Хоће ли руска војска наставити са ракетним ударима по целој територији Украјине?

ОРУЖАНЕ снаге Русије наставиле су да наносе масовне ударе високопрецизним ваздушним и морским оружјем великог домета по објектима украјинског енергетског сектора и система командовања и контроле, изјавио је портпарол Министарства одбранеРФ генерал-потпуковник Игор Конашенков.

Нагласио је притом да су „сви одабрани објекти погођени и да је циљ „у потпуности постигнут“.

Такође: да су одбијена сва четири украјинска покушаја продора – код Купјанска, према Сватову и са стране Николајева и Кривог Рога.

Мете данашњих ракетних удара били су за украјинску армију важни објекти у Лавову (серија експлозија, Кривом Рогу и делу Запорошке области који је још под контролом Кијева и Ладижинска термоелетрана у Виницкој области.

Криворошка термоелектрана је снабдевала струјом југоисток Украјине, а производила је приближно колико три реактора Запорошке нуклеарке.

Русија је, иначе, у три таласа првог дана удара (10. октобра) по виталним објектима у Украјини испалила преко 100 високопрецизних ракета.

Трећи талас је донео ударе по циљевима око Одесе, Кривог Рога, Кременчуга и Черкас.

Украјинска ПВО је током сва три таласа била практично немоћна и непостојећа јер је била избачена из игре. Можда и зато што једном од ракета био оштећен оптички кабл који Кијев спаја са ретиторијом Пољске, односно – са инфраструктуром НАТО у тој земљи.

Једна од главних мета био је енергетски систем Украјине: три кијевске електране-енергане и по једна у Лавову, Харкову и Бурштину (на западу Украјине, радила за извоз).

Из строја су избачене железничке трафо-станице западно од Кијева – код градова Ровно, Хмельницки, Тернопољ, Житомир, а и на истоку Украјине – код Конотопа…

Велики градови Харьков, Одеса, Днепропетровск, Ровно и Луцк потпуно су остали без струје.

Преко десет украјинских области и данас је делимично без струје.

У Кијеву је ракетирано седиште државне безбедности Украјине, а и главни офис Консултативне мисије Европске уније.

За ударе је коришћено пет типова ракета: Х101 и Х555, које су лансирали стратешки бомбардери летећи изнад Каспијског мора, крстареће ракете «Калибар» (са бродова у Црном мору), а такође – С-300 и пројектили далекометног вишецевног бацача «Торнадо».

Тренутно је најважније питање: хоће ли Русија наставити на исти начин и наредних дана и недеља?

Судећи по данашњим догађајима, хоће – мада не као 10. октобра.

Московски војни експерт Владислав Шуригин оцењује:

«Све што се догодило 10. октобра може се сматрати демонстративним кажњавањем. Русија је показала шта ће бити ако Кијев настави као са Кримским мостом. Међутим, нејасно је – може ли Кијев то да схвати, а и – жели ли уопште. У сваком случају, ако Русија сличне ударе буде изводила бар једном недељно – од инфраструктуре Украјине кроз месец дана неће ништа остати“.

Дописни члан руске Академије војних наука Александар Бартош наглашава:

„Не мислим да је ово једнократна акција. Пре ће бити да се ради о логичном појачавању удара по противнику које ће се наставити“.

Шеф комитета за одбрану горњег дома руског парламента – генерал Виктор Бондарев нема дилему:

„Удар по Украјини после експлозија на Кримском мосту сведочи о почетку нове етапе специјалне војне операције“.

Војни експерт Василиј Дандикин мисли слично:

„Верујем да ће се такви удари наставити и да ће утицати на борбену ефикасност украјинских формација на фронтовима. Напади на енергетски сектор, вучне трафостанице, депое у којима се налазе електричне локомотиве, складишта горива и мазива сигурно ће утицати на целу војну машину Украјине. Кијеву ће бити отежати и маневрисање резервама, то јест – њихово слање на фронт и пребацивање са фронта на фронт“.