Јелена Милинчић: Зашто је РТ дошла на Балкан

Најчешћа реч коју сам чула када бих некоме рекла да се РТ оснива на Балкану, била је – коначно! Коначно, јер се на овом терену, премреженом прозападним медијима, одавно осећала потреба за бар једном руском телевизијом која би у слици и речи презентовала руски став и руско гледиште. Та потреба је постала још очигледнија од марта ове године, када су угашени сви европски канали РТ.

Европи је заправо засметала популарност руске телевизије која је, на пример, 2020. била прва у свету која је сакупила 10 милијарди прегледа на Јутјубу, престигавши тиме и Би-Би-Си, Си-Ен-Ен, Ал џазиру, Фокс њуз и Јуроњуз. Наша телевизија је била номинована 11 пута за награду Еми. А гледаност и популарност и јесу директан утицај. Утицај који су они прогласили малигним. И уместо да се против тог утицаја боре трудећи се да буду бољи, одлучили су да конкуренцију просто укину.

Време медијске мржње

Забраном РТ на кабловским мрежама, уклањањем наших канала са Јутјуба, само се појачао интерес за наше гледиште – људи нас траже алтернативним путевима и преко ВПН-а. Али се забраном исто тако и оголио тоталитаризам који су са задовољством прихватили они који наводно заступају слободу говора.

Свесни смо да живимо у време медијске мржње, када се слобода штампе гуши на самим њеним изворима, али и да смо дошли у пријатељску земљу у којој ће нас дочекати раширених руку.

Ту смо да понудимо платформу оригиналним мислиоцима и полемичарима, оним цењеним у друштву, оним млађим за које ће се тек чути, али и онима који су маргинализовани у водећим медијима. Од друштвених медија, преко политике до научне заједнице.

Чињеница је да читаоци увек траже управо оно што желе да прочитају. Циљ нам је да стигнемо и до оних које ћемо изненадити, иако смо вас у старту упозорили – ми смо ту да вам представимо руски поглед на свет, за сада преко текстова, колумни, мултимедијских пројеката и видео садржаја, а ускоро и преко ТВ екрана.

Свет се променио

На дан појављивања нашег портала на Балкану свет је добио свог осмомилијардитог становника. И он скоро сигурно није рођен ни у Европи ни у Америци (ако се Холивуд не побрине да и то изрежира), већ у Индији или у Кини, у том огромном делу света где се наши канали и даље виде. А родити се у том делу света, одавно више не значи бити осуђен на сиромаштво и беду.

Свет се одавно променио, земље БРИКС-а јуришају на лидерство у многим областима живота, укључујући и економију. Досадашњи хегемони не желе то да виде, па глас и даље дају дежурним медијским љубимцима – по инерцији.

Када се прочуло да РТ долази у Србију, било је оних који су осетили потребу не само да нас критикују него да се жале, ни више ни мање, Европској унији. С циљем да нам запуше уста пре него уопште почнемо да радимо. Јер, да цитирамо и српског председника, „многи мисле да су медијске слободе да само они постоје”.

После 10 година рада на РТ у Москви, па касније у Берлину, и још неколико у Паризу, неизмерно ми је драго да с тимом дивних младих људи коначно дам свој допринос овом међународном пројекту и у мом Београду, једином граду у Европи из кога авиони за Русију и даље редовно полећу. Радити у земљи која у овом тренутку у Европи представља оазу медијске слободе, у којој можемо да представимо ставове Русије и суочимо их с гласовима других земаља, велики је изазов, али и право задовољство.

Запад не посустаје у обрачуну са другачијим гласовима. Али не посустајемо ни ми.

 

 

Извор РТ Балкан, 15. новембар 2022. 

 

Насловна фотографија: Maxim Shemetov/Reuters