Борис Мјачин: ПОПИЗД… И ПОБЕГЛИ У ГРУЗИЈУ

Док на интернету гледам бежанију либералних пацова (срца сломљеног неправдом света) дуж Грузијског ратног пута, имам само једно питање: ако је твоје срце тако слабашно и неприлагођено животу, ако си заиста много година живео у потпуном уверењу да ће добро ухрањени буржоаски живот вечно трајати, шта ти онда уопште знаш о животу?

Како ти одређујеш, не идеју, не, већ поглед на свет који живи у твојој глави? Ја сам девојка, нећу ништа да одлучујем, само хоћу чипкане  гаћице? Ја сам дечак, не желим да звецкам оружјем, него само желим да будем фина љубазна особа која седи директно на задњици? Не упуштам се у уличне туче јер би ми фенси клупска јакна могла бити оштећена?

Ово је срамота, наравно. Тужно гледам нашу генерацију, како рече песник. Кукавичка је и лицемерна.

Та генерација је рачунала на „увек ће бити тако“. И сад се ово „увек“ урушило за годину дана и повукло за собом збуњене бегунце од реалности. Неки се, међутим, туку у прса и вичу да је све то пролазно и да је империја која их тера у бекство пред скорим распадом. Али империја се из неког разлога не распада, већ се, напротив, мобилише, са шкрипом, наравно, нервозно, али показујући зубе. Од чега се уверење да ће се време вратити и да ће бити чак боље него што је било, још брже топи.

Све се то дешава на позадини монструозних злочина, који су, чини се, код нежних исељеника требали да пробуде макар какву-такву савест. У Ижевску је гад пуцао у децу. На 860 километара (удаљеност од Москве до Доњецка) украјинска артиљерија погађа аутобусе и продавнице. Свуда тела раскомаданих цивила. А бегунац из империје то или не примећује, или лажно представља и каже да је свет неправедан. Према њему! Неправедан према њему лично! И такође да је Путин из неког разлога смислио да упадне у Украјину и почео тамо да одржава нелегалне демократске референдуме. Седео је 22 године, поправљао примус марке „Руска Федерација“, а онда узео и без разлога упао. Ни због чега. Зато што је он зли тиранин. А Руси у Доњецку пуцају сами у себе и разбацују делове тела по центру града. Само зато што је тако замишљено. ФСБ диже у ваздух Русију. А ко други? Путин и ФСБ, ето ко је крив за твоје личне сексуалне тешкоће, јузернејм!

И сви кукају. Цео „цивилизовани“ свет кука. Ох, како је живот ужасан!

Најсмешније је то што су нас такви људи последњих 30 година вредно учили животу и говорили нам како да се понашамо да би били богати и успешни. А сад је за њих, ето, свет неправедан. Не онакав какав су некад желели. Људи нису изашли на кишу да дочекају пролећну грмљавину. Не, само су попиздили и побегли у Грузију.

Слушати ову кукњаву није само одвратно. Напротив, она изазива злобни осмех и свест да живот  није узалудно проживљен. Ти си био у праву све ово време, а они су били у криву. Говорио си да је овај буржоаски свет слабашан, а они су ти се смејали и говорили да си будала и да ништа не разумеш. Сви моји блиски су ме бесно гађали камењем, – ово је, изгледа, од истог песника.

Многи се једноставно плаше. Мобилизације, нуклеарног рата, колапса руске економије. Такве људе можете разумети.

Али – то је закон природе. Тако је, јер је живот, по дефиницији, неправедан. У видљивом Универзуму материја доминира над антиматеријом. И то је оно што живот чини могућим. То је, иначе, доказао совјетски физичар Сахаров, баш тај. А ако не познајете елементарне основе физике, ево једне приче која ће вам помоћи: такозване епохе се мењају, а оне се мењају јер унутар сваког „међународног система“, пре или касније, нарастају противречности које доводе до прекретнице. А ако уместо главе имате неку Фукујамину књижицу, онда је време да гурнете главу у тоалет у нади да ће вода опрати ово издање застарело још 1989. године.

 

(Телеграм канал Б. Мјачина; превео Ж. Никчевић)