Синиша Љепојевић: Планови светског рата

Сада је потпуно јасно да је у Украјини практично почео нови светски рат и зато је и неизвесно колико ће трајати. У Америци, која предводи свој део света, сада преименован у колективни Запад, све су очигледнији планови да се тај светски сукоб прошири и на друге делове планете где се амерички интереси сукобљавају са интересима, пре свега, Русије и Кине. Ма колико ти планови били бесмислени и погубни, америчка пословна и политичка елита, како изгледа, не одустаје од њих.

У сукобу у Украјини, на један или други начин, учествују скоро читав НАТО, Украјина и Русија. Од НАТО чланица нису укључене само Мађарска и Исланд, који нема оружане снаге. Посредно, кроз продају оружја, учествује и Турска, мада је у добрим односима са Русијом. Ту је и Шведска, иако још није званично ушла у НАТО.

С те, НАТО стране, дакле, умешано је 29 земаља. Уз Украјину и Русију, то је ратни сукоб у коме учествује 31 држава. Према неким проценама, Пољска у Украјини већ има између десет и петнаест хиљада војника, Британија је и званично признала да су тамо њени маринци, а Американци командују украјинским оружаним снагама и рукују америчким оружјем. Ту су и официри и специјалци других НАТО земаља. И сви они ратују против Русије. Другим речима, ово је стварни светски рат.

Велики рат

Вредило би се подсетити и историје. Први светски рат се упорно назива светским, иако он то није био. У том рату је учествовало само осам европских земаља и то није био светски сукоб, мада су његове последице трпели сви у свету. Британци га зато и зову Велики рат, а не светски. Светским су га прогласили Американци када се крајем рата укључила и Америка.

Улазак Америке у рат је, међутим, имао катастрофалне последице. Пре свега рат није завршен како се ратови и завршавају, победом и поразом, него примирјем. Америка, која тада први пут улази у европску политику, онда је то примирје прогласила поразом Немачке, иако Немачка није била поражена.

Затим је са америчким војницима у Европу стигла и вирусна инфекција која је касније проглашена „Шпанском грозницом“, како би се прикрило да је заправо дошла из Америке. Потом су војници двеју империја, Британије и Француске, ту инфекцију проширили и широм света па је, по проценама, умрло око 40 милиона људи.

Тај модел примирја Америка сада покушава да наметне у Украјини. Не само да се прикрије досадашњи пораз, него и да купи време да се припреми за ширења светског сукоба.

У врховима америчке политике се не одустаје од ширења ратних операција и на друге делове света. Ту су пре свега Северни пол и Кина, а вероватно поново Блиски исток.

Без јасног разграничења

Није непознато да у Вашингтону одавно постоје планови сукоба са Русијом око Северног пола, који се у последње време интензивирају. Америка је, међутим, закаснила и нема капацитет за такав сукоб, али не одустаје. За припрему и почетак сукоба Америка, по старом обичају, користи друге земље. У овом случају, Норвешку.

Пет држава полаже право на делове Северног пола а Русији припада највећи део. Јасног разграничења нема и Русија већ годинама од Уједињених нација тражи да се то уради према важећим међународним законима.

Русија је направила и предлог разграничења, а надлежна тела Уједињених нација нису ни прихватила нити одбила руску инцијативу, тако да је то питање и даље у простору манипулација. Али, Русија није седела скрштених руку и сама је омеђила свој део а према важећим међународним законима. И на основу тога је кренула у своје инвестиционе програме, али и изградњу јаких војних база.

Око петине копнене територије Русије налази се изнад Арктичког круга, који даје 10 одсто руског бруто друштвеног производа. То је изузетно богато подручје, пре свега нафтом и гасом, и ту лежи његов највећи капацитет, али и проблем. Руски стручњаци су 2007. први доспели и до дна Северног леденог океана, што је отворило пут ефикаснијем истраживању природних ресурса. На подручју Арктика живи око четири милиона људи, од којих су више од два милиона руски држављани.

Однос снага

Арктик постаје и све важнији пловни пут и јефтина транспортна линија из Азије, пре свега Кине, ка другим тржиштима. Русија има више од 80 ледоломаца, од којих девет на нуклеарни погон, који омогућавају комерцијалну пловидбу залеђеним морем. За илустрацију, Америка има само осам ледоломаца.

Те пловне путеве и природне ресурсе обезбеђује неколико озбиљних руских војних база, ту су и моћне радарске станице, као и неколико аеродрома.

У Вашингтону процењују да је Северни пол део и руске политике према Европи која се сматра америчким забраном, па се ратни планови оправдавају и на тај начин. Арктик је део европске безбедности а за њу је, како је уверена, задужена Америка.

Али у Америци има и оних који упозоравају да је за све то касно јер је Русија већ у недостижној предности и да је Америка одавно изгубила битку за Арктик. Али у врху Вашингтона се то не уважава. На крају ће највише да настрадају Норвешка и делом Канада. У Норвешкој је то многима већ сада јасно, те запажен број компанија измешта послове и новац из те земље.

Високо у ратним плановима Америке, наравно, налази се и Кина. На основу онога што допире до медија утисак је да се у Вашингтону процењује да Кина још није довољно спремна за ратни сукоб; биће, кажу, можда за две до три године. И зато се заговарају што скорије провокације. Наравно, пре свега се за то користи Тајван и Јужно кинеско море, али је помало невероватно да се у америчким круговима још увек рачуна да би и Индија могла да послужи за изазивање рата против Кине.

Напуштање петродолара

Не искључују се ни ратни планови на Блиском истоку, мада су ту америчке могућности драстично смањене. Ипак, није извесно како ће Америка да реагује на промене геополитичке оријентације земаља Блиског истока и постепено напуштање петродолара који је основа моћи америчке валуте.

Посебан проблем је Саудијска Арабија, амерички савезник на који се ослања петродолар, а која се сада и званично окреће ка Азији и Кини, руско-кинеским интеграцијама Шангајске организације за сарадњу и БРИКС+, и почиње продају нафте у петројуанима. Ту линију сада следе и друге арапске земље. Слабљење петродолара Америка не може да прихвати, зато је уосталом извршила инвазију на Ирак и санкцијама кажњава Иран, али је неизвесно шта би могла да уради изузев новог ширења рата.

И као и увек, за то искористи неког другог; вероватно Израел, једине земље на Блиском истоку над којом има доминацију.

Сви ови ратни планови могу да се чине претераним, чак и бесмисленим, али они су у владајућим круговима у САД увелико на дневном реду. Што је најгоре, у овом тренутку у Америци се не види нико довољно јак да се супротстави том погубном бесмислу.

С друге стране, и Русија и Кина су свесне ових америчких амбиција. И већ годинама се припремају за светски рат који је почео у Украјини још када је тамо извршен пуч.