Спремају ли Запад и Приштина тактичке инциденте: Како „убедити“ Србију да призна лажно Косово

Активности Мирослава Лајчака и Габријела Ескобара не дају резултате јер не може да пређе преко најважније ствари – пристанка Србије на независност КиМ. Зато је могуће да ће Запад и Приштина изазвати тактичке контролисане инциденте како би „убедили“ Србију да промени позиције. Запад неће користити јаке притиске на Србију и у томе је шанса Београда.

Овако резултате вишедневних активности специјалних изасланика ЕУ и САД, Мирослава Лајчака и Габријела Ескобара коментарише бивши шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић.

Шанса Србије је у томе што Запад не сме да је прејако притиска
Према Јовановићевим речима, ради се о тактичким потезима јер се, како каже, још није ушло у фазу одлучивања. Међутим, ни Приштина, а ни Запад неће учинити ништа што би главни циљ – српско признање независности КиМ – учинило немогућим.

„Ако прејако наступе и изгубе могућност за даљи притисак, нису ништа постигли. Западу је важно да се што пре ослободи терета Косова који им смета и у односима са другима, рецимо са Русијом. А да не говоримо што то компромитује њихову тезу да је независност Косова оправдана из хуманитарних разлога јер се показује да већ двадесет и нешто година њихова активност не даје резултате и не може да пређе преко најважније ствари, пристанка Србије“, објашњава Јовановић.

Због тога ни Запад, ни Приштина, како наш саговорник каже, неће прекорачити Рубикон, али могу да изазову контролисане инциденте на северу КиМ како би натерали Србију на клизав терен да би изашла из садашњих политичких позиција. Ипак и тај терен неће бити исувише клизав, само онолико колико би било потребно да се напомене шта би све могло да се догоди ако Београд не буде довољно кооперативан.

Управо у томе што Запад искључује могућност употребе јаких притисака на Србију, Јовановић види шансу за нашу земљу.

„То нам даје простора за маневрисање и очување нашег става у очекивању наступа неких повољнијих општих околности у периоду који долази. та шанса није ризична као што нас неки упозоравају, јер превелики ризик не постоји. Али постоје ситне тактичке замке и изнуривања који ће се ређати. Али они нису такви да могу да нас оборе на ноге“, сматра Јовановић и наставља:
„Што се тиче таблица и докумената, то су мале ствари које неугодно делују и стварају анимозитет и неповерење између Срба на Косову и Србије. Због тога они то и подстичу, да би разбили компактност међу Србима јер би тако наводно натерали Србију да не може да испуни оно што је гласно уверавала да ће урадити – заштитити Србе“.
Према његовим предвиђањима, питање таблица и докумената биће одложено, али не за дуг период, како Србија не би била растерећена брига.

„То је поигравање са нашим нервима за које сматрају да се исплати“, констатује он.

Зашто се Ескобар толико брине за Србе

Само тактичким изнудицама, које би ишле уз контролисане инциденте, Приштина и њени савезници могу да натерају Србију да прихвати косовску независност – није циљ понизити Србију већ је навести да сама призна независност своје јужне покрајине, додаје Јовановић. Прејаким притисцима Запад ризикује да отуђи Србију.

У том контексту треба посматрати и изјаву Габријела Ескобара са конференције за медије одржаној у америчкој амбасади у Београду, на којој је амерички изасланик за Балкан истакао да Косово и Србија треба да се обавежу да неће бити насиља, као и обавезу да сви потписани споразуми буду спроведени, укључујући и споразум о формирању Заједнице српских општина (ЗСО). То је задржавање шанси и могућности Америке да нас приведе ономе што желе, да признамо независно Косово каже наш саговорник.

„Њима је врло важно, не само да признамо Косово, него и да останемо у њиховој геополитичкој орбити. Зато и амбасадор Хил два пута јавно наглашава да је место Србије у НАТО-у и ЕУ, али разуме се да о томе треба да одлучи Србија. Значи, он је прво ставио оно што Америка жели, а да онда Србија о томе про форме одлучи“, истиче Јовановић.
Ескобар и Лајчак су се, подсећамо, након што су боравили у Приштини, састали са српским председником Александром Вучићем, а у штурим саопштењима после састанака која су објавили на друштвеним мрежама навели су да се сви споразуми током дијалога између Београда и Приштине морају применити. Ескобар је са своје стране додао да је састанак са Вучићем био „тежак и дуг“, као да изасланици цене посвећеност српског председника миру и стабилности. „Настављамо даље“, закључио је Ескобар.

Српски председник, чини се, није након састанака поделио Ескобаров оптимизам – у кратком обраћању грађанима истакао је да је јасно да до решења питања таблица, личних докумената, као и како је рекао, неких већих питања, не може да се дође, али је напоменуо и да ће се разговори наставити у покушају да се у барем неком малом делу издејствује бољи положај за Србе са КиМ.
„Потребно је много гарантија, рада, али у данима који су пред нама радићемо вредно да покушамо да обезбедимо и сачувамо мир за наш народ, али и осигурамо будућност за опстанак Срба на КиМ“, закључио је председник Србије.

Оптимизму не доприноси ни премијер привремених косовских институција Аљбин Курти, који прети употребом специјалних полицијских снага на северу покрајине. Један одред ове оружане групације примећен је код села Јабука близу Зубиног потока, а у базу КПС-а у Косовској Митровици стигао је контигент опреме за разбијање демонстрација.