Желидраг Никчевић: ПИСМО ИЗ ВАРШАВЕ. НЕВОЉЕ С МУЗИКОМ
Желидраг Никчевић (фото: С. Гарић)
Пише пријатељ:
„Волим да поразговарам са надзорницима, саосјећам са њима, вјероватно због њиховог монотоног посла. Палећи цигарету, надзорник-познаник прича ми следеће.
Његов комшија је примио украјинску породицу. А други комшија мрзи Украјинце, не може да им опрости Волињски масакр. И тако, први комшија попије увече двије лименке јаког пива, након чега, у инат Украјинцима, пусти руску народну Каљинку. И то још у извођењу хора Александров, са пропратним ефектима. Много пута. Тако да им загорча живот.
А спрат изнад њега живи музиколог. Музиколог на конзерваторијуму држи предавања о импресионизму и Дебисију, а Каљинку уопште не повезује са Волињским масакром.
Сретне музиколог комшију са доњег спрата и молећиво му каже:
– Јацек, молим те… ако поново чујем ту пјесму, полудјећу. Она ми изазива мигрену, преклињем те!
И Јацек, прост човјек, из поштовања према комшији музикологу, престаје да пушта Каљинку.
Онда Јацек сретне Украјинца, комшију са доњег спрата, и овај му каже:
– А што си престао да пушташ Каљинку?
– Ма досадила ми је – одговара Јацек.
– А мени се баш свиђа! – каже Украјинац.
Ту се Јацек још више наљутио – није он пуштао Каљинку да би Украјинцу било пријатно. Напротив.
– Готово, нема више Каљинке! – каже Јацек. – Нећу више да је пуштам, смета комшији одозго.
– Оном Јевреју?! – пита Украјинац. – Не подносим Јевреје! И ја бих у инат пуштао Каљинку, али се бојим да ће помислити да сам Рус!
Ту је надзорник довршио цигарету. И каже: – Ето, то су ти проблеми са Каљинком у нашем улазу.
А ја све мислим: монотон је њихов посао. Лијепо је са њима мало попричати.“
