КОМСОМОЛКЕ ПОНОВО ЈАШУ

Пише: Игор Маљцев

 

У оквиру наших мизогиних студија, ипак сам принуђен да се осврнем на позитивне примере утицаја жена на ситуацију широм света.

Пре неки дан је мађарски премијер Виктор Орбан на догађају који су организовали магазин „Cicero“ и Berliner Zeitung рекао да је Меркелова већ спречила рат 2014. својим поступцима након руске анексије Крима. „Оно што је Ангела Меркел урадила је ремек-дело. Тада рата није било јер је сукоб изолован немачким дипломатским напорима. Нису дозволили да то експлодира и укључи све нас. Насупрот томе, кад је Русија у фебруару кренула на Украјину, није било никога ко би бар покушао да то спречи.“

Заиста, под старом ГДР-овком Меркел гас је био јефтин, а рата није било – зашто су били тако незадовољни?

А млада генерација политичарки, девојака стаклених очију, није у стању да процени ни заслуге ни историјску перспективу. Штавише, скакачица Аналена Бербок генерално тврди: „Русија нас никад није снабдевала јефтиним гасом“. Вау. Просто вау. А чињеница да је читава немачка индустрија добила невероватну предност управо због ових залиха није јој позната. И да сад постоји нека врста обрнутог процеса, и зове се „деиндустријализација“ – не, нису чули.

Па добро. Онда ризикујмо да упоредимо велику жену-политичара Маргарет Тачер, која је зарад стабилности могла да пољуби и Горбија, са овим створењем неодређеног пола, са Лиз Трас. Трас, типична нова комсомолка, не говори ни о чему осим о „помагању Украјини“ и не мари за сопствену економију. И да – она, за разлику од, рецимо, Тачерке, о нуклеарном дугмету прича са лакоћом достојном школарца који игра игрицу Nuclear War. А то је веома застрашујуће. Не ради се о старим глупим сексистичким шалама о „мајмуну са гранатом“ – овде је граната охо-хо величине. Није смешно.

Али ово није изузетак од система – ово је систем. Док смо ми овде трошкарили паре од нафте и објављивали књиге о томе какви смо ми Руси робови и гадови, свет је закулисно, мирно и методично постављао такве комсомолке као што су Бербок и Трас на важна места, под маском борбе за родну равноправност. Ево, само погледајте на неку Санду. И мада јој је до сада поверена само Молдавија – гле – она је потпуно иста као Марин у Финској, као министарка одбране Чешке Чернохова, као Ерна Солберг (Норвешка), Ева-Магдалена Андерсон (Шведска), Мета Фредриксен (Данска).

Оне као да су одгајене у стакленику или на живинарској фарми. Празне бесрамне очи, потпуно неразумевање како свет функционише, тупо придржавање либералних догми, притом, у најсажетијем облику, како би их лакше запамтиле и не би превише замарале мозак. Ако видите кишу – климатске промене, ако видите црнца – клекните на колена, ако наиђете на геја – узмите заставу са дугом, ако је застава жуто-плава – Русија је агресор. Сва деца имају право да мењају пол у материци, сви инвалиди – на бицикле, све дизел моторе – на отпад. Ако је вакцинација, онда док се срце потпуно не заустави. А новац? Шта новац? То се тебе уопште не тиче.

Виђао сам такве и раније. Deja vu. Ово је комсомолски састанак, где те они идеолошки најзадртији – а из неког разлога су то увек биле девојке – осуђују због дуге косе и фармерки. Касније су на потпуно исти начин осудиле комунизам.

Ево, седим и мислим: не може бити да је ово нешто хормонално? Јер би то онда било сексистички. Али, боље је умрети од сексизма него од „Першинга“, који лансира комсомолка Лиз Трас.

 

(Телеграм канал И. Маљцева; превео Ж. Никчевић)