„То је идеја уједињења, свест о јединству, ма где живели. Оно што Србе окупља су историјска сећања на дане славе, рецимо на Немањиће или Карађорђа, али и сећање на време страдања – Косовску битку или покосовско доба. Уз то, ту је и верност СПЦ, као и српски језик. То су само најважнији мотиви који окупљају Србе у једно тело и једну заједницу ма где они живели“.

„Срби на тим просторима живе, бивају подељени и они се уједињују. Уједињују се у времену, рецимо, Немањића или обновљене Пећке Патријаршије од 16. до 18. века, или у времену стварања модерне српске државе, али ако хоћете и Југославије, а разједињује се у временима турске најезде, аустроугарских, нацистичких најезди и данашње НАТО најезде“.

„Ко може Србину да забрани да прослави дан српског јединства онда када неке велике силе систематски раде на стварању Велике Албаније. Ако Немци и Албанци имају право на то, ко то право може оспорити Србима, ко је тај?“

„Сложена времена и историјске околности у којима живимо, налажу очување онога што је стечено, а то је суверенитет Србије и РС, а затим и грађење мостова преко Дрине и преко свих географских простора који Србе раздвајају. Истовремено, ова идеја не искључује и да са народима са којима живимо градимо најбоље односе у кључу идеје – Балкан балканским народима. То је та слобода, то је тај идеал ослобођења“.

„Значај тог датума у историји српског народа као да раније није био довољно препознат. То је кључни тренутак не само модерне историје српског народа већ историје Европе, када су отворена врата за остварење вековног завета уједињења српског народа макар и у југословенској држави, и када је одлучена и судбина Првог светског рата“.