МИЛАН ГАЈОВИЋ: САД и ЕУ не признају Демократски фронт – Легални и легитимни дио побједничке коалиције на претходним парламентарним изборима

А Црна Гора је, правно и фактички, колонија Запада. (Нео)колонизатори су увјерени у своју властиту цивилизацијску супериорност („колонизацијом ума“ и „колонијалном полиархијом“) и мотивисани су искључиво властитим интересима. Принцип неоколонијалне доминације базира се на стварању малих држава које нијесу способне да се самостално развијају

Пише: Милан Гајовић

„Међународно право је дијалог моћи, а његова неједнака примјена на различите државе није случајна него фундаментална.“ (Џејмс Крофорд (James Richard Crawford), 1948-2021,аустралијски професор међународног права и судија Међународног суда правде)

„Кад САД или Велика Британија имају изборе, они не траже посматраче из Африке или Азије. Међутим, кад ми имамо    изборе, они желе посматраче. (Нелсон Мандела, 1918-2013, јужноафрички државник)

Домаћи изборни органи и релевантни (и западни) међународни фактори прогласили су легалним и легитимним претходне парламентарне изборе у Црној Гори и њихове резултате. Међутим, читав период двогодишњег неуспјешног функционисања „Влада“ Кривокапића и Абазовића карактерисало је јасно противљење САД и Европске уније да у Влади буду заступљени представници Демократског фронта (ДФ).

Лекције о демократији и поштовању људских права највише нам дијеле највећи планетарни лицемјери: званичници САД, В. Британије, ЕУ (и њених чланица), као и NАТО пакта.

Наведено потврђује и следећа анегдота:

„У интервјуу датом четвртом програму Радио BBC-a, енглеском глумцу и писцу Алену Бенету (Аlan Bennett,1934) je постављено питање:

-У чему су Енглези најбољи?

Бенет је одговорио:

-Ја сам Енглез и ја сам лицемјер, у томе смо најбољи.“ (Према часопису „Печат“, број 706/2022)

Према порталу ИН4С, од 20.августа 2022.године, „Неименовани портпарол Стејт департмента је…навео да „Сједињене Државе ће подржати било коју изабрану демократску владу која осигурава напредак Црне Горе у евроатлантске интеграције…јачање НАТО учешћа…и наставак позивања Русије на одговорност због бруталног рата против Украјине“…портпарол… је поновио да САД не сматрају Демократски  фронт партнером зато што „не подржавају европске вриједности у шта спада критички однос према руској агресији против Украјине и нису показали лидерство или спремност да постигну напредак у кључним реформама потребним за приступање Европској унији“.

И извјестилац Европског парламента о сарадњи са Црном Гором Владимир Билчик (1975, словачки политиколог) је, у интервју за „Побједу“, од 2.септембра 2022.године, оцијенио да Демократски фронт не види као решење за проевропску владу. Такав расплет, по њему, не би имао подршку ЕУ.

Билчик је, између осталог, казао:

„…Коалиција из 2020. је потрошена, а ДФ је преузео толико корака у веома супротном правцу од европског тако да то не видим као пут напријед…потенцијал те коалиције (је) давно потрошен…Имам веома озбиљне сумње да би ДФ могао бити одговор који би Црну Гору повео ка истински проевропској влади. Не могу ни да замислим сценарио у којем би се то десило и у којем би то било кредибилно решење које би имало подршку и повјерење ЕУ.“

А какав је Билчиков политички легитимитет у родној Словачкој? Његова странка SPOLU – Оbčianska demokracia (ЗАЈЕДНО – Грађанска демократија) има једног (од укупно 150) посланика у словачком парламенту!

Поново подсјећам на изјаву Курта Вокера (Kurt Douglas Volker, 1964), бившег америчког амбасадора у NАТО-у, дату „Гласу Америке“, 3.фебруара 2021.године:

„Постоје људи (читај: Срби) који желе да поремете односе Црне Горе са Западом…чак и…у Црној Гори. Због тога је важно бити на опрезу и осигурати да се задржи западна оријентација…Влада (Црне Горе) се оцјењује на основу одлука…какав је ангажман са NАТО-ом…постоје елементи у самој земљи (Црној Гори) које треба помно пратити…“

А Мајкл Карпентер (Michael R.Carpenter), функционер Пентагона је, такође за „Глас Америке“, 2018.године, казао:

„Послије Црне Горе и Србија мора постати чланица NАТО-а, како би се Русији на Балкану затворила сва врата.“

Наведена изјаве су у супротности са одредбама међународних општих правних аката о људским правима, од којих ћу неке цитирати.

„Сваки суверенитет почива на народу. Ниједно тијело, ниједан појединац не могу спроводити власт која не потиче од народа.“ (члан 3  Декларације о правима човјека и грађанина, 1789)

„Воља народа (грађана – М.Г.) је основа државне власти: ова воља треба да се изражава на повременим и слободним изборима, који ће се спроводити општим и једнаким правом гласа, тајним гласањем или одговарајућим поступком којим се обезбјеђује слобода гласања.“ (члан 21. став 3. Универзалне декларације о људским правима ,1948).

„Високе стране уговорнице са обавезују да у примјереним временским размацима одржавају слободне изборе с тајним гласањем, под условима који обезбјеђују слободно изражавање мишљења народа (грађана – М.Г.) при избору законодавних тијела.“ (члан 3 Додатног протокола (Право на слободне изборе) Конвенције за заштиту људских права и основних слобода,1950)

„Сви су пред законом једнаки и имају право на једнаку законску заштиту без икаквог разликовања. У том погледу закон ће забранити сваку дискриминацију и зајемчити свим лицима подједнаку и ефикасну заштиту против сваке дискриминације, нарочито на основу…политичког и било ког другог мишљења…“ (члан 26.Међународног пакта о грађанским и политичким правима ,1966).

Један од главних циљева западних мегакапиталистичких владара из сјенке (из САД, В. Британије и ЕУ) јесте и преобликовање демократије ради формирања свјетске владе. Демократија се доживљава као препрека глобализацији. Наиме, глобалисти су свјесни да не могу у потпуности управљати планетом ако „постоје демократске процедуре које могу на власт довести оне који им се не потчињавају“ (примјер Доналда Трампа).

А Црна Гора је, правно и фактички, колонија Запада. (Нео)колонизатори су увјерени у своју властиту цивилизацијску супериорност („колонизацијом ума“ и „колонијалном полиархијом“) и мотивисани су искључиво властитим интересима. Принцип неоколонијалне доминације базира се на стварању малих држава које нијесу способне да се самостално развијају.

„Нужност“ двоструких стандарда „цивилизованог“ Запада неувијено је разоткрио Роберт Купер (Robert Cooper, 1947,британски дипломата) у својој књизи „Распад нација“:

„Постмодерна држава има потешкоћу да се навикне на примјену двоструких стандарда. Међусобно, те државе (Запада – М.Г.) функционишу на основу закона и сарадње, али када су у питању државе изван њених граница, Европљани морају да се врате грубљим методама – сили, првом удару, превари и свему што је потребно за оне који живе у свијету националних држава из 19.вијека. У џунгли треба користити законе џунгле…“

Шта је суштина америчког партијско – изборног система?

Фамилија Рокфелер (Rockefeller) је дио глобалистичке „елите“ која настоји да обликује свијет према својим интересима овладавања планетом. „Током многих година породица Рокфелер је давала „правог човјека“ за високе америчке државне функционере независно од тога која је партија била на власти“, казао је, још 1902.године, британски (енглески) економиста Џон Хобсон (John Atkinson Hobson, 1858-1940)

„Ниједна партија не може правити будалама све људе цијело вријеме. Зато ми имамо двије партије“, духовито је то објаснио Боб Хоуп (Leslie Townes „Bob“ Hope, 1903-2003, британско-амерички глумац (комичар))

Амерички новинар („Њујорк тајмса“) Kрис Хеџис (Chris Hedges) je казао да „Олигарси увијек побјеђују. Народ увијек губи. Није важно ко сједи у Бијелој кући. Америка је пропала држава“. То је, по њему, држава у којој су „корпоративни олигарси купили изборни процес, судове и медије, и чији лобисти пишу законе…“

Да је то тачно показују и задњи предсједнички избори у САД који су покрадени у корист Џозефа Бајдена (Joseph Robinette Biden Junior, 1942). Ово је, прије свега, учињено гласањем путем поште и апаратима за бројање гласова који су били програмирани да „надувавају“ број гласова за Бајдена.

Николај Сергејевич Трубецкој (1890-1938, руски лингвиста и историчар) је тврдио да европеизација иде с врха надоље. Процес имитирања и усвајања туђих културних вриједности и цивилизацијских тековина доводи и до губитка самопоштовања, те да се „презире своје, самобитно, национално“, у унапријед изгубљеној трци да се (и „културно“ и економски) достигне Запад .

Portal Vijesti је, 6.јануара 2022.године, пренио текст интервјуа са Филипом Канлифом (Philip Cunliffe), професором међународних односа на Универзитету Кент, В. Британија, у коме је он, између осталог, казао:

„Унутар Европске уније Балкан је тек резервоар јефтине имиграционе радне снаге и транспортни коридор…Европска унија је водећа империјална сила у региону, гдје БиХ и Косово представљају њене протекторате, док је остатак региона сведен на статус сателитских држава…Не треба замишљати ни да ће чланство у ЕУ ријешити све проблеме – довољно је погледати како се брутално ЕУ понијела према Грчкој, у финансијској кризи 2015.године, кад је ова држава претворена у дужничку колонију француских и њемачких банака…ЕУ је на силазној, а не узлазној путањи…ЕУ ће наставити лагано да труне…“

Овај процес ће, свакако, убрзати самоубилачке економске санкције ЕУ Русији и прекид снабдијевања њеним природним гасом.

Према порталу ИН4С, од 2.септембра 2022.године, изборна парламентарна већина постигла је споразум којим се обавезала на формирање нове владе. Поводом тога, Андрија Мандић, предсједник Нове српске демократије и један од лидера Демократског фронта (ДФ), изјавио је како је споразумом предвиђено да „не желимо да се неко мијеша у наше међусобне договоре, било која адреса са стране“. Међутим, имајући у виду изричита, претходно објашњена, противљења САД и ЕУ (нажалост, тренутно кључних патрона државе Црне Горе), те чињеницу да парламентарну већину чине и, непоколебљиво, еуроатлантске партије и коалиције, тешко се надати договору да у новој црногорској влади буду заступљени и водећи представници ДФ-а.

Пада у очи, нажалост, да и српске и просрпске партије у Црној Гори, са све мање јавног критичког односа, прихватају, као неспорно, чланство Црне Горе у NАТО пакту, злочиначкој и терористичкој организацији која је нанијела немјерљиво зло Србији, Републици Српској и Црној Гори, а, прије свега, српском народу.