У овом кључу дугогодишњи дописник листа „Политика“ из Немачке, Мирослав Стојановић, посматра и најновију изјаву Анке Конрад, немачке амбасадорке у Србији. Конрадова је, подсећамо, у понедељак поручила да према немачком ставу, Резолуција 1244 не даје основа за повратак српских снага на север КиМ, али да је Кфор тај који би требало да одговори на српски захтев.
Ароганција на немачки начин
Српска влада захтев за повратак до 1000 припадника снага безбедности на КиМ није упутила Берлину, већ ономе ко је надлежан за спровођење резолуције 12 44, а то је савет безбедности УН, коментарише Стојановић.
Међутим, оно што Берлин чини је, како наш саговорник каже, офанзивна и нападна политичка и психолошка припрема да се спречи било какав озбиљнији разговор о српским захтевима.
„Политичка је игра, наравно, у питању, иако се крше многи споразуми и договори. Али, Немачка у последње време у томе на неки начин предњачи и то врло арогантно, онако немачки арогантно“, наглашава Стојановић.
Ангела Меркел довела у питање целокупно међународно право
Према Стојановићевим речима, нико, па ни он није очекивао да ће Немачка подржати српски захтев за повратком снага безбедности на КиМ, али нико није ни очекивао да ће се шефица немачке дипломатије лично истрчати са изјавом да се томе децидирано противи.
„То се никада не догађа. Друго је када пусте амбасадоре или неког саветника да каже нешто, али да прво шеф дипломатије говори и једном међународном документу на начин на који је она говорила заиста је несхватљив“, категоричан је Стојановић.
Међутим, у околностима у којима живимо, где је све релативизовано, где је све могуће и све немогуће, ништа не треба да нас чуди. Стојановић противљење Немачке повратку српских снага безбедности на КиМ доводи и у везу са недавном изјавом бивше канцеларке Ангеле Меркел о Минским споразумима.
Бивша немачка канцеларка је, подсећамо, изјавила да је потписивање Минских споразума било куповина времена, како би се Украјина припремила за рат са Русијом.
„То ставља читав комплекс међународног права у једну сасвим другу димензију и ставља га под велику сумњу“, изричит је наш саговорник.
Према речима немачке амбасадорке, „Резолуција 1244 Савета безбедности УН не даје основ за повратак српских снага на север Косова, али да је Кфор тај који треба да да одговор на захтев Србије и да треба сачекати одговор“.
Конрадову, међутим, демантује сам текст Резолуције 1244. У члану 4. каже се да се „потврђује (се) да ће после повлачења договореном броју југословенског војног и полицијског особља бити дозвољен повратак на Косово ради обављања дужности ради обављања дужности у складу са Анексом 2“.
Анекс 2 детаљно објашњава под којим условима српске снаге безбедности могу да се врате у јужну покрајину: како би остварио везу са међународним снагама, за обележавање и чишћење минских поља, одржавање приступа местима српске културне баштине и одржавање присуства на главним граничним прелазима.
