Некадашњи портпарол НАТО Џејми Шеј позвао је Београд и Приштину да одустану од запаљиве реторике и усредсреде се на проналажење решења за слободу кретања, преноси Репортери.

Шеј је у интевјуу за РСЕ поручио Београду да је за безбедност на Косову одговорна мисија Кфора, која сарађује са Косовском полицијом.

Косову и Србији остало је неколико дана до 1. септембра, да пронађу решење за слободу кретања. Србија каже да тражи компромис, али косовски премијер Аљбин Курти рекао је у среду да ће се држати претходних одлука о регистарским таблицама и путним исправама. Плашите ли се ескалације ситуације на терену, наредних дана, на северу Косова?
– Тамо је Кфор. Преко 3.700 НАТО војника на Косову је очигледно свесно ситуације. Постоје од када је проблем избио у јулу. Смештени су на главним путевима, посебно на северу, држећи око на границама и сарађујући са Косовском полицијом. Надамо се да неће бити проблема, неће бити блокада путева од локалних Срба. Али, сигуран сам да је Кфор, знајући рок до 1. септембра, добро припремљен.

Надам се, посебно после састанка у Бриселу 18. августа, у организацији ЕУ, да ће стране (Косово и Србија) одустати од своје запаљиве реторике. Чуо сам (председника Србије) Александра Вучића да каже да Приштина жели да српско становништво напусти Косово. Ово је тотална глупост. Сви знамо. Дакле, одустаните од ове реторике, која подгрева ситуацију.

Такође се надам, како се приближавамо року од 1. септембра, да би ЕУ могла да организује још један састанак између (косовског премијера Аљбина) Куртија и Вучића, у настојању да се пронађе нека врста решења, посебно за модалитете примене (одлука на терену). Мислим да су модалитети имплементације кључни да би се криза смирила и да бисмо могли да идемо напред. Присуство НАТО на Косову показује да „ситуација није стабилна”.

Били сте портпарол НАТО током његове интервенције за окончање хуманитарне кризе на Косову 1999. Више од 23 године касније, због појачаних тензија између Косова и Србије, НАТО каже да је спреман да интервенише ако стабилност буде угрожена. Колико је то узнемирујуће?
– НАТО мировна мисија је још увек на Косову. НАТО је напустио Авганистан, иако знам да је то друга прича. НАТО је напустио Босну, која је предата ЕУ, пре много година. Али НАТО је још увек на Косову. Наравно, више нема 40.000 војника, има их (преко) 3.700. Али чињеница да су тамо говори да ситуација још није у потпуности стабилизована и нормализована. НАТО у Бриселу треба да има резервне трупе које могу брзо да буду послате на Косово у случају кризе. Требало би да постоји и план евакуације.

И да, као портпарол НАТО 1999. године, ја сам први коме је жао што нисмо имали коначно решење између Београда и Приштине, које би омогућило да Косово постане независно у пуном смислу речи, признато од својих суседа и остатак међународне заједнице. Иако тренутно сви размишљамо о Украјини и шест месеци од почетка тамошњег руског рата, НАТО такође мора да припази на Балкан, наравно.

Мировне трупе НАТО су већ повећале своје присуство на северу Косова. Да ли је ово неки сигнал?
– Кфор је морао да повећа своје присуство на северу, да би могао да се носи са свим проблемима. Његова је дужност да одржава безбедносно окружење. Видео сам да је Вучић изјавио да ‘ако НАТО не може да сачува мир, то ћемо учинити ми Срби’. Не хвала! Нема потребе. Мислим да НАТО треба да покаже Београду да је у потпуности способан да настави свој мандат, а то је да одржава безбедност, укључујући и Србе, и да Београд у том погледу нема никакву улогу на Косову. То се односи и на Аљбина Куртија, важно је ублажити реторику, посебно када нема основа, и деловати прагматично. Мислим да је сасвим разумно да људи који живе као грађани Косова возе аутомобиле са косовским регистарским таблицама и имају (косовске) личне карте.

Русија је такође оптужила Владу Косова и њене западне савезнике да крше права Срба и покушавају да подстакну насиље. Раније је Москва оптужена за подстицање нестабилности и немира на Балкану. Мислите ли да је Русија можда имала удела у недавним протестима на Косову?
– Тешко је рећи. Са моје данашње позиције, као академика, а не као званичника НАТО, тешко је то са било каквим доказом или сигурношћу рећи. Али истина је да је Русија на страни Србије. Помогла је Србији да спречи чланство Косова у међународним организацијама, подржала кампању Србије за непризнавање Косова.

Високи руски званичник рекао је 1. августа да Русија може да понуди војну подршку Србији, ако буде потребно. Да ли би то могло да подстакне Београд да постане агресиван?
– Надам се да не. Тачно је да је Србија последњих година доста новца потрошила на наоружавање и да је Русија поклонила Србији неке авионе МИГ. Али Србија добија модернију опрему из Кине. Кина је значајан снабдевач Београда, посебно дронова. И могло би се запитати зашто мала земља попут Србије, која жели у ЕУ и треба да развија своју економију, троши толико новца на војску.

Зашто тако дуго траје нормализација односа Косова и Србије? Стране су почеле преговоре од 2011. године.
– Сви знамо да је компромис тежак. Врло мало људи је награђено што су хероји компромиса. Тако да, нажалост, морамо признати да мировњаци, помиритељи, нису увек људи који бивају награђени. С друге стране, премијер Курти је изабран великом већином (гласова), а Вучић је такође великом већином победио на председничким изборима. Дакле, обојица су у моћној политичкој позицији, која је неопходна за постизање мира. Све што можемо да урадимо у међународној заједници је да употребимо све полуге које имамо да их гурнемо у том правцу.

Постоји ли нешто што међународна заједница може да уради, а што до сада није урадила, да зближи стране?
– Ми не можемо да волимо мир више од њих. Они то сами морају да воле. И истина је да то може потрајати. Морамо јасно ставити до знања и Косову и Србији да ако желе да буду део ЕУ, део НАТО, иако Србија не тражи чланство у НАТО, морају да се понашају као Европљани.

Како видите решење између Косова и Србије? Шта треба да садржи споразум између њих?
– Србија заиста не може да буде део ЕУ док не призна Косово. Такође, ЕУ мора да условљава помоћ Косову његовом спремношћу да иде напред.

Извор Косово онлајн, 25. август 2022. 

Насловна фотографија: Снимак екрана/Јутјуб/YPFP Brussels