Деклан Хејс: Да се смрзавамо у мраку и хранимо инсектима из Гејтсове „Кухиње из пакла“

Неопходно је да пљунемо на своје лажне вође и да испљунемо глисте и сву другу „храну“ на коју Гејтсови медији покушавају да нас навикну

(Фонд стратешке културе, 7. 9. 2022)

Решеност НАТО-а да нас натера да се смрзавамо у мраку и прехрањујемо се од инсеката смућканим напицима из Гејтсове Кухиње из пакла дефинитивно заслужује да се томе одмах и с пажњом посветимо. Зашто су немачки бургери спали на то да дрва за огрев по шумама скупљају, или да са парковских клупа краду даске? Зашто су Пољаци, који живе у земљи са огромним наслагама угља, присиљени да за угаљ плаћају уцењивачки високе цене, ако и кад уопште могу да га набаве? А шта остаје да се каже о русофобној Ирској која нема никаквих безбедносних резерви нафте и која за свако допунско снабдевање електричном енергијом зависи од Британије, која пак за то исто зависи од Норвешке, која је Британију већ упозорила да их више не може подржавати? Да ли свима намa заиста прети то да ћемо се сви смрзавати док седимо у мраку?

Зашто нам Бил Гејтс, тренутно највећи амерички земљопоседник, каже да ћемо убудуће да једемо синтетичку храну? Шта лежи иза најава да ћемо нашa досад традиционална јела да заменимо бубашвабама, скакавцима и остали ђаконијама више намењеним за језик и непцa пацова него људи? Зашто Ирска већ данас коље своја национална крда, па фармере пресељава у градове где их америчке мултинационалне компаније присиљавају да плате пренадуване цене најма да би уопште имали где да живе?

Да бисмо о свему томе стекли ваљани увид, сви би требало да се мало око себе осврнемо и боље погледамо сопствену историју пре него што – због опадајуће писмености у коју нас без сумње политика наших влада полако уводи – изгубимо и данашњи ниво сопствених аналитичких способности. Ма колико да смо данас поносни на дела Чарлса Дикенса, Марк Твена и сличних фанатика, наша способност да прочитамо и прочитано разумемо јесте само једна од историјских скретања које је током 19. века произвела потреба читаве класе барона пљачкаша да њихов Јураја Хип научи како да им намести финансијске књиге. Без те потребе, наше би жене и даље свој живот живеле као царићи из Кураха, оних десетак хиљада ирских жена римокатолкиња које су после Велике глади почетком 19. века биле присиљене да живе у договорној заједници у равници Килдер и да преживљавају као јефтине проститутке по жбуњу и живицама око касарни британске војске и њихових англиканских душебрижника.

У великој мери је иста таква матрица постојала и у САД које су посведочиле правом карневалу сличних реакција на туђу беду непосредно по завршетку Великог рата кад су барони пљачкаши и њихова мафија утеривача разбијали лобање радника, терајући их да прихвате смањење својих надница. И мада се такав тренд увелико променио са завршетком Другог светског рата, до тога је дошло највише зато да би Црвену армију држали под контролом и омогућили да САД, које су у том рату невиђено профитирале, могле да наставе да те дивиденде и даље згрћу.

То је било тада а ово се догађа данас – када је Светски економски форум истакао свој ревидирани план за даљи развој укупног глобалног економског пејзажа. А управо тај план, подржан и снагом НАТО мишића, објашњава новонастали „апетит“ који води у прехрану инсектима и отпацима са трпезе Била Гeјтса, оним што су Филипинци својевремено назвали пагпаг храна и сами били пионири такве исхране, док су стењали под америчким јармом – који нам и сада свима подједнако прети.

Осврните се и на холандске, белгијске и немачке фармере, којима је борбени поклич „Нема фармера! Нема хране!“ То су исти они фармери и њима слични који су у НАТО рајском врту били принуђени да пуно новаца уложе у тешку механизацију не би ли постигли задовољавајући ниво ефикасности (и притом се увалили у дугове до грла), а сад су се – када су НАТО-ви Теско и Волмарт објавили да је тај модел производње више није добар јер је застарио – нашли у великим проблемима.

Ти фармери и сви попут њих своју добробит и своје тржиште дугују Фрицу Хаберу, патриотски расположеном немачком Јеврејину (из времена Првог светског рата – прим. прев.) који је изумео нервни гас, познати Циклон Б, наравно и Хабер–Бошовом процесу којим је омогућена синтеза навелико – како вештачких ђубрива тако и експлозива, а што је надаље омогућило и наше данашње доба прехрамбеног обиља. Увођењем бојкота на руска ђубрива стављена је тачка на земљорадњу Бенелукса и Немачке и дата предност Зеленој агенди Клауса Шваба, чиме се уништава пољопривредно изобиље за становништво Европе, Америке и Шри Ланке у каквом смо уживали још од завршетка Другог светског рата.

Макрон, Трусова, амерички и други европски назови-лидери су сви редом потписали такву стратегију, па сад и сами дозвољавају и омогућавају различите врсте поремећаја производње у својим друштвима као саставни део читавог овог НАТО пројекта, који сами прихватају здраво за готово.

Но, сад ћете ви рећи како је млађахни Деклан овог пута баш сасвим пошандрцао, па је поверовао у читав низ теорија завере (sic) које су, како се редом појављују, све луђе једна од друге. Нажалост, то није тако. Свој закључак доносим на основу доказа који пред свима нама стоје. Он је сагласан не само са јавно објављеним пословним планом Светског економског форума, него и са НАТО и ЕУ плановима. Волстрит и лондонски Сити желе да наставе да за себе грабе континуиране високе профите, уз што је могуће мање властитог труда. Такве профите је могуће остварити једино сопственом експанзијом у земље попут Ирана, Русије и Кине у којима се још увек пије толико чаја да им је тешко да заволе Кока-колу, или тако да домаће трошкове додатно смање тим што ће још више средстава да исцеде од својих дуговима заробљених робова.

Већ и сама чињеница да се о инсектима као храни уопште разговара указује на успех такве политике. Европљани су огорчени на пад животног стандарда, при чему ће се многи од њих хранити онако како су се прехрањивали просјаци са Димне планине (назив за велику депонију комуналног смећа уз Манилу на Филипинима. Кад је коначно угашена, на њој су изграђени општински станови за сиротињу која је од тог смећа живела – прим. прев.) пре него што буду сатерани у државно финансиране цркве или пабове да се не би смрзли по хладним ноћима, где ће им са ТВ-а пуштати ажуриране новости о Меган Маркл, кловн-принцу Зеленском и Грети Тунберг како дромбуљају о својим тешким животимa, што ће бити једина лака забава пуштана у интервалима између вести у којима се углавном говори о томе каква су Руси трулеж и гамад.

А онда ћемо, онако како је то било и на Димној планини, и ми добити часне сестре и њима сличне клонове да нам обезбеде елементарну помоћ и мало шта преко тога, а ако би оне покушале да се макар и само мало супротставе тако очигледној неједнакости – и саме би добиле метак у чело, исто као и многи пре њих. Тако ће се пад на доле усмереној спирали наставити, уз појаву увек нових и нових циклуса осиромашења и различитих комбинација беде спрам којих ће нам Дантеови кругови пакла личити на неко монденско летовалиште.

А ту на доле усмерену спиралу никако не би требало да приписујемо Путиновом подизању цена (price hike), просто зато што нешта такво не постоји. Супротно од оног што нам је о томе кретенски ирски премијер рекао, он и његова Влада су, једнако као и сви амерички клонови по другим земљама, прaви кривци за масивно повећање цена производа из потрошачке корпе (Consumer Price Index) тиме што су себи повећали плате и увећали права на дозвољене трошкове, што су дозволили америчким мултинационалним компанијама да поремете дотадашње цене најма станова, што су затворили наше фабрике ђубрива и другима на располагање дали претходну ирску сувереност у погледу хране и енергије. Наравно, и тим што су нашу земљу истачкали страним супермаркетима попут Теска, Алдија, Лидла и сличних, што је једино увећало број слабо плаћених послова, а непрестаним Транс и Прајд парадирањем се ништа доброг није учинило ни за Ирску ни за Ирце које су Мартин и његова с коца и конопца склопљена влада поново свели на ниво с коца и конопца скупљене нације полуписмених просјака.

Надаље, указујем на недавно у САД усвојен Закон о смањењу инфлације (Inflation Reduction Act – IRA). Један од најконтроверзнијих аспеката тог закона јесте обезбеђење високих субвенција за куповину електричних возила направљених у САД, док те субвенција нису предвиђене за возила произведена у нпр. Јужној Кореји, која је међу лидерима те још увек контроверзне гране аутомобилске индустрије. Такво кршење НАТО и америчких принципа слободне трговине уведено је зато да би Ујка Сем и даље остао за управљачем, да би могао да казни сваког – попут Јужне Кореје – ко би се дрзнуо да угрози његову свеопшту хегемонију. A онда дођавола и са борбом против инфлације или било чега другог што би могло да уздрма САД или више десетина хиљада нових пореских инспектора које управо наоружавају са намером да додатно протресу средишњу Америку (оно што је Хилари Клинтон назвала „земља прелета“ – Flyover territory – која се сматра републиканском базом, упориштем Трамписта, за разлику од обалне Америке на истоку и западу која се сматра упориштем демократа – прим. прев.).

Тако на крају, за нас који успемо да преживимо текућу апокалипсу и даље остаје питање како да у своје руке опет преузмемо дизгине моћи, или радије – како да уопште вратимо све оно што је раније било наше. Претпоставимо да НАТО – будући да није у стању да их физички окупира, што му је извесно и самом јасно – намерава да са Ираном, Русијом и Кином настави операцију обуздавања (containment), онда нам спас може доћи једино од нас самих и оних, попут Сиријаца, Јеменаца и Палестинаца, који су исте неправде неупоредиво дуже и у неупоредививо већем степену проживели него што је то нама уопште могуће да схватимо.ж

И мада се добрим часним сестрама искрено склоним да сиротињи помажу за то треба одати дужно признаје, спас нам неће од њих стићи. Стићи ће од људи и жена црвене крви способних да се организују, образују и агитују као што су то и њихови преци чинили током ере Казнених закона у 18. веку кад су британска војска и њихови англикански душебрижници (покушавајући да ирске римокатолике и друге преобрате у англиканску веру – прим. прев.) ирске урођенике (који су се над својим скривеним Мисним каменовима заклели и сковали заверу да им се освете) третирали горе него животиње.

Зато што је бројним НАТО обавештајним агенцијама све ово познато, они остају чврсто намерени да униште сваку реалну или само потенцијалну претњу, почев од организационих центара до пословних планова. Погледајте само како воде кампању мржње против Руса, Иранаца и Кинеза, док посао цензурисања ипак остављају спољним сарадницима попут Фејсбука и других слично контаминираних ентитета. Погледајте само како се Хантеру Бајдену, Хилари Клинтон, групи АНТИФА и осталој НАТО активи дозвољава да по вољи крше чак и саме НАТО законе, и како су аустралијски, руски и немачки новинари данас распети Христос.

Колико је нeкада важила изрека да „Што је добро за Џенерал моторс, то је добро и за Америку“, толико је данас нови НАТО џингл само заменио Џенерал моторс с Билом Гејтсом. Мада, Бил Гејтс можда јесте добар за Америку, али то можда није за Американце, бар не за оне који нeмају жељу да се пребаце на јеловник пацова са глистама и бубашвабама. Много је тога што ја о Билу Гејтсу не знам, али знам чињеницу да је дубоко умешен био у све дрске авантуре на Џефри Епстајновом Острву оргија, па да га је и властита супруга дубоко згађена баш због тога напустила.

Не знам шта ви мислите, али ја нећу дозволити да ме било који пријатељ Џефрија Епстајна, па чaк ни било ко други њему сличан убеђује да би требало да једем бубашвабе, пужеве голаће или глисте. Нити желим да ме било који од политичара који су у спрези са НАТО-ом, Светским економским форумом или Билом Гејтсом саветује о томе шта би требало да једем зато што су за мене они – а не поштени фармери у Белгији, Холандији и Немачкој, или у поплавама разореном Пакистану – суштински проблем, а никако не решење.

 

Остаје нам још питање како да раскинемо са НАТО-ом, Светским економским форумом и легијама њихових плаћених апологета и подупирача. Први корак би био рећи Non Serviam, „Нећу да служим“, тј. да размишљамо глобално, али да делујемо локално, тако да стварамо духовни савез људи који исто мисле, који су остали у срцу и по савести слободни. Други, a од првог ништа мање тежак корак, јесте да своје протесте каналишемо тако да као бујица протутње Шпанијом, Италијом, Порториком, Молдавијом, Пакистаном, Бангладешом, Индонезијом и Чешком Републиком у јединствену организациону силу која ће да докрајчи НАТО злочине и притиске.

Но, све то је лакше рећи него направити, зато што НАТО и његови савезници располажу свим могућим изворима моћи да нас било потплате било присиле да им се потчинимо. По њиховом систему нама је једино дозвољено да са капом у руци као просјаци прилазимо неком од њихових владајућих политичара или медијских инфлуенсера, па да се надамо да ће баш они ствари да поправе, a наше полутруле бундеве претворе у бљештаве кочије.

Али Пепељуго, НАТО тако ипак не поступа. Зато што ми за НАТО више нисмо потребни, зато што нас је Светски економски форум већ отписао и радо би нам помогао да „напустимо овај свет“ зато да би он потом могао да преузме сву нашу имовину. И док ми, твоје ружне полусестре, нисмо међу будућим власницима свега, морали бисмо још и да се претворимо у сиромашног Лазара из давнина и замолимо за мрвице са његовог стола пуног црва и пужева, уместо да планирамо побуну којом бисмо их докрајчили и преврнули столове за којимa седе НАТО, Светски економски форум, Гејтс, она равноглава Фон дер Лајен и сви остали који њима служе.

Ако је тачно да ноћ бива најтамнија пред свитање, онда су боља времена ипак пред нама, а Бога ми и пред оним глистама за које је Бил Гејтс замислио да је требало да их ми пожваћемо. Постоји један дух који тренутно кружи Европом који није манихејски дух комунизма, него радије дух десетина милиона протестаната који узвикују да им је доста Макрона, Мартина, Трасове, Фон дер Лајенове и свих осталих никоговића које САД користе да за њихову корист упропашћавају Европу.

Но, што би се рекло, нек нам то буде храна за наредне дане. Овог тренутка је неопходно да пљунемо на своје лажне вође и да испљунемо глисте и сву другу „храну“ на коју Гејтсови медији покушавају да нас навикну. Не пристајемо да будемо послушни слуге, а Бога ми, не пристајемо ни да се гушимо гутајући питу од глиста и ларви док се у мраку смрзавамо.

Са енглеског посрбио и белешку о аутору написао: Стеван Бабић