Чланови Председништва Покрета за одбрану Косова и Метохије, проф. др Слободан Самарџић, проф. др Часлав Копривица и проф. др Милош Ковић истакли су да је у преговорима и кризи на Косову и Метохији, захваљујући притиску НАТО држава и погубној политици српских власти, наступио критичан тренутак који може да има несагледиве последице.

Проф. др Слободан Самарџић рекао је да у српском политичком животу нема потребног јединства по питању Косова и Метохије. Консензус није нужан само због стабилности унутрашњег политичког живота, него и да би се државама које воде политику распарчавања Србије пружио отпор.

Самарџић је нагласио да такав консензус није недостижан, да је постојао у време владе Војислава Коштунице (2004-2008) и да је почивао на поверењу у њену косовску политику. Такво поверење у данашње српске извршне власти, после свих спорних изјава и попуштања НАТО државама и албанским шовинистима на Косову и Метохији, више не постоји. У томе је, по мишљењу Слободана Самарџића, главни разлог неслоге у српском јавном животу по питању Косова и Метохије. Да би се поверење успоставило, потребан је дијалог квалификованих и уставно одговорних политичких личности. Председник републике Александар Вучић, који је у потпуности преузео у своје руке преговоре о КиМ, у томе би могао да учествује, али на основу Устава не би могао да игра одлучујућу улогу. У томе су, како је нагласио Слободан Самарџић, могући важни кораци који не захтевају било какво учешће «спољног фактора». Тако се може донети уставни закон о КиМ, што на основу Устава Републике Србије, још од 2006. године, представља неиспуњену обавезу српских државних органа.

Покрет за одбрану КиМ израдио је концепт тог закона и он је под именом Пројекат реинтеграције Косова и Метохије у уставноправни поредак Републике Србије свима доступан на интернет сајту Покрета.

Часлав Копривица говорио је о, како је рекао, «банкроту косовске политике Александра Вучића». Указао је на то да је веома лоше када председник републике говори о томе како нећемо предати ни педаљ наше територије, док министар унутрашњих послова Александар Вулин у исто време изнова заговара политику «разграничења» Срба и Албанаца на Косову и Метохији. То су, како је Копривица нагласио, не само контрадикторне поруке, него се мора поновити да је политика «разграничења» велеиздајничка политика.

Пројекат «Отворени Балкан» подразумева повезивање, за српски новац и кредите, земаља на које албански шовинисти полажу право. Копривица је нагласио и да је положај Срба на КиМ све тежи, да су исељавања масовна и да представници Српске листе, који учествују у нелегалној албанској власти, немају углед ни ауторитет у српском народу. Он је рекао да положај Србије јесте тежак, али да се морају повлачити потези који ће га олакшати. На том путу веома је важно одустајање од погубног Бриселског споразума, који је уосталом, због става албанских сецесиониста, остао мртво слово на папиру.

Милош Ковић рекао је да су повод за ову конференцију два важна догађаја: изградња база «Косовске полиције» на северу КиМ, за шта је, како се испоставило, криза око личних докумената и регистарских таблица послужила као «димна завеса». Други важан догађај је иступање амбасадора САД Кристофера Хила као истинског господара Србије за време кризе око београдског «Европрајда». Показало се да је његова воља изнад воље председника републике, изнад српске полиције и судства. То је подстакло питање: ко влада Србијом?

Постоје, како је Ковић приметио, и основане сумње у то да ће власт која је понижена и која се одрекла суверенитета над центром Београда, моћи да одбрани Косово и Метохију. Он је нагласио да су базе «КП» на северу и признање «косовских» докумената од стране Београда само наставак погубног процеса постепеног повлачења Србије са КиМ, започетог Бриселским споразумом. Упитао је да ли је незаинтересованост српских власти за распродају српске имовине јужно од Ибра само стварање услова за «разграничење», о коме изнова говори министар Вулин?

Нагласио је катастрофалан положај Срба јужно од Ибра, који карактерише убрзана распродаја имовине, некажњени напади на Србе (најновије рањавање ножем Саше и Немање Митровића из Бабиног моста), насумична хапшења мушкараца, при чему је скренуо пажњу на то да у Београду нико више не помиње те жртве судских прогона, какви су Милорад Ђоковић или Дарко Тасић.

Ковић је истакао да је у току прогон чланова Покрета за одбрану КиМ, нагласивши да се на Правном факултету у Новом Саду догађа скандалозно протеривање са посла редовних професора проф. др Бранислава Ристивојевића и проф. др Слободана Орловића. Мотив за прогон и претходно смењивање Ристивојевића са положаја декана јесте његов покушај успостављања сарадње са факултетима у Русији. Сада са Факултета не протерују само Ристивојевића и Орловића, који му је пружио подршку, него и редовног професора Драгутина Аврамовића, асистената Стефана Радојчића, др Ивана Милића и др Милане Писарић, који су такође одбили да учествују у прогону Ристивојевића. Ковић је истакао да је ту реч не само о отвореној русофобији, него и о потпуно некадемском и неетичком поступању.

На крају, Милош Ковић је рекао да је у јавном животу у току окупљање истакнутих интелектуалаца и четири парламентарне странке, које за циљ има спречавање свих даљих уступака Београда на КиМ и проглашење заједничког циља косовске политике – реинтеграције КиМ у уставноправни поредак Србије.

(Пресс центар УНС, 27. 09. 2022)