Епископ Сергије: Петровачка цеста је пут смрти, али и пут за васкрсење

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Сергије данас је служио парастос невино пострадалим српским цивилима на Петровачкој цести који су животе изгубили на данашњи дан прије 27 година.

У мјесту Јањиле, на Петровачкој цести гдје је хрватска авијација прије 27 година у оквиру злочиначке акције „Олуја“ бомбардовала српске избјегличке колоне данас су, осим парастоса, положени и вијенци на спомен-крст.

Послије парастоса епископ бихаћко-петровачки Сергије обратио се присутнима бесједом у којој је истакао жртву невино пострадалих избјеглица из Крајине, њихову смрт и тешко страдање, али и Васкрсење у Христу Господу.

– Мученичка је ова Петровачка цеста, овдје су страдала дјеца, жене и немоћни. Ово је цеста туге и смрти, али биће и цеста Васкрсења на којој ће наше неугасло сјећање наџивјети зло оних који су сијали смрт – нагласио је епископ Сергије.

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац који је данас присуствовао парастосу рекао је за Срну да су на данашњи дан на Петровачкој цести страдали невини цивили у избјегличкој колони.

– На данашњи дан 1995. године Петровачком цестом ишла је избјегличка колона из Лике и сјеверне Далмације. Овом цестом је прошло око стотину хиљада избјеглица и баш на данашњи дан прије 27. година је хрватски авион гранатирао избјегличку колону у којој су били све цивили – подсјетио је Штрбац.

Он наводи да тада на лицу мјеста страдало десеторо људи, међу којима је четворо дјеце, дјевојка од 20 година, а неколико десетина Срба је тешко израњавано, након чега је двоје је подлегло.

– Најтрагичнија судбина је Ведране Стијеље која је на Петровачкој цести изгубила мужа и свекра, била рањена и она и њена ћерка од три године. Ведрана се породила у новосадској болници и умрла на порођају, а љекари су рекли да је једини разлог смрти шок који је доживјела – каже Штрбац.

Штрбац позива све оне који су рањени на Петровачкој цести да се јаве „Веритасу“ да би се уврстили у оштећене.

– Не смије нико и никада заборавити злочин који се десио на Петровачкој цести, као и сви други злочини који су се десили над Србима –  истакао је Штрбац.

Он наводи да је оптужница Суда у Београду за злочин на Петровачкој цести против хрватских официра позитивна ствар која се десила.

– Наредних дана очекујемо да апелациони Суд у Београду потврди оптужницу како бисмо на јесен били спремни за почетак суђења. Ако Бог да, сљедеће године могли бисмо имати осуђујућу, бар првостепену, пресуду против хрватских генерала – каже Штрбац.

Данас су на Петровачку цесту дошли и Личани који су били у колони тада кад је била бомбардована, српски повратници у Босански Петровац, начелник општине Дринић Драго Ковачевић, предсједник Скупштине општине Босански Петровац Немања Давидовић, предсједник општине Земун Гаврило Ковачевић и шеф Конзуларне канцеларије Републике Србије у Дрвару Југослав Ђорђевић.

Хрватска војно-полицијска акција „Олуја“ извршена 1995. године на тадашњу Републику Српску Крајину представља највеће етничког чишћења у Европи у новијој историји, а један од највећих злочина хрватске војске над српским цивилима, који су у колонама напуштали своја огњишта пред нападима, догодио се на Петровачкој цести.

Тада је хрватска авијација бомбардовала колоне српских избјеглица код Босанског Петровца у селу Јањила.

Убијено је девет цивила, међу којима четворо дјеце узраста од шест до 13 година, док их је педесетак рањено.

Војно-полицијска акција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима „Веритаса“, током „Олује“ из домова је протјерано више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године „Олују“ оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.