ФИЛИП РОДИЋ: Коперникус против Шесте флоте
29.10.2022. - 10:59
Шта се крије иза актуелног сукоба на медијској сцени Србије у којем су се Митровићев Пинк и Шолакова Јунајтед група нашли на истој страни против телевизија Прва и Б92?
После блаћења лика и дела Жељка Митровића на ударним каналима Јунајтед медије, укључујући ту и специјалне „документарне” емисије попут „Јунака доба злог”, али и узвратне ватре „Пинка” на рачун једног од власника Јунајтед групе Драгана Шолака и саме те корпорације, ретко ко би очекивао да ће доћи и дан када ће се о Митровићу чути лепе речи на телевизијама Н1 и „Нова С”, а још мање да ће га Јунајтед група узимати за аршин у било чему осим у простоти, с обзиром на то да су га они до сада управо таквим представљали.
Тај дан је, међутим, дошао и то више говори о Јунајтед групи у начелу, а Н1 и „Новој С” у појединостима, него о самом Митровићу. Због тога што Митровић никада није себе представљао као моралну громаду и вредносног пуританца, већ пре свега као пословног човека који прати свој интерес, а не крије се иза „јавног интереса”. Тако је било могуће до 5. октобра заузимати се за ЈУЛ и СПС, а после тога пуштати Ненада Чанка да свира клавир, или Млађана Динкића да нам обећава хиљаду евра од акција.
Посао је посао, а не слобода медија – Митровићева је девиза и када најављује „нуклеарни медијски удар” којим ће сравнити са земљом своју конкуренцију у виду „Прве телевизије” и Б92. У послу имаш права да отимаш ривалима емисије, или водитеље. Ту је све транспарентно. Када се сурови пословни (али и политички) интереси крију иза прокламованих идеала „независности”, „објективности”, „професионализма” – е ту настаје проблем и транспарентност замењује лицемерје.
Задивљујућа математика
„С обзиром на то да смо комерцијална ТВ и да производња програма има своју цену, Н1 не може да даје програм бесплатно”, вапили су из Јунајтед медије 2020, у јеку сукоба с Телекомом око емитовања програма те телевизије на кабловској мрежи те компаније, дижући очигледно пословни спор на толико висок политички ниво да су га малтене представили као борбу за људска права свих грађана и грађанки Србије. Тада је покренута кампања „Да се види Н1”, иако сам је СББ, односно Јунајтед медија, односно Јунајтед група право на то да „буду виђени” раније била укинула каналима из Републике Српске, укључујући ту и јавни сервис мањег босанско-херцеговачког ентитета РТРС. То је и тада било лицемерно, јер је програм Н1 на кабловској мрежи Телекома укинула сама Јунајтед медија, незадовољна пословним преговорима с том компанијом и борбу за пословне интересе представила као борбу за људска права.
Понуду да се, макар до окончања преговора на овај или онај начин, Н1 емитује бесплатно, или под условима који су важили до истека уговора 31. децембра 2019, Јунајтед медија је с резигнацијом одбила, пошто су „комерцијална телевизија”, те свој програм не могу да „дају бесплатно”. Две године касније од Коперникус групе траже управо то – да им програм „Прве телевизије” и Б92 даје бесплатно – тврдећи да такав аранжман имају с Митровићем за „Пинк”. „Већ четири дана ‘Прва’ и Б92 не шаљу уговор компанији СББ, према којем би, како су сами предложили, за емитовање њихових канала требало да им буде плаћено као и ‘Пинку’”, помало безобразно саопштава компанија СББ у понедељак, 24. октобра.
„Прва” и Б92 треба са дистрибутивне мреже СББ-а да буду скинути у петак, 28. октобра, када овај број Печата већ буде на киосцима, због, како кукају у јавности, ненормалног повећања цене за целих 1.000 посто. „СББ је за дистрибуцију ТВ Прва и ТВ Б92 до сада плаћао 50.000 евра годишње, а за кабловске канале из портфолија Прве додатних 3,45 милиона евра”, саопштио је СББ, а сада им се тражи 38 милиона за цео пакет, односно 2,5 евра (300 динара) по кориснику. Задивљујућа је њихова пословна математика и чудо је како увек иде њима у корист. Како?
Подсетимо се поново оног медијског рата, односно борбе за слободу говора и јавни интерес од пре две године. Тада је Јунајтед медија ултимативно од Телекома захтевала да за емитовање телевизије Н1 преко своје мреже плати 0,4 евра по кориснику (почетна цена за пакет Јунајтед медије је тада према подацима Телекома била „већа од два евра” по кориснику). Ако 50.000 евра колико су, по сопственом признању, до сада плаћали за програме „Прве” и Б92, поделимо са 0,4 евра по кориснику, добија се бројка од 125.000 корисника.
Према подацима Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ) за 2021, укупан број корисника кабловске телевизије у Србији износио је 1,6 милиона, што су СББ и Телеком делили на отприлике равне части (45,6 спрам 45,4 посто). Груба рачуница нас доводи до закључка да оба дистрибутера имају по око 800.000 претплатника. То је много више од поменутих 125.000 корисника. Овако добијамо да је Коперникус групи за ове две телевизије плаћано свега 0,06 евра по кориснику. То је 0,03 евра по кориснику по телевизији, што је 13 пута мање од границе испод које нису хтели да иду 2020. за Н1.
Најважнији фактор
Ако у ову рачуницу укључимо и најважнији фактор када је вредност неке телевизије у питању, а то је гледаност, онда долазимо до још проблематичнијих података. Према подацима агенције Нилсен из 2019. године које је марта 2020. објавио портал „Истиномер” (новијих нажалост нема у јавном простору), „Прва” је имала гледаност од 10,5 одсто, а Б92 4,1 одсто, што је укупно 14,6 процената. Истовремено, Н1 је имала гледаност од 0,8 процената, што је 18 пута мање. Сума сумарум, када би у Јунајтед групи подједнако вредновали своју Н1 и Коперникусове „Прву” и Б92, требало би да их плаћају 7,2 евра по кориснику (0,4 x 18), а не 2,5 колико Коперникус сада „неразумно” тражи за цео пакет канала.
Дихотомија је уочљива и у идеји Јунајтед медије да би програми „Прве” и Б92 требало да буду „јавно добро”, пошто се ради о телевизијама с националном фреквенцијом чији се програм може гледати и „преко обичне антене”, али да исти приступ немају и када се ради о телевизијама у њиховом власништву које националну фреквенцију имају у суседним државама. „Чињеница је да је Јунајтед група у земљама где има канале са националном фреквенцијом, конкретно у Црној Гори и БиХ, тражила да им се ти канали плаћају један евро по кориснику и више месеци држала искључене те канале кабловским операторима, као средство притиска да прихвате ту цену”, упозорио је Телеком.
Занимљиво је да смо се за подсећање на дешавања између Телекома и Јунајтед групе из 2020. послужили текстовима са портала Удружења новинара Србије од којих су многи имали линкове ка изворним вестима објављеним на порталу Н1, а да те изворне вести више не постоје. Да ли се то Н1 стиди „ружне прошлости” па су ти текстови обрисани?
Империјални манир
Као што видимо, главни проблем Јунајтед групе/Јунајтед медије у овом случају је што Коперникус не жели више да им своје канале даје по багателној цени и отуд заправо то „неразумно” повећање од 1.000 посто, како тврди СББ. Ту долазимо до закључка да је таква пословна математика заправо манир којим се Јунајтед група, односно СББ води од почетка свог пословања у овој земљи. Посетићемо вас на чињеницу (о којој је аутор овог текста већ писао пре две године у тексту „Телеком против Шесте флоте”) да је СББ до 2003. потпуно бесплатно користио државне ресурсе, односно ресурсе Телекома, а од те године уз симболичну накнаду.
О томе је говорио и бивши функционер ЛДП-а и народни посланик Зоран Остојић, оценивши да је тиме „изузетно профитабилно тржиште препуштено приватном сектору и директном конкуренту”. Када корисник „повластица” нисте више ви, мења вам се диоптрија којом посматрате ствари. Из неког разлога, СББ је имао повластицу и код претходних власника „Прве” и Б92 и њихов програм добијао бесплатно. Када је та повластица нестала, као што је био случај и са кабловском инфраструктуром Телекома, онда су завриштали како тај потез има за циљ њихово уништење и за то одмах оптужили (као и увек) председника Србије Александра Вучића.
СББ у циљу дискредитације Коперникус групе сада подсећа да „ултиматум који је упућен СББ компанији, долази од бизнисмена који је купио телевизије Прва и Б92 после спорне трансакције Коперникус кабловског система, када је Телеком Србија привреднику Миловановићу исплатио, како је објављено, 190 милиона евра”. Што је афера којом су се бавиле „Европска комисија, Европски парламент и Савет за борбу против корупције. До данас случај није испитан и поред бројних позива да се то учини”.
Јасно је да независни медији у власништву Јунајтед медије поверење у институције Европске уније губе брзином светлости када год из Брисела стигне нека лепа реч о српским властима (што је реткост) или одлука која није сасвим потаман њиховим политичким фаворитима, али да ли је могуће да верују да Европска комисија и Европски парламент не би јавно саопштили нешто што би њима отворено ишло у корист? Посебно имајући у виду да је већ доказано да је Европска комисија спремна да иде толико далеко у заштити интереса Јунајтед групе да је чак вршила притисак на власти у Београду да прилагођавају своје медијске законе интересима Јунајтед групе, што је био случај 2014. године, о чему је писао чак и недељник Време, данас веома близак овој компанији. „’Медија опсерватори’ открива како је Европска комисија омогућила измене медијских закона у Србији, а Влада Србије беспоговорно прихватила, отворивши тако пут за потенцијално нарушавање медијског плурализма у земљи”, писало је Време 2014. под насловом „Балкански Си-Ен-Ен и његов аршин”.
„Народна скупштина Србије је 2. августа 2014. године усвојила Закон о електронским медијима и Закон о јавном информисању и медијима који омогућавају дистрибутерима/оператерима да производе садржај и фаворизују властите канале у односу на друге. Као резултат тога, кабловска телевизијска станица Н1, партнер Си-Ен-Ена на Балкану, од 30. октобра 2014. почела је с емитовањем програма путем највећег оператера у регији, СББ/Телемах групе, која је његов власник, а који покрива све земље бивше Југославије”, додао је тај недељник указујући да су „људи који раде у Бриселу, у Јединици за односе са Србијом при Генералној дирекцији Европске комисије за проширење, ускладили нацрте закона ове земље са коментарима који су на ту тему добили од великих сила, а који прете да наруше медијски плурализам у земљи.” Јасно је да је тада, фигуративно речено, Шеста флота чувала леђа Јунајтед групи. А данас?
Извор Печат
standard
