Упркос несагласју Србије и ЕУ око питања Косова и санкција Русији, Радичевић објашњава зашто је данашње потписивање уговора о међусобном признавању личних карата, као и факултетских и стручних диплома пет држава Западног Балкана привремених институција самоуправе у Приштини прошло глатко.

„Ови документи се не везују за санкције Русији јер је с једне стране врло важно да оживи Берлински процес, да он не значи само још једну породичну фотографију, како је то рекла Аналена Бербок, него да донесе нешто конкретно. У том смислу било би сулудо сада условљавати споразум о међусобном признавању диплома са увођењем санкција Русији. Просто, Србија на такав притисак сасвим сигурно не би реаговала“, каже наш саговорник.

На питање, да ли се у неком тренутку може очекивати да ти притисци прерасту у условљавање за неке конкретне послове, он подсећа да рокови до сада нису помињани, али и да је недавно током посете Србији председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен позвала Београд да што скорије своју политику усагласи са Брислеом.

Да Запад све јаче стеже Србију било је јасно и током јучерашње регионалне конференције представника привредних комора и српских фирми са привредном мисијом америчке владе у којој су били представници 27 компанија.

„Компаније виде Србију и Западни Балкан као тржиште могућности али усаглашавање ставова са политиком Европске уније је свакако тема„, истакао је отправник послова амбасад САД Џон Гинкел. Другим речима, прво Косово и санкције Русији, па онда може долазак америчких компанија у Србију.

За разлику од визног режима Србије који би најдаље до краја године требало да буде усклађен са оним у ЕУ, како јој не би стизали мигранти који у Србију из појединих земаља улазе захваљујући нашем безвизном режиму, са роком за увођење санкција Русији се није лицитирало.

Иако су премијерка Ана Брнабић и председник Александар Вучић, више пута поновили да Србија неће уводити санкције све док то буде могла да издржи и то не буде угрожавало виталне интересе, ЕУ има другачија очекивања од нове владе.

И данашњи самит Берлинског процеса је, по оцени Радичевића, покушај нове немачке владе да заправо преузме кормило тих европских интеграција Западног Балкана, схватајући то као свој вишеструки интерес, од економског, до безбедносног.

Наравно, увек су се у Бриселу, Берлину, Паризу… руководили искључиво сопственим интересима.

Како другачије схватити то што актуелна немачка министарка спољних послова Балкану поручује отклон од Русије и Кине, док немачки канцелар Олаф Шолц управо иде у Пекинг.

Бербокова већ дуже време инсистира на интензивирању зближавања земаља Западног Балкана и Европске уније, упозоравајући да ту не би требало омогућити да се створи простор за повећање утицаја Русије и Кине. Немачки канцелар који је данас поздравио самит Берлински процес, ће, међутим, већ сутра бити у званичној посети Кини не хајући за забринутост Запада због, како наводе, кинеске трговинске праксе и кршења људских права.

Кина је највећи трговински партнер Немачке у протеклих шест година, а вредност те сарадње на крају прошле године је достигла 245 милијарди евра. У протеклих 10 година Кина је само у компаније у Немачкој инвестирала 200 милијарди долара, без којих би најјача европска привреда била у незавидној ситуацији.

Ту се питање бриге за заједничке европске вредности, међутим, не поставља. Као што се није постављало ни питање шта је домет бриге за Западни Балкан.

Од како је 2014. на иницијативу Немачке основан Берлински процес са циљем да споји државе Западног Балкана са девет чланица ЕУ, Великом Британијом, институцијама Европске уније, међународним финансијским организацијама и регионалним иницијативама за сарадњу, његов домет готово да није био већи од те породичне фотографије са почетка сваког скупа, како је то приметила Бербок.