То што се у некаквом „предспоразуму“ који је освануо у албанској штампи признање тзв. Косова везује за 24. фебруар није случајност. Тај дан је постао историјски датум посебно када је реч и глобалним односима. Био аутентичан или не, овај документ садржи три кључне ствари: притисак, истеривање Срба на чистину и убрзање целог процеса.
Овако „план за Косово“, односно наводни документ предспоразума Београда и Приштине у којем је 24. фебруар прецизиран као датум за постизање договора „како би се уочи годишњице операције у Украјини показало јединство савезника“ коментарише каријерни дипломата Зоран Миливојевић.
Запад је нервозан
О томе да ли је овај документ био тема данашњег разговора председника Србије и амбасадора земаља Квинте, из штурог саопштења није познато, али да батина јесте тешка на шта је упозорио Вучић, упућује, каже Миливојевић, заједнички документ у коме амбасадори изражавају забринутост због могућег нарушавања стабилности у региону.
„То што се нарушавање стабилности доводи у везу са истицањем рока за пререгистрацију возила са српским таблицама на Косову и Метохији, показује извесну нервозу када је реч о Западу. Иза свега се крије покушај убрзавања решавање питања КиМ, а на линији настојања да се постигне споразум који би водио ка прихватању „реалности“.
Србија не мења став
Притиснути различитим разлозима, они, у светлу глобалне кризе и сукоба у Украјини, покушавају да, објашњава Миливојевић, Косово реше на штету српских интереса. У тај план требало би укалкулисати и чињеницу да су у новембру избори за представнички дом и за Сенат у Америци.