Одумирање петродолара: Зашто се Саудијска Арабија од САД окреће ка БРИКС-у

Збогом, амерички долар… Долар је 1974. постао петродолар. Дан након што се Бајден повукао из Авганистана, Саудијци су започели преговоре с Русијом и Кином. Кад се Саудијска Арабија званично прикључи БРИКС-у, долар је готов, твитовао је бизнисмен и писац са бестселер листе ”Њујорк тајмса” Роберт Киосаки.

”Бајденова криминална породица уништава Америку. Тужно”, додао је, уосталом, готово очекивано, имајући у виду да је две књиге Киосаки написао заједно са Доналдом Трампом.

Сирил Рамафоса у Саудијској Арабији

Као повод за његову резолутну прогнозу да ће амерички долар за који се саудијска и сва друга нафта купује још откако се Бела кућа Ричарда Никсона о томе договорила с краљевским двором у Ријаду – такозвани петродолар, као основа његовог статуса резервне светске валуте – отићи на ђубриште историје, не и незаслужено, и свакако не прерано, послужила је недавна посета председника Јужне Африке Сирила Рамафосе Саудијској Арабији. Он је, наиме, најавио озбиљан геополитички преврат.

Принц Мухамед бин Салман, открио је Рамафоса, ”изразио је жељу краљевине да приступи БРИКС-у. Самитом БРИКС-а 2023. председаваће Јужна Африка и овај захтев биће проучен. Неколицина држава у контакту је с БРИКС-ом и уверили смо их да ће о питању пријема бити разговарано и да ће одлуке бити донете.”

Према најновијим подацима, које је прошлог месеца изнео заменик руског шефа дипломатије Сергеј Рјабков, реч је чак о ”око 15 земаља” које су изразиле жељу да се прикључе механизму све шире и све дубље сарадње Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке. А то су, прецизира кинески ”Глобал тајмс”, ”земље засићене Сједињеним Државама које користе свој доминантни долар како би наметале своју хегемонију… Све више држава је вољно да покаже своју независност од САД у поновном уређивању међународног финансијског поретка.”

Пустињски Давос
Кинески лист ово тврди у коментару под насловом ”Америчка формула ’нафта за безбедност’ суочена је с неуспехом јер Саудијска Арабија жели да се прикључи БРИКС-у”, а неочекивана потврда ове, до јуче, прилично екстравагантне оцене стиже и из америчких извора.
”’Нафта за безбедност’ је мртва… Стари дил, у коме је Ријад фокусиран на безбедност а Вашингтон на нафту, више не важи”, указује ”Волстрит џорнал” и цитира шефа саудијске дипломатије, принца Фејсала бин Фархана: ”Наша економска агенда је кључна за наш опстанак. Није реч само о енергетици и одбрани. Тако је можда било пре 50 година, али сигурно то данас није случај.”

”Њујорк тајмс”, с тим у вези, указује и да на велику инвестициону конференцију у Саудијској Арабији – такозвани ”Пустињски Давос” – нису позвани амерички званичници. За разлику од руских, који јесу.

”Вашингтон пост” упозорава и да се ”у Вашингтону оштре ножеви за Саудијску Арабију”, те да се припрема ”серија казнених мера против краљевине” која се, у оквиру ОПЕК+, дрзнула да смањи производњу нафте уместо да је повећа као што је Америка командовала – чиме је ”подржала ратну машину председника Русије Владимира Путина”, и уз то ”понизила Бајдена и поткопала шансе његове партије уочи предстојећих међуизбора” за Конгрес. Јер ће нафта да поскупи уместо да појефтини.

Преиспитивање стратешког односа

”Волстрит џорнал” наглашава и да ”геополитичке и економске силе већ годинама уносе раздор у односе Америке и Саудијске Арабије” – краљевина Америци сад продаје мање од четвртине некадашње количине нафте, док је ”Кина постала њен највећи купац, а иза ње Индија” – при чему ”тензије додатно продубљује непријатељство између Бајдена и принца Мухамеда, које постаје све веће… Приватно, принц Мухамед руга се Бајдену, исмева његове гафове и доводи у питање менталне способности.”

Све у свему, тврди ”Волстрит џорнал”, и једни и други сад ”преиспитују стратешки однос који је био темељ глобалне економије скоро 80 година, уз мере одмазде какве су донедавно биле незамисливе… Једна драстична опција је на столу: саудијски званичници кажу да би краљевина могла да прода америчке државне обвезнице ако Конгрес усвоји законе против ОПЕК-а.”

Нова резервна валута

У августу је, иначе, објављено да је и Кина за читавих 9 одсто смањила количину америчког дуга у свом власништву, и ето где у игру улази БРИКС са својим плановима. У јуну је, подсећа магазин ”Форбс”, ”председник Путин рекао да земље БРИКС-а развијају нову резервну валуту… Циљ је да се створи стабилна резервна валута која ће моћи да се користи у међународној трговини, потпуно независна од долара.”

Путин је том приликом, на 14. самиту БРИКС-а, када је званично обнародовао да ових 5 партнера раде на стварању ”нове глобалне резервне валуте”, рекао и да су они ”спремни да отворено сарађују са свим добронамерним партнерима”. А угледни индијски ”Економик тајмс” ових дана указује и да ”БРИКС планира да изгради заједничку финансијску инфраструктуру која ће омогућити стварање резервне валуте зарад смањивања зависности од долара и евра.”

Тај сценарио, по свој прилици, није нимало нереалан. Универзитет у Кембриџу објавио је у фебруару опсежно истраживање под насловом ”Може ли БРИКС да дедоларизује глобални финансијски систем?”. После свеобухватне анализе активности БРИКС-а од 2009. до 2021, одговор је: да.

Какву финансијску алтернативу доноси БРИКС? Зашто је ту важна улога Саудијске Арабије? И шта ће за Америку значити лагано одумирање петродолара?

Прерасподела светске моћи

О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” разговарали аналитичар Бранко Павловић и др Слободан Јанковић, виши научни сарадник на Институту за међународну политику и привреду.
Сукоб САД и Саудијске Арабије, указује др Јанковић, ”део је ширег сукоба око прерасподеле глобалне моћи који је уследио захваљујући успону Русије и Кине… То утиче и на понашање Саудијске Арабије у односу на своју некадашњу савезницу, Америку, која се све више опредељује за сарадњу с Русијом и Кином.”

”Прерасподела моћи која се догодила у протекле две деценије Америку тера да реагује све агресивније, па и у односу на своје савезнике, те стога не чуди што се, као реакција, појављује све више држава које желе да се прикључе како БРИКС-у тако и Шангајској организацији за сарадњу – двема организацијама које непрестано јачају мимо колективног Запада”, истиче Бранко Павловић. ”Саудијска Арабија, притом, заузима веома оштар став у односу на САД; од тога да Мухамед бин Салман недавно није хтео ни да се јави на Бајденов телефонски позив, до одлуке ОПЕК+ дијаметрално супротне америчким захтевима, што је у САД схваћено као забадање ножа у леђа. Отуда саудијско окретање од Америке има и велики симболички значај, јер представља лакмус тест нестајања стварне америчке моћи да диктира свету да ради у њеном интересу.”

Стварање алтернативе

”Савезништво САД и Саудијске Арабије, које је трајало 80-ак година, озбиљно је пољуљано и тешко је замислити да може да се врати на стари ниво све и ако не би било додатно оптерећено лошим личним односима лидера ових земаља, као што је то сада случај с Мухамедом бин Салманом и Бајденом”, напомиње Јанковић. ”Управо одлука ОПЕК+ сведочи да чланице ове организације више нису спремне да, зарад великог савезника и његових потреба, поступају супротно сопственим интересима. Сада, суочене с наступајућом рецесијом која ће довести и до спуштања цене нафте јер ће светска привреда за њом имати мање потребе, одлучиле су да поступе рационално, без обзира на америчке оптужбе да се тиме сврставају уз Русију. Тим пре што је заплена руских девизних резерви у Саудијској Арабији схваћена као претња да би и њој нешто слично могло да се деси, из чега се код ње ствара додатна потреба да смањи своју изложеност америчком долару.”

”Најава приступања Саудијске Арабије БРИКС-у представља велику опасност за долар, управо стога што БРИКС од свог оснивања изграђује институције чији је циљ да постепено замене читав инструментаријум Светске банке и ММФ-а, односно, да се овим институцијама у којима доминирају САД изгради алтернатива. На последњем самиту БРИКС-а основано је и ново радно тело у коме су окупљени најважнији финансијски стручњаци његових чланица, са задатком да стратешки осмисле како ће се даље јачати финансијска и монетарна самосталност од долара и западних финансијских центара моћи. У том смислу, излазак Саудијске Арабије из зачараног круга продаје нафте за доларе, и њиховог враћања у САД кроз куповину америчког државног дуга, представљаће важан корак ка наставку процеса дедоларизације светске економије. Постаје све јасније да на то нећемо морати да чекамо деценијама”, закључује Бранко Павловић.