Европски парламент (ЕП) усвојио је у среду, на пленарној седници у Стразбуру, необавезујућу резолуцију којом је Русија због војне операције у Украјини сврстана у ред држава које спонзоришу тероризам. Документ су подржала 494 европосланика, 58 је гласало против, док су 44 била уздржана.
Према речима Душана Пророковића, проглашавање неке државе за спонзора тероризма је мера која се ретко употребљава и до сада је од стране различитих држава употребљена према земљама попут Авганистана, Ирана, Саудијске Арабије или Пакистана. Након примене такве мере, наглашава наш саговорник, углавном долази до прекида политичких односа и проблематизације наредних корака, односно читаве комуникације.
Опасан корак
„Овакав потез ЕП је, са једне стране, вероватно мотивисан потребом предузимања неких даљих корака против Русије. Они би да имају иницијативу, а можда ту има и неких личних амбиција јер што си већи противник Русије, то си више кандидат за неког комесара у тим комбинацијама после неких наредних избора. Али то је, са друге стране, изузетно опасан корак јер се свака криза мора решавати преговорима, а како преговарати са Русијом ако се она прогласи државом која спонзорише тероризам? Онда ту никаквих преговора више нема, а једина опција остаје војна победа”, примећује Пророковић.
Проблем би постао још већи, додаје, уколико би на основу овог поступка Европског парламента, Савет ЕУ или Европска комисија донели неку обавезујућу одлуку.
„За сада је тај проблем политички изражен, ово је политичка порука Европског парламента да никаквих преговора са Русијом неће бити, да је Русија тај лош момак у међународним односима и да Украјини треба пружити сваку врсту војне, економске и политичке помоћи да би интензивирала своје напоре на терену и да би се овај сукоб учинио још горим, а криза ескалирала. Али, ако то дође до нивоа ових далеко озбиљних институција Европске уније, онда улазимо у велики проблем и претпостављам да смо само на корак од тога да дође до неког већег сукобљавања између Европске уније и Русије”, упозорава Пророковић.
Мач са две оштрице
Како каже, тешко је претпоставити како би се то сукобљавање манифестовало, али ту вероватно не би више било никаквих отворених комуникационих канала.
„Дакле, ова резолуција јесте необавезујућа, али је политички то мач са две оштрице. Посланици Европског парламента мисле да на овај начин настављају ту политичку иницијативу да ствари „држе под контролом” и да врше притисак на Русију, али је то лоша порука за њих саме јер ако нема преговора – шта је решење? Ако нема размишљања о политичкој опцији којом би се ова криза завршила, онда на располагању остаје само оружје. С тим у вези мислим да ће Савет ЕУ и Европска комисија ипак мало другачије гледати на овај потез Европског парламента и да неће ову необавезујуће резолуцију претворити у неки документ обавезујућег карактера”, оцењује Пророковић.
До сада смо, указује наш саговорник, били сведоци бројних скандалозних потеза усмерених против Русије, попут замрзавања руске имовине, национализације руских компанија и покушаја потпуне изолације руских држављана, потеза који се просто не вуку јер последице могу бити катастрофалне:
„Рецимо, ово око замрзавања руске имовине или национализације предузећа је легитимисано као принцип, исто као што су легитимизовали као принцип ту своју глупост на Косову 2008. године, па ево како им се обија о главу већ деценију и по. Тако и ово што сада раде може да им се обије о главу наредних деценију и то не само у њиховим односима са Русијом, већ уопште у међународној политици. Ово је срамотно са тог становишта што се Русија покушава угурати у ред неких случајева који су били врло проблематични са разних аспеката у светској политици претходних година. За њих је Русија парија, али са друге стране видимо да је у овом незападном делу света Русију ипак сви антиципирају као велику силу, као релевантног играча и солидног партнера”.
Шта ће рећи чланице БРИКС-а
У том смислу ће, сматра Пророковић, бити интересантно видети како ће на ово реаговати чланице БРИКС-а, јер је реч о земљама које опредељују динамику глобалне економије и које могу заједничким активностима да гарантују безбедност у различитим деловима света.
„Да ли то што те земље седе за истим столом са Русијом, доносе заједничке одлуке, потписују заједничке декларације значи да су и они парије у међународним односима, да су и они недорасли западним земљама? У том контексту ово јесте заиста скандалозно и може произвести неке даље ефекте. То ћемо тек гледати, али због свега тога понављам да је ово мач са две оштрице јер колико год се посланицима Европског парламента чини да ово раде у корист Европске уније, толико треба истаћи да ово иде на велику штету не само Европске уније, него колективног Запада”, закључује Душан Пророковић за Спутњик.
