Којић: Бошњачки ратни злочинци су и данас у институцијама БиХ

Бошњачки ратни злочинци и данас сједе у институцијама БиХ јер њихови министри опструишу све што се односи на примјену Ревидиране стратегије за процесуирање предмета ратних злочина, указао је директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих Милорад Којић.

Којић је рекао да ти бошњачки ратни злочинци и данас сједе у полицијским, правосудним, војним и политичким структурама БиХ, те нагласио да је на сцени континуитет опструкција.

Он је појаснио да бошњачки министри прво нису жељели да та стратегија буде усвојена, а сада немају намјеру да подрже успостављање Надзорног тијела за њено праћење, које има најбитнију улогу у праћењу реализације стратешких циљева и мјера.

– Нама је потпуно јасно да бошњачки министри због непостојања жеље да се успостави Надзорно тијело желе да заштите своје ратне кадрове, њих укупно 16 који раде у Суду и Тужилаштву БиХ, у смислу непроцесуирања злочина почињених над српским народом – истакао је Којић за Срну.

Којић је напоменуо да је улога Надзорног тијела самом Ревидираном стратегијом значајно ојачана на начин да не издаје само препоруке и смјернице с циљем спровођења ове стратегије, већ има могућност и улогу да покрене поступак у кажњавању оних који не спроводе стратешке циљеве и стратешке мјере, што се на првом мјесту односи на носиоце правосудних функција.

Којић је испред Министарства правде Републике Српске био предложен за једног од чланова Надзорног тијела, које опструкцијама бошњачких министара у Савјету министара, у првом реду Бисере Турковић, није формирано и мораће да сачека, по свему судећи, нови сазив Савјета министара.

Указао је да су бошњачки министри довели ствари у позицију да се не може задовољити правда као универзални принцип и успоставити једнакост грађана пред законом.

Којић је оцијенио да је очигледно да је циљ тог одуговлачења и да рокови који су прописани Ревидираном стратегијом истекну јер је, како је појаснио, предвиђено да до краја 2023. године буде процесуиран највећи број најсложенијих предмета ратних злочина.

– Ти најсложенији предмети су са највише позиционираним полицијским, политичким и војним функционерима и са највећим посљедицама. Сви знамо да усљед селективног рада и Хашког трибунала, касније правосуђа на нивоу БиХ, предмети који су остали непроцесуирани су предмети за злочне над Србима – нагласио је Којић.

Он сматра да све те чињенице говоре о намјери бошњачке политике да покуша да одржи лажну тезу како су једни жртве, а други злочинци, али сви ти покушаји не могу и неће бити јачи од истине јер јавност зна шта се овдје дешавало и да су Срби били изложени најстрашнијим облицима тортуре, мучења, убијања.

Коментаришући најаву из Министарства правде у Савјету министара да ће, због чињенице да према постојећој Ревидираној стратегији рокови нису испоштовани, наредне године припремити нову, Којић каже да је сулудо правити нову Ревидирану стратегију ако није постојала могућност да се прати спровођење постојеће.

Којић сматра да је веома битно да што хитније буде успостављено Надзорно тијело с циљем спровођења бар у наредних годину дана постојеће Ревидиране стратегије.

Одговарајући како ријешити процесуирање ратних злочина јер су многа питања у вези са њима остала под велом тајне, Којић каже да је очигледно намјера Бошњака да се питање ратних злочина, прије свега, над Србима не ријеши.

Којић је појаснио да они то чине систематично јер свака година доноси затварање одређеног броја предмета због биолошког нестанка или починилаца кривичних дјела ратног злочина или самих свједока који треба да потврде све оно што већ постоји евидентирано у документацији као ратни злочин.

– Тако да свака година носи са собом одређено незадовољење правде за жртве и за породице жртава, што и јесте намјера Бошњака – закључио је Којић.