Павић: Шмит је у БиХ да сломи српски отпор и да спречи долазак Руса и Кинеза

„ЧОВЕК доживео нервни слом“ и „невиђена бахатост“, неки су од коментара на друштвеним мрежама испод снимка несвакидашњег испада са виком и жустром гестикулацијом, а који је пред новинарима имао такозвани високи представник у БиХ Кристијан Шмит током посете Горажду.      Питање је – сме ли један политичар јавно тако да наступа и шта то о њему говори?

Према речима политиколога Александра Павића, иако је реакција Кристијана Шмита док је у Горажду говорио о изменама Изборног закона и деблокади Федерације БиХ, љут због „нерада политичара, играња политичких игара и пребацивања одговорности с једних на друге“, личила на неку врсту нервног растројства, далеко је то од било чега што би се могло објаснити медицинским разлозима.

Како наш саговорник каже, овакав иступ Кристијана Шмита који не виђамо сваки дан, скандалозно је и потпуно неприхватљиво понашање.

„Ми смо сада у фази где је Запад испољио сву своју ароганцију јер осећа да његов утицај слаби. Тако на местима где су некада слатке речи и новац отварали врата данас видимо све огољеније претње и све јаче и бруталније притиске. Према свима, па тако и у Босни и Херцеговини.

– Наравно да је одговорност на Шмиту, на његовом личном васпитању, као и на немачкој политичкој класи која производи и шаље такве људе, али је одговорност и на средини која дозвољава да неко дође споља и да на њих виче и наређује им. Дакле, и средина у којој се налази неки такав странац је одговорна за то што он мисли да може тако да се понаша, а видимо да Федерација БиХ, коју чине муслимани и Хрвати, дозвољава такво понашање“, указује Павић.

Федерација БиХ је, подсећа политиколог, признала нелегално постављење високог представника и сада трпе то да им странац наређује, па је и логично да се он осилио, да постаје све арогантнији и да спада та маска уљудности којом ЕУ и даље покушава да превари људе да су они неки велики мировни пројекат.

„Када је реч о разлозима његове фрустрације, треба имати на уму да је до испада дошло у Горажду, где је Шмит био са муслиманима и Хрватима са којима му, очигледно, није лако.

Немци су, наиме, 1941. године удружили најекстремније муслимане и Хрвате против Срба и буквално дириговали геноцидом у НДХ, а сада им је велика мука да их поново уједине у антисрпски фронт у БиХ и зато Шмит губи живце – јер су Хрвати схватили да ће, ако наставе путем који су им одредили западни спонзори у Берлину, Лондону и Вашингтону, потпуно нестати из БиХ.

Ту је, дакле, један од кључева нервозе грађанина Шмита, а он је једнако нервозан и због тога што га Срби не признају за високог представника, пошто то и није“, сматра Павић.

Наш саговорник се осврнуо и на претходне немачке званичнике који су гостовали у нашим крајевима:

„После 1991. године они су политику водили у рукавицама јер се Немачка тада још није потпуно рехабилитовала, али су се већ око 1999. године више охрабрили, када су први пут учествовали у некој војној акцији ван својих граница, односно у бомбардовању наше земље, јер су изгледа купили ту додатну респектабилност прекоокеанских „газди“.

– Од тада они наступају све арогантније, поготово на нашим просторима где имају ужасну историју. Ово што је Шмит урадио у Горажду је само кулминација свега тога“.

На жалост Хрвата и муслимана, додаје наш саговорник, сами су себе ставили у позицију да прихватају један колонијални положај.

На жалост Хрвата и муслимана, додаје наш саговорник, сами су себе ставили у позицију да прихватају један колонијални положај.

„Када признате неког колонијалног намесника, онда морате и да трпите његове хирове, а управо смо видели како то може да изгледа. Они су прихватили да долази странац и да се дере на њих, док у Бањалуци овако нешто не би било могуће да се деси“, указује политиколог.

Шмит им је, напомиње Павић, запретио строго, попут неког „великог белог оца“ домородцима.

„Мислим да муслимани и Хрвати треба да размисле да ли стварно желе да буду тако третирани. Мени се чини да желе, јер се не буне, али Срби тако нешто неће дозволити“, каже Павић.

На питање колико је наступ Кристијана Шмита у колизији са његовом изјавом да је у БиХ дошао са добром намером, а „да су политичари ти који све виде као монету за поткусуривање и саботирају деблокирање државе“, наш саговорник одговара питањем – ко је Шмита уопште звао да дође?

„Можда су га звали муслимани и Хрвати, али они се ништа нису ни питали. Притом, шта он има да долази са добром намером? Зашто уопште постоји институција високог представника 27 година после потписивања Дејтонског споразума? Са српске и руске стране је одавно тражено укидање те институције, јер то јесте једна врста колонијалног намесника.

– Како уопште може да се говори о томе да је нека држава суверена ако јој је потребан колонијални намесник, а то јесте случај са Босном и Херецеговином. Дакле, нема он шта да долази са добрим намерама или не, свака држава и сваки народ треба да уређује своје ствари како мисли да је најбоље, а преко високих представника, стварних или лажних, самозваних, Запад управо покушава да спречи да се народи у Босни и Херцеговини сами договоре“, истиче Павић.

Високи представници, како каже, нису послати са добрим намерама, него са намерама да народе БиХ увуку у НАТО и да их држе у зони интереса Запада, да случајно ту не уђу Руси, Кинези, Турци или неко други.

„Шмит је експонент геополитичких пројекција ЕУ, Немачке, Велике Британије и САД, дакле колективног Запада, и једина његова добра намера је да успешно заврши посао колонијалног управника. Дакле, да не дозволи да БиХ случајно крене неким путем сопствених интереса као што је, рецимо, постављање гасовода који се сада блокира из Сарајева само зато што је гас руски, или да се случајно Република Српска још више не приближи Србији. То је његов задатак, као и да сломи српски отпор да би БиХ била усисана у НАТО пакт“, каже Павић.

Зато је смешно, закључује наш саговорник, говорити о добрим намерама или о Шмиту као некоме ко има било какав легитимитет.

Високи представник је у Горажду, на питање новинара због чега се није фокусирао и на права осталих приликом састављања измена Изборног закона, реаговао врло отворено и бурно.

„Глупост, потпуна глупост. Људи, нисам дошао да седим и стојим овде, ја бринем за ову државу. Ово је град у којем су људи губили животе и ми (ОХР) нисмо овде да играмо политичке игре. Политичари их играју и мени је више доста тога. Жао ми је што сам гласан, али преко главе ми је инсинуација које су нетачне“, рекао је Шмит.