Максим Кононенко: THINK TANKS: ОНИ НАС УОПШТЕ НЕ ПОЗНАЈУ

Одједном се испоставило да у дубинама америчких истраживачких think tanks центара постоје нове теорије о раду са Русијом. Аутори чланка објављеног у Politico под насловом „Вођење психолошког рата против Русије“ признају своје грешке у суочавању са руским фатумом. Аутори су бивши (као и обично) амерички обавештајац и некаква саветница медијског центра при Фондацији за одбрану демократије, по имену Бариш.

У чланку се наводи да рад са публикацијама финансираним из нејасних извора не даје никакве резултате. Зато што у Русији никог не занимају ни „ријалити” ни „истраживања”. Штавише, ту се наводи да Руси уопште не маре за „слободу и демократију“ која се супротставља „Путиновом ауторитарном режиму“. Зато што су они „Путиновим ауторитарним режимом“ сасвим задовољни. Дакле, установљено је да теза о слободи и демократији не функционише у земљи у којој је и сама реч „демократа” генерално помало прљава.

Што значи да су пробали. Покушавали су да нам продају стаклене ђинђуве као злато. А пошто ништа од тога не успева, хајде да им продамо национализам. „Пораст национализма могао би бити предност за САД у њиховом психолошком рату са Кремљом“, пишу аутори. Сећате се, из Далсовог плана? „Национализам и непријатељство међу народима – пре свега, непријатељство и мржња према руском народу – све ћемо то спретно и неприметно култивисати, и све ће то процветати.“ А аутори још не знају да у Русији има можда осам националиста који умеју да читају. Па, или десет. А осталим националистима идеју национализма не можеш продати – она ​​већ постоји.

Међутим, експерти из Фондације за одбрану демократија нису баш тако наивни! Они предлажу да се Русима прода идеју о понижавању Русије од стране Путина као резултат „крвавог рата“ у Украјини.

Да ли сте разумели? Намеравају да продају америчку заставу човеку са словом Z на ауту. Па, да видимо како ће то да ураде.

Предложено је да се то обави (пажња!) путем друштвених мрежа. Користећи (опет пажња!) – хумор. (Ево ме, наравно, жестоко се кикоћем.)

Поред тога, треба прибегавати „тихом стварању партнерства са људима који су утицајни на друштвеним мрежама, који говоре руски и помогли би да се унутар Русије шире поруке како би се супротставили свеприсутним дезинформацијама Кремља“.

Овде бих хтео да питам: а с ким? Ко су мистериозни утицајни људи који ће се на друштвеним мрежама супротставити свеприсутним дезинформацијама Кремља? И што је најважније, супротставити се да би – шта? Вероватно да би намамили читаоца једног Телеграм канала на други Телеграм канал, негирајући први. Задатак је, наравно, занимљив, али бих волео да видим неки добар пример.

У коментарима на све ово на једној друштвеној мрежи забрањеној у Русији (одакле су, иначе, преузети горњи цитати), кратко су приметили: „Па они нас уопште не познају“.

И овде бих завршио овај чланак, али он заправо тек почиње. Јавна је тајна да је америчка културна машина превише јака и неспретна. И док ови истраживачки центри смишљају нове начине да намаме претплатнике Телеграма са једног канала на други, америчка култура ће наставити да нам говори о себи свом својом монструозном снагом. Као што је једна бака рекла о неком конспиративном америчком агенту који је сваког јутра на прозор качио руску заставу: „Застава руска. Навика америчка.“

Ми о њима знамо све, зато што су нам све испричали глобалним пројекцијама и премијерама на широком екрану, за целокупну вишемилијардску публику америчке културе.

Они о нама знају само оно што су читали код Толстоја и Достојевског. А та информација је, ипак, помало застарела.

Управо наша културна локалност (нека ми опросте присталице Русије од Тихог океана до Тихог океана) даје нам културну нерањивост. Не морамо да откривамо нашу тајну. Јер она једноставно не постоји. И баш зато се ми не можемо променити ни преко лидера јавног мњења, ни преко комичара (који су, иначе, сви негде збрисали), а још мање кроз идеју понижавања Русије некаквим изгнанством из света. Зато што је код нас бити изгнаник – част. Највећи руски светитељи сами себе су осуђивали на изгнанство.

Тешко је тражити црну мачку у мрачној просторији, поготово ако је нема. Руску тајну је тешко схватити, поготово ако та тајна не постоји.

Међутим, мало је вероватно да ће они то разумети. А они који од њих добијају финансијска средства тешко да ће им то рећи – јер ће тада престати да их плаћају.

А ми ћемо са великим интересовањем посматрати како нас лидери мишљења засмејавају причама о томе како смо понижени. То је само по себи веома смешно.

 

(Телеграм канал М. Кононенка; превео Ж. Никчевић)