БОРИС МЈАЧИН: МУЧЕНИЦЕ УЛТРАЛИБЕРАЛНЕ КВАЗИ-РЕЛИГИЈЕ

Многи не разумеју зашто Ненси Пелоси уопште лети на Тајван. Објаснићу. Ненси Пелоси је стародревна глупача, познати тип демократских активисткиња за људска права широм света. Исти тип коме припада, на пример, моја „омиљена“ Саманта Пауер. Такве жене се сада срећу на сваком ћошку. Оне су обавезно некакви писци, новинари, „друштвени делатници“ итд.

Смислом свог живота оне сматрају акцију. Искрено су уверене да је веома кул везати се лисицама у знак протеста за решетке амбасаде (по њиховом мишљењу) тоталитарне државе и појести кључ. Њих није брига за дипломатију, међународне норме и ризик од Трећег светског рата. У суштини, то су „мученице“ ултралибералне квази-религије.

Немојте да вас збуни „црквена“ терминологија. Оне дивљају јер мисле да је то веома племенит пут на који их води неки њихов „бог“. У ствари, то је врста сексуалне перверзије, која генеалошки не сеже у протестантску, већ у католичку традицију. У суштини, данас је у Америци на власти паракатоличка секта.

Саманта Пауер је, на пример, Иркиња. Ненси Пелоси је италијанског порекла и похађала је католичку школу за девојке. Џон Кирби је студирао у католичкој школи у граду Санкт Петербургу (не у нашем Санкт Петербургу, наравно). Блинкен је ожењен католкињом. И коначно, сам председник Бајден је такође католик. Не покушавајте да у томе тражите „руку Ватикана“. Управо супротно: Римокатоличка црква често не дозвољава припадницима ове секте да се причешћују, позивајући се на то да подржавају абортус.

Другим речима, Ненси Пелоси заиста жели да пострада „за истински либерални циљ“. Једном је то већ покушала да уради, 1991. године, кад је дошла у Кину, отишла на Трг Тјенанмен и тамо развила транспарент у одбрану затвореника кинеских концентрационих логора. Она стално подржава кинеске дисиденте и говори о крвавом пекиншком режиму. Сада покушава да то понови на новом, вишем нивоу, користећи спикерску пуномоћ коју има, и схватајући да је на јесен више неће имати.

Ово је „Жистинина последња оргија”, последња шанса да се покаже, да махне репом и постане у очима читавог либералног света историјска личност а ла Јованка Орлеанка. Она ће сада одлетети на Тајван и отићи у парк жртава кинеске репресије. То је акција. Али Пекинг с правом ту акцију доживљава као провокацију.

Ово јесте драматичан тренутак. Сви то разумеју. Чак и Бајден то разуме и одвраћа НП од њеног очајничког покушаја да последњи пут лепо и либерално прдне. Од заоштравања односа на кинеском колосеку најмање користи има Америка. Али паралелно, Америка се ипак спрема за сукоб у Јужном кинеском мору и тамо је већ послала носач авиона „Роналд Реган“ и гомилу мањих снага.

О томе сам говорио много пута. Рекао сам да ће Америку уништити глупи ултралиберализам оријентисан на акцију, који не мари за споразуме које је Кисинџер постигао почетком 1970-их. Уопште их није брига ни за шта. Они мисле да се тако живи. Не обазирући се на чињеницу да то може некога тамо да увреди и да доведе до катастрофалних последица за милијарде људи. Јер у својој сржи они су религиозни фанатици који обожавају свог квази-бога, тачније, квази-богињу, коју зову „богиња демократије“.

Такву статуу су од згужваног папира саградили демонстранти на Тргу Тјенанмена 1989. године, а владини тенкови су је, наравно, смрвили. Копија ове статуе је накнадно постављена у Вашингтону, у „Меморијалу жртвама комунистичке репресије“.

Разумем да већина Руса сада седи и напрегнуто чека да се „отвори други фронт“ на истоку. Али у ствари, ово је трагикомедија: глупа ултра-либерална активисткиња жели да уништи свет у име имагинарне демократије. Сигуран сам да ће се провокација НП завршити неуспехом.

 

(vnnews.ru; превео Ж. Никчевић)