„Kривично je кажњивo и морално неприхватљивo да политичари у једној земљи примају новац од других држава, страних фондација и „НВО“. То је постало „нормално“ тек деведесетих прошлог века, када је на врхунцу моћи глобалистичког идеала „једне светске владе“ суверена држава била оклеветана и оптужена за сва непочинства у историји“.
„Не можемо рећи да он води политику у интересу Москве већ у интересу мађарског народа, али је та политика, према антируским стандардима које је поставио политички Запад, недовољно агресивна. Отуда је овај инстументариј мера за оцењивања политичког система заправо систем кажњавања“.
„Тада је формиран читав систем за међународно остраковање националних држава, међу њима и СРЈ. Данас је број држава виђен за кажњавање због наводно недемократског карактера политичких система неупоредиво већи него број држава које чине коалицију политичког Запада“.
„Међутим, Сорошеви „оцењивачи демократије“ ништа не кажу о недемократском карактеру Обранових критичара из Брисела. Чланови Европске комисије, као највишег органа ЕУ, немају ама баш никакав демократски легитимитет, јер грађани чланица ЕУ немају ама баш никакву могућност да оцене њихову политику, да јој непосредно или посредно дају или ускрате подршку. Стога ми знамо да Орбанова политика према Русија ужива подршку мађарских грађана, али не знамо да ли антируска политика Европске комисије ужива подршку грађана ЕУ“.
„. Одговор мађарске државе најбољи је доказ да је процес ресуверенизације захватио чак и поједине државе чланице ЕУ и да мере остраковања неподобних политичких режима неће проћи“.