О СУДБИНИ РУСКОГ НАРОДА, КУЛТУРЕ, ЈЕЗИКА И ДУХА: Дело Миланка Шеклера „Досије Украјина“ и зборник „А ви тако волите Достојевског?“

ДОК се расплет сукоба у Украјини ни издалека не назире, Компанија „Новости“ се овом врућом темом бави у две књиге: „А ви тако волите Достојевског?“, чији је приређивач Желидраг Никчевић и „Досије Украјина: Политички некоректно“ Миланка Шеклера.

Наша најновија издања биће представљена на Фестивалу „Новости“, у оквиру „Дана књиге“, у београдској галерији „Прогрес“ (среда 19. октобар, 18 сати).

Сусрет песника Матије Бећковића и љубитеља његове поезије заказан је за уторак (18. октобар у 18 сати), а промоције књига „Пупин, ловац на звезде“ Радослава Лалета Павловића и „Странци који су задужили Србију“ Жиже Радивојевић одржаће се у петак, 21. октобра у исто време.

– „А ви тако волите Достојевског?“ је својеврстан зборник текстова савремених руских писаца, филозофа и интелектуалаца који док пламти сукоб на територији Украјине, могу представљати драгоцену помоћ да боље схватимо ту нимало једноставну ситуацију – каже нам Желидраг Никчевић, преводилац и приређивач ове књиге. – Колумне су објављиване у руским новинама од фебруара када је кулминирао сукоб у Украјини. Руски писци и интелектуалци на бројне старе и нове изазове одговарају брзо и бриљантно, тумачећи судбину, политику и обавезе своје земље. У њиховим текстовима приметно је колико су везани за судбину свог народа. Иако различитих политичких уверења, сложни су у томе да постоји дуг према отаџбини, што је за Русе карактеристично. У потезима Украјине они виде опасност, напад и залажу се за одбрану руског духа, територије, културе и језика.

У књизи „А ви тако волите Достојевског?“ објављени су текстови Захара Прилепина, Германа Садулајева, Лава Пирогова, Анатолија Васермана, Андреја Ткачова, Марине Хакимове – Гацемајер, Бориса Мјачина, Олге Андрејевне, Марије Захарове…

– Не треба сметнути с ума да рат мајдановских украјинских нациста против руског народа у Донбасу, и не само у њему, траје пуних осам година и да је тамо побијено више од 18.000 цивила, док руска специјална војна операција у Украјини траје тек нешто више од шест месеци – наводи Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник Компаније „Новости“ у предговору. – Терор званичног Кијева нико на Западу није хтео да види. Тачније, здушно су то помагали и подстицали. А и овде код нас је тек понеко нешто хтео да зна и сазна о томе. За невољу, и у Москви је било скоро исто. Стога је велики руски књижевник Захар Прилепин, иначе добровољац у Донбасу, пре више од шест година књигом карактеристичног наслова „Није туђи рат“ покушавао да пробуди успавану свест московских интелектуалних и политичких владајућих кругова. Дакле, текстови који се налазе у овој књизи почивају на релативно дугом искуству, а не само на оном од последњих шест месеци. То је и важно, чини ми се, да се разуме да ово нису ствараоци који се на мах одазивају на неки догађај или јубилеј па пишу пригодне текстове или поруке подршке. Јер, начин размишљања ових руских интелектуалаца никако није званичан.

И друга књига, „Досије Украјина“, која право из штампарије стиже на Фестивал „Новости“, говори о горућој теми. А, многи ће се изненадити да је њен аутор др Миланко Шеклер, који нам је претходних пар година откривао тајне ковида 19. Занимљиво и питко, као што нам је раније говорио о опаком вирусу, Шеклер пред читаоце ставља чињенице које су проузроковале ратна дешавања.

– Овој теми сам приступио као научник, позивајући се на податке који су потврђени из више извора – каже Шеклер. – Књига није ни политички неутрална, нити политички коректна, али је препуна истинитих чињеница или макар дилема које постоје у вези са појединим историјским догађајима.

Шеклер је дао преглед догађаја у последња два века који су довели до трајних последица у односима између Русије и Европе, као и кратак преглед најважнијих збивања у историји Русије и Украјине. Он говори о председничким изборима у Украјини од стицања независности 1991. и првог председника Леонида Кравчука, до последњег председника Владимира Зеленског, који је на власт дошао 2019. године, даје хронологију „евромајдана“, за који каже да представља „процес устоличења нове револуционарне власти Украјине, изведен државним ударом екстремне деснице, фашистичке и нацистичке, поникле из западног дела Украјине“. Аутор трага за узроцима за почетак демонстрација у Кијеву, као и шта се за то време дешавало на истоку где живе Руси и проруско становништво. У „Досијеу Украјина“ дат је преглед свих иницијатива за успостављање мира и решавање проблема који су довели до рата у Донбасу. А, значајан део књиге посветио је нераскидивим историјским везама Срба, Украјинаца и Руса.

– Волео бих да могу све Русе и Украјинце да подсетим на нашу трагичну судбину и нестанак у њиховој некада заједничкој земљи – истиче Шеклер. – Колико год сукоб између њихова два народа буде трајао, и како год да се сукоб завршио, и граница између њихових држава успоставила, једна друга граница неће никада моћи да се изгради. Граница између њихова два по много чему велика народа неће моћи да буде подигнута довољно високо, макар додирнула и само небо, да би прекинула и трајно одвојила њихове историјске, братске, крвне и љубавне везе, чак и онда када су оне, као данас, затроване и пуне мржње и неразумевања.

Промоције књига „Пупин, ловац на звезде“ Лалета Павловића и „Странци који су задужили Србију“ Жиже Радивојевић су изостале због пандемије. Ту неправду исправићемо током Фестивала „Новости“ и на предстојећем Сајму књига у Београду. Жижа Радивојевић написала је књигу о странцима који су великим добром задужили Србију и без којих она не би била иста. Неки у рату, други у миру, давали су се несебично, а њихово давање уградило се у нашу слободу, културу, образовање, уметност, борбу за истину. Ти велики људи су у Србију уткали своје знање, труд, најбоље године живота, а често и сам живот. Поставили су високу меру части, човечности, јунаштва и храбрости.

А, Павловић је написао књигу о једном од највећих светских и српских научних умова, великом патриоти и родољубу који је својим делима немерљиво задужио човечанство.

– Никада човек нашег порекла није учинио свом роду колико Михајло Пупин – истиче Павловић. – Много тога оставио је нашој цркви, Народном музеју, стипендирао је две хиљаде деце из данашње Северне Македоније, дао хиљаду мираза сиромашним невестама, звоно за цркву у Охриду. Библиотека „Светозар Марковић“ донација је Карнегијеве задужбине, захваљујући Пупиновој иницијативи. Но, мало се о свему томе зна, вероватно јер је добро, племенито, лепо!

БЕЋКОВИЋЕВИ ПОРТРЕТИ
НА књижевној вечери Матије Бећковића биће представљене његове књиге „100 мојих портрета“, „Мојих 80: Портрети“ и „Онамо намо“, које је објавила Компанија „Новости“. Песник је за своје песничке портрете рекао да су они његова аутобиографија о другима. Осим мноштва посвета људима који су оставили траг у његовом животу и делу, Бећковић је велики број стихова посветио и актуелним збивањима, Црној Гори и Косову.

– Имао сам среће да познајем, будем савременик и дружим се са некима од најзначајнијих људи нашег времена. Они су обележили и моје песништво и мој живот, обасјали га својом дубином и добротом, и на овај начин ја им се одужујем – истакао је Бећковић.

ПРИЛЕПИН: ОСЕТЉИВИ КАО ДЕЦА
– РУСИ су лаковерни, као деца, Руси су осетљиви као деца, недалековиди, као деца. Ми смо се повукли са свих адреса – чак и отуда где су тражили да останемо, где су молили да останемо. Отишли смо и отуда где нам се нису баш радовали, али где је требало да останемо… Скоро свуда где смо ми били па отишли појавили су се Американци са својим самозадовољним фацама, и разни њихови партнери – написао је Прилепин, у колумни коју је насловио „А ви тако волите Достојевског?“