Најблаже речено, администрација Џозефа Бајдена је разочарана. Разочарење нису могли сакрити, остао је такав утисак након њихових коментара, а сам амерички председник одлуку ОПЕК+ означио је – кратковидом.

Чланице Организације држава извозница нафте решиле су да смање производњу нафте за 2 милиона барела дневно. Плус – минус, у зависности од тога који интервал се посматра, тек то је отприлике месечна потрошња једне земље величине и развијености Србије. Очекивано, цене сирове нафте почеле су да расту. Тржиште већ реагује.

Својеврсни рат Вашингтона против ОПЕК–а ушао је у нову фазу још 2020. године. Тада је, у једном тренутку, производња оборена за чак 9 милиона барела. Циљ произвођача нафте био је јасан: желели су да надокнаде штету узроковану пандемијом и да најпре продају створене вишкове.

Нафтни сектор претрпео је огромне губитке током пандемијских затварања и обустављања, у једном тренутку новоиспумпана нафта није се имала где складиштити. Отуда и они новински наслови о „негативној цени” најзначајнијег енергента. Јер, постојећа складишта већ су била пуна. Да би се вратили дугови, поново покренула производња и осигурале банкарске гаранције, требала им је виша цена нафте.

Балон је пренадуван

Мера о смањењу производње није баш популарна, али, посматрано са становишта произвођача, некада је нужна. Такође, посматрајући са становишта добити, произвођачима је увек боље да исте приходе, уз пројектовани раст цена, остварују производећи мање. У том случају су им трошкови производње и дистрибуције нижи, те је и профит већи.

За такву математику сада се интересују и произвођачи течног нафтног гаса. Зашто би производили више, ако им мања производња доноси већи профит!? Нису они дужни нити да решавају питања енергетске безбедности Европе, нити да брину о одрживости западног финансијског система!

Када је реч о одрживости финансијског система, ту се вероватно крије и главни разлог за последњу одлуку ОПЕК+. Са једне стране, за одржавање тог система, скоро већ пуних деценију и по, користи се могућност штампања новца под разним изговорима, а често и без било каквих изговора.

Балон је одавно пренадуван, и без „пандемијског лома” и „украјинског земљотреса” он би у неком тренутку пукао. Штампањем новца проблем није решаван, већ је неумитни крај одлаган. То је постало генератор инфлације, која би спорије или брже наступала у сваком случају.

Са последицама пандемије и ескалацијом Украјинске кризе, нормално, наступа брже него што је било ко прогнозирао. Долар је обезвређен, евро такође, као и читав ред других валута, за исту вредност данас се може купити значајно мање него пре годину дана. О периоду од пре десет година не треба посебно говорити, то је за одређене врсте производа и услуга неупоредиво. Дакле, цене свега буквално – расту, а истовремено – цене нафте требало би да падају. Земљама које производе нафту, а већина њих економске стратегије базира на цени црног злата, овакав тренд не одговара.

Раст каматних стопа

Са друге стране, у циљу обуздавања инфлације америчке Федералне резерве и Европска централна банка повећале су референтне каматне стопе. И то врло агресивно и уопште се не обазирући какве ће то ефекте оставити на дужнике у другим деловима света.

ФЕД је још у мају подигао референтну каматну стопу за 0,50 поена, док је кључна каматна стопа на федерална средства повећана на распон од 0,75 до 1 одсто. У септембру, ЕЦБ је повећала три главне каматне стопе на 0,75 одсто, 1,25 одсто и 1,5 одсто. Задуживање постаје скупље, нема више „лако до кеша”, што оптерећује и производњу у енергетском сектору. За нафтне компаније, које годишње обрћу милијарде долара, сада су више камате. Истовремено од њих се очекује да продају робу по нижим ценама?

Да ли заиста ико очекује да ће Саудијска Арабија, Алжир или Венецуела, на пример, прихватити да се терет обарања инфлације у САД и еврозони спроводи на њихов рачун, преко њихових леђа? Без обзира што звучи смешно, изгледа како су у Бајденовој админситрацији очекивали да то буде тако.

Исто као што су очекивали да се произвођачи „солидаришу са Украјином”. Како? Једноставно, учествоваће у процесу обарања цене, тако осиромашити Русију чији ће девизни приходи постати нижи и опскрбити Европу јефтиним енергентима како би се њена привреда одржала и помогла Кијеву.

Опет, из угла произвођача, одржавање сукоба у Украјини и програмирање акција против Русије требало је ићи на њихов рачун, преко њихових леђа. Иако то није њихов рат, иако део њих ни САД ни ЕУ нису добрим задужили да би им сада враћали, иако су логике тржишта и профита дијаметрално супротне.

Бајденово искушење

Због изневерених очекивања или лоших процена, Бајденова политика поново је на великом искушењу. Како унутрашња, тако и спољна. САД ће убацити на тржиште још 10 милиона барела из стратешких резерви, али је отворено у којој мери то може амортизовати раст цена. Лако се може догодити да инфлација настави својим путем, упркос подизању каматних стопа, а да истовремено нема започињања новог инвестиционог циклуса због поскупљења задуживања. Исти сценарио може постати актуелан и за Европу, па можда чак и гори пошто ЕУ нема одакле да убацује на тржиште стратешке резерве.

На спољном плану, САД показују немоћ да контролишу нафтно тржиште на начин и у обиму како су то чиниле пре две или три деценије. То значи и да више не могу утицати на политике бројних регионалних сила које детерминишу односе у важним географским деловима света.

Зато се, као „појас за спасавање”, опет чују предлози о „васкрсавању” предлога антимонополског закона којим би се припретило чланицама ОПЕК+ да оваквим мерама више не прибегавају. Ако би смањивале производњу дошле би под удар америчког Министарства правде, а потом и плаћања казни, трпљења разних санкција…

Само, то је мач са две оштрице и огроман ризик по саме САД. Ни овај рат против ОПЕК+ не могу издржати, а камоли још већи и сложенији. Генерални секретар ОПЕК Хајтам Ал Гајс, стрпљиво одговарајући на питања новинара, мирно је констатовао: „Све има цену. И енергетска безбедност има цену”.

Без произвођача нема ни енергената. А произвођачи неће своје интересе подређивати унутрашњој и спољној политици Џозефа Бајдена. Имају они и своје интересе.

Извор Спутњик

Насловна фотографија: Akos Stiller/Bloomberg via Getty Images