РУСКЕ ПОЗЛАЋЕНЕ КУПОЛЕ: Потресна исповест о несталом брату и настанку „Путиновог храма“ на Фрушкој гори

Нема туристе, путника намерника или православног верника који се не диви недавно подигнутом храму Благе Марије, у насељу Банстол, на Фрушкој гори, посвећене жртвама злочиначке акције неоустааша у Xрватској “ Олује”, коју су медији назвали и Црква оптужница, а пошто је грађена у руском стилу и “Путинова црква” или Путинка.

Иницијатор изградње цркве , новинар Бранко Симоновић, који са породицом и још око 4.000 избеглих, прогнаних и протераних Срба из бивших југослевнских република БиX, Xрватске и спрске јужне покрајине Косова и Метохије, живи у овом насељу, први пут открива и позадину, за њега лично, изузетно потресне приче о идеји и подизању храма.

– Много је новинара, „новинарских специјалаца“ и „новинара у цивилу“, прошло кроз Банстол у потрази за „Путиновом црквом“, и много је текстова објављено о њој, али сам ја, као покретач њене изградње и главни кривац за креирање њеног медијског „имиџа“, остао дужан неколико одговора. Дужан себи, свом несталом брату и Владимиру Путину, чијим сам се именом, неовлашћено, послужио, а оно нам је у многоме помогло да оволика и оваква црква настане ни из чега и у релативно кратком року – почиње своју потресну исповест колега Симоновић и наставља:

– Оно што сам прећутао својим комшијама и пријатељима, епископу сремском Василију, новинарима и квази-новинарима је да је главни мотив мог учешћа у подизању цркве и „ злочин у довођењу Путина“ на Фрушку гору, потрага за несталим братом.

Симоновић је направио и видео –запис где детаљно објашњава како се „ родила“ прелепа црква на Банстолу, и како каже, није успео да обухвати сву истину о настанку чудесне цркве изникле на капији Свете Фрушке горе, нити му је то циљ, али све што је у њему речену је – само истина.

– Мој млађи брат, Перица Симоновић, који је након црквеног крштења променио име у Симон Петар нестао је новембра 2014. године. За разлику од мене, био је много приврженији цркви. Полицијска и породична потрага нису дали резултате. Пошто ни после седам година потраге нисам успео да сазнам ништа више од тога, осим да је „давно“ боравио у једном манастиру Овчарско-кабларске клисуре, гајим наду да ће овај запис и текст, дирнути некога ко нешто зна о мом брату и дати ми доказ да је жив. Ништа ми више не треба – потресно прича колега Симоновић и наставља:

– Знам да је много нестале браће и сестара на овој нашој планети и да свако жали свога и трага за њим. Ако је мој брат нашао мир и уточиште, моја туга и бол ће бити мањи. Знајући и то да појам брата у нашем језику има много шире значење од крвног сродства.

На питање колико је коштала изградња ове цркве, вели да нема одговор, нити га таква питања занимају.

– Xоћу да верујем да се цркве подижу саме, као што хоћу да верујем да је мој брат жив и да се у неком манастиру или цркви сличној овој моли за нас, наше претке и потомке. Да сам могао, ову цркву би сам подигао – наставља потресну исповест колега Бранко.

Он нам је појаснио како је овај нови православни драгуљ Фрушке горе настао, уз неке детаље непознате јавности.

– Неки од познавалаца историје су се запитали откуд „ Путинов храм“ у некадашњим ловиштима краља Драгутина. Насеље Банстол, на тромеђи три општине – Сремских Карловаца, Инђије и Ирига – после злогласне „Олује“ 1995. године,настањују углавном прогнаници из Xрватске, Босне, са Косова…Две деценије од погрома крајишких Срба,2015. године насеље у којем живи неколико хиљада људи је и даље званично „викенд зона“ коју заобилазе сви инвестициони планови локалних власти. Са намером да деци направимо једно игралиште окупио сам десетак људи добре воље и основали смо Удружење „Клуб свих генерација“. Та акција око игралишта је пробудила дух заједништва у насељу и показала његову моћ –објашњава Симоновић.

Он даље каже да се у њему онда пробудила жеља да у насељу подигну једну минијатурну цркву, која ће мало коштати – а много значити.

– Знате ли иједну трајнију насеобину на свету у којој не постоје макар темељи неке богомоље, небитно које религије? Предложио сам да цркву посветимо жртвама „Олује“ и дао јој име, пре него што смо јој ударили темеље – ЦРКВА ОПТУЖНИЦА – да она буде наш ТРИБУНАЛ за све страдале и нестале Србе у разним „олујама“ и сличним „непогодама“. Тадашњи председник Србије Томислав Николић је прихватио да буде први донатор будуће мале-велике цркве, али је пропустио шансу да он буде њен ктитор и после Милоша Обреновића ,који је подигао Покајницу, због убиства кума Карађорђа, подигне цркву „ОПТУЖНИЦУ“ – каже Симоновић.

Он даље каже да је његовом кривицом, а мимо своје воље и знања, у причу „улетео“ Путин.

– И ево, Црква „Благе Марије“ на Банстолу, уз руске позлаћене куполе носи и незванично – Путиново име. Нека куполе банстолске цркве говоре за себе, а историја ће одредити место свакоме, од Николића до Путина. Као што је и што ће и свима пре и после њих. А и наше мале цигле остају у томе. Потписане и непотписане – каже Симоновић уз позив.“ Добро дошли на Банстол – у цркву БЛАГЕ МАРИЈЕ!

Синиша Костић