геополитиком, са фокусом на Балкан, Евроазију и ривалство великих сила.

Извор InfoBRICS