Огољена срамота: Србија се распала али су велике силе изгубиле част и последњу мрвицу витештва

Репрезентација Србије јесте изневерила очекивања и потпуно се фудбалски распала у три утакмице на Мундијалу, али су највеће фудбалске силе изгубиле част, згазиле последње мрвице витештва и сахраниле спортски дух на овом такмичењу.

Никада се то није десило у историји светских првенстава у фудбалу – најјаче репрезентације на планети и лидери својих група изгубиле су утакмице у трећем колу пошто су већ прошле у следећу фазу такмичења.

Шта би рекли Пеле и Зидан

То себи нису допуштали Кројф, Бекенбауер, Марадона, Пеле, Зидан, па чак ни актуелне фудбалске звезде али на претходним светским првенствима. Овога до сада није било.

Прво је Француска, извела други тим против Туниса и изгубила 1 : 0 у утакмици која није одлучивала за позиције, али је легитимизовала идеју да неки тим одмара играче за будуће изазове, чак и по цену пораза.

Дан касније, неприкосновеном лидеру у својој групи Шпанији није била потребна за пролаз победа против пожртвоване екипе Јапана. И не само то, рачуница је говорила да ће баш уколико изгубе, Шпанци тако избацити Немце као могуће конкуренте у наставку такмичења, а у осмини финала неће играти са фаворизованом Хрватском већ са афричким изненађењем Мароком.

И изгубили су 2 : 1 у готово фарсичној завршници када су нападачи „црвене фурије“ једва успевали да добаце лопту до јапанског голмана и шатро се хватали за главу кад промаше оквир гола за више од 20 метара (погледајте репризу).

Идемо даље. Следећег дана, Роналду и моћној португалској екипи није била неопходна победа у трећем колу против Јужне Кореје да би се пласирали у осмину финала.

И шта се десило – док је Роналдо седео на клупи (јер не мора да игра, да се умара и да ризикује повреду), изгубили су утакмицу 2 : 1 и тако „избацили“ Уругвај који је узалудно у последњем колу апсолутно надвисио и победио Гану 2:0.

На концу свега, у нашој групи, моћни, доминантни и неприкосновени Бразил дозволио је себи, пошто им то практично ништа није значило, да у последњем колу изгубе од Камеруна 1 : 0, тако да Србија не би отишла даље ни да је у неком научно-фантастичном расплету победила Швајцарску 2 : 1 што је био резултат у једном тренутку утакмице.

Бразил је изгубио од физички спремних Африканаца јер их је било баш брига, нису морали да дају све од себе, штекали су се, чекали судијски звиждук за крај и гледали у дигитрон уместо у противнички гол.

Згажено витештво и чаролија фудбала

Калкулације и тактички маневри потпуно су легитимни у спорту и то није тема овог текста. Апсолутно је оправдано и одморити играче, заштити их од картона, оштрих клизећих стартова и свих осталих непредвидивих непријатности које доносе фудбал.

Али, на Мундијалу у Катару, инжењеринг, калкулантско и прорачунато штеловање резултата афирмисано је као парадигма. Као нова спортска „вредност“. Као нешто што се цени и подразумева. То је изведено на пиједестал као врховни постулат. Као огледало епохе у којој живимо.

Избацити другог тако што ћеш изгубити, а не победити, легитимизовано је као правило, а не као изузетак (чега је било и у прошлости).

Антиспортско и антивитешко понашање промовисано је на отвореној сцени као врлина.

Невоља је што светско првенство у фудбалу највише гледају деца која се тек формирају као спортисти, као будући професионалци и као људи, и којима ту за сада ништа није јасно.
Невоља је што се и они тако успостављају на филозофији корпорацијске цивилизације по којој ни у спорту не постоје идеали, није битна правда и да победи бољи него је најважније како немилосрдно и бездушно остварити сопствени циљ – чак и гажењем других.

Србија јесте испала, јесте разочарала, јесте се потпуно фудбалски распала, али богу хвала, бар нисмо били у тој групи тимова који са горде висине губе утакмице само зато што им се тако може.

Јер, тако се се губе част, витештво, дух и узвишена лепота фудбалске чаролије.

А одбрана тих вредности требало би да буде важнија од резултата и трофеја.

Тако или никако. До победе!