„Милановић у суштини одскаче од већине политичара ЕУ који се показују као потпуне кукавице, као председник мале, не тако важне земље, показује далеко већу храброст од једног Шолца и Макрона и било кога од познатијих политичара са Запада. Његово понашање штрчи и нервира, сетимо се да није безусловно подржао ни улазак Финске и Шведске у НАТО“, каже Гајић.
Хрватски професор и политички аналитичар Жарко Пуховски, међутим, каже да Милановић често претерује у јавним наступима, говори на начин на који демократски изабрани председник државе не би смео.
„Каже ствари које нису нетачне, заиста је велика шанса да ће Ненси Пелоси отићи са сцене за две недеље, заиста је јасно да је овај скуп више симболички, него што политички, директно утиче на ситуацију, али као председник државе која је то организовала, имао је обавезу да га узме у обзир као политичку чињеницу, а не да се понаша онако како бих ја могао. Ја нисам председник државе, ја то могу да кажем, Милановић воли да заборави да је председник државе, а истовремено воли да користи привилегије које му та функција доноси“, каже Пуховски.
Гајић додаје да је Милановић себи дао за право да се тако понаша и због чињенице да је разголитио систем у својој земљи, па и самог премијера Пленковића.
„Хрватски премијер, као и сви претходни званичници нису независни политичари, већ су експоненти НАТО интереса. Томе су подредили економију и то је наравно прича за све вазалне земље региона. Читав политички систем заправо подсећа више на коцкарницу где кућа увек побеђује, а кућа је у Бриселу. Милановић нема те обавезе, није уцењен, нема амбиције да касније буде политичар у Бриселу, а можда и гледа реалистичније на све, јер не зна шта ће бити са Бриселом, шта ће уопште бити са Европском унијом“, каже Гајић.
Он додаје да се хрватски председник који је окренуо леђа Америци на овом скупу заправо понаша прилично рационално, гледа шта ће радити дан после завршетка кризе у Украјини.