ОВО ЈЕ АНА 

Не знам да ли је прикладно писати – изгледа као да се хвалишем.

Али – мало сам се мотала по првим линијама фронта. Свуда помало. Снимала. Раздавала иконе и молитвенике. Потписивала своје књиге онима који су то желели. Негде су тражили да им читам стихове, негде су ме препознали, негде сам само снимала и говорила: момци, Русија се сад моли за вас.

И знате шта. Није било узалуд.

Ови уморни људи су ми били благодарни. Чудили су се како се не плашим. Признали су да сам их обрадовала, да сам их инспирисала.

Стога, креативне колеге, вама се обраћам.

Није време да се свађамо и разјашњавамо наше односе. Просто узмите, не знам, бар неколико комплета зимских униформи, или бар одштампајте своје песме и поклоните их са аутограмима.

Дођите до борбених јединице. Нема потребе да чекате да вам то организују Администрација председника, Министарство културе, Први канал итд. За ово, наравно, нећете бити плаћени. Али, знате, због овога вреди купити карту до Ростова и у панциру мало протрчати блатњавим путевима.

 

***

А ово је невероватни отац Тихон. Говори тихо и скромно, не жели да даје интервјуе: каже, верују ми они који ме познају, а телевизијску публику не могу да убедим. Свештеник, син војника, од кубанских козака, дошао је у 109. батаљон ДНР као батаљонски баћушка. Да се помоли, да благосиља, поразговара, утеши речју и молитвом, понегде и делом, да оде, на пример, по резервне делове. По зову душе – није могао да остане подаље од догађаја. Он жели да код нас, у Русији, нико не буде равнодушан…

 

(t.me/dolgarevaanna; превео Ж. Никчевић)