Западни „император“ незаконито гази Додикову победу: Улази се у опасну зону у којој је – све могуће

Одлука о поновном бројању гласова за председника Републике Српске је незаконита, иза ње стоји Запад, а циљ ујудурме је да се Милорад Додик елиминише због става о догађајима у Украјини. Пошто опозиција користи ванправна средства, њему такође остаје да их користи и његови бирачи, док се прекраја њихова воља, сигурно неће седети скрштених руку.

Овако за Спутњик одлуку Централне изборне комисије БиХ да се поново броје гласови за председника Републике Српске коментарише проф др Радомир Лукић, професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Како коментаришете одлуку ЦИК-а да се гласови поново броје, на основу чега је донета?

Два члана Изборног закона јасно, недвосмислено говоре да изборна комисија крши изборни закон. Као прво, она може да донесе одлуку да се гласови, уместо на бирачким местима броје у једном или више центара, али такву одлуку може да донесе искључиво пре спровођења избора, а не у току избора или после. Друго, приговори и жалбе се комисији могу прилагати, али тек пошто она прогласи резултате, тек у том случају може се одредити поновно бројање гласова. Међутим, да би се уопште дошло до поновног бројана, захтев мора да буде јасно и веома обимно образложен, да се каже на којим бирачким местима је дошло до неправилности, који су законске одредбе повређене. То нисмо чули, а можда никада ни нећемо.

Како коментаришете понашање опозиције, одмах су прогласили победу, а затим изашли на улицу, јер сумњају у регуларност избора, убеђени су у победу Јелене Тривић, без обзира на велику разлику у броју гласова у корист Додика?

Све наликује игроказу, перформансу коме су склони неки од водећих људи Партије демократског прогреса. Они су на бази, како кажу, „репрезентативног узорка“, прогласили победу Тривићеве, али никада нису рекли који је то узорак и ко га је обрадио, ко је одабрао тај узорак. Проглашење победе је било преурањено, али ако погледате шта се касније догађало, схватамо да није, већ да је сасвим сигурно било и планирано. У њиховим главама и у главама њихових страних ментора био је припремљен сценарио, све је било режирано. У крајњем случају, Додик је надмашио госпођу Тривић за 30 хиљада гласова, ниво расположења бирачког тела је јасан. Таква разлика не може да буде покрадена.

Амбасаде САД-а и Велике Британије у БиХ, Делегација ЕУ и Мисија ОЕБС-а заједничким саопштењем поздрављају одлуку ЦИК да истражи пријаве о нерегуларностима, како то коментаришете?

То су испразне фразе и формуле оних који не поштују владавину права, за њих је владавина права садржана у њима самима, нема принципе и правила. Они сами су својом личношћу владавина права, као у Старом Риму, шта император пожели то постаје закон. Владавина права је присутна само ако се оствари оно што они пожеле. Изборни закон јасно каже да га изборна комисија формално крши. Ако су стали иза тога, онда је сасвим јасно ко су аутори ове ујудурме и какав је њихов крајњи циљ. Иза великих речи и фраза о изборним преварама заправо стоји чисто, голо насиље оних који су уверени да овде могу да раде шта год им падне на памет.

Да ли ова ситуација отвара причу за неку нову режију, можда за нешто што би могло да се назове покушајем пуча, с обзиром да верујете да је циљ рушење Додика?

Сасвим је сигурно да се ово не дешава без раније написаног сценарија у коме на крају госпођа Тривић треба да постане председник Републике Српске и да мешетари избором владе. Ако се то деси, убеђен сам да Република Српска неће бити мирна. Било би добро да ове амбасаде и међународна тела мало стану, да престану да деле лекције и да нас уништавају. Ми смо зрео народ који зна за демократију. Њихово доцирање не води ничему, осим новом сукобу с њима. То је случај и са Србијом којој се жестоко прети тешком изолацијом, душегупком у којој Срби и други становници треба да се подаве, само зато што имају другачији став о понашању Запада према Русији, а преко Украјине.

Поједини стручњаци упозоравају и на евентуални Мајдан у БиХ, јер Запад очигледно не одустаје од намере да дестабилизује Републику Српску, шта би још могло да се деси, а да нас изненади?

Вреће са гласачким листићима нису више, како ми правници кажемо, у апрехензији, у непосредном држању бирачких одбора, оне путују до једног или више места за пребројавање листића. У том путовању може штошта да се деси, оваква одлучност Запада да подржи потпуно формално незакониту одлуку чак ми дају за право да сумњам и у могућност да се нешто на том плану ради. Не мислим да је то извесно, али не искључујем могућност таквог мешетарења.

Постоји и предлог да се гласови броје јавно, да ли уопште постоји таква могућност?

То је, наравно, изводљиво, а јавност треба да буде заступљена, на најтранспарентнији начин, камере уз присуство акредитованих посматрача. Код оваквог стања ових амбасада и међународних организација које здушно и снажно подржавају незакониту одлуку ЦИК-а, све је могуће. Без тог вида јавности, остаће увек мрља на овим изборима. Нема никаквих техничких препрека да се то не уради.

Додик је најавио појединачне кривичне пријаве против чланова ЦИК-а, има ли још неку опцију?

Може да користи жалбу против ове одлуке коју подноси Суду БиХ, његовом посебном одељењу и то је једино што може да уради од правних средстава. Наравно, пошто и опозиција користи ван правна средства, њему остаје да користи и ван правна средства и да покаже какво је расположење оног дела бирача који су гласали за њега, а њих је најмање 30 хиљада више у односу на госпођу Јелену Тривић. Не знам ништа о томе, али сам убеђен да код оваквог стања ствари и понашања опозиције, ни бирачи који су гласали за Додика неће хтети да се њихова изборна воља прекраја. Сигуран сам да они неће седети скрштених руку.

Ужа научна област нашег саговорника је теорија државе, у три наврата био је декан Правног факултета, а данас руководи Катедром за правну теорију и јавно право.
Лукић је био и правни саветник и члан делегације Републике Српске на мировним преговорима у Женеви, Њујорку и Дејтону.