Додик: Ми у БиХ имамо окупацију Немаца, 1941. стигли тенковима, а сад су „високи представници“

КРИСТИЈАН Шмит очигледно испуњавања жеље сарајевских странака и опозиције у Републици Српској. Ово што је наметнуто, то нигдје нема на свијету, тврди у разговору за “Глас Српске” Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ који ће у октобру завршити свој први мандат на тој функцији.

Други неће ни покушати да освоји јер се на изборима кандидовао за предсједника Републике Српске.

Одлазак из Сарајева добар је повод за осврт на протекле четири године, али у БиХ је готово немогуће игнорисати дневнополитичка питања јер догађаји сустижу један други.

Одлука Нијемца који се представља као високи представник за БиХ само је посљедња у низу. Одустајање Шмита од намјере да промијени Изборни закон на начин да олакша легитимно представљање у Дому народа ФБиХ за Додика је доказ да његовим акцијама управљају сарајевски политичари, а да ће све довести до још веће мајоризације Хрвата у ФБиХ.

С друге стране, за наметнуте тзв. техничке измјене Изборног закона, који би требало да спријече говор мржње, све видове непримјереног понашања у кампањи као и злоупотребу јавних ресурса, Додик истиче да је Централној изборној комисији сада дата “инквизицијска улога”.

– Ако амерички предсједник иде у кампању за други мандат, онда он користи све ресурсе, највише из безбједносних разлога – истиче Додик.

Наглашава поново да је Шмит неовлашћен и неизабран.

– Често се говори да га не признаје Република Српска. Не, њега не признаје Савјет безбједности, то је примарно мјесто непризнавања. Нисмо се ми ту нешто уздигли. Није сагласна Русија, није Кина, није ни много других земаља, али се то представља као неки проблем нас бунтовника. Како да те прихватим кад те није Савјет безбједности именовао? Али и да је именован, нема право да ово ради. И сада је показао да је искључиво на муслиманској страни.

Он говори да је дошао овдје да заштити грађане. Није тачно, он мора да штити Дејтонски споразум, а не грађане. А он крши Устав, ово је све антидејтонски, урушена је сва прича о демократији. Неколико западних земаља жели да дисциплинује овај простор. Прво, то је експеримент, који неће успјети. Све је оскрнављено – каже Додик.

Додаје и да не жели да прихвати наративе које Запад намеће.

– Да се вратимо мало у прошлост. Комунисти су послије Другог свјетског рата наметнули причу како је 27. јула 1941, кад су се Срби у Милића Гају дигли против окупатора, да је то дан кад су се народи и народности БиХ дигли на устанак. То није тачно, тада није било БиХ. Била је Врбаска бановина, а територију данашње БиХ су покривале четири бановине.

То је историјска неистина по којој ми амнестирамо муслимане који нису били у устанку. Исте флоскуле су наметали на споменицима, побили су 12.000 Срба код Бихаћа, а написали су да су то жртве фашизма и ништа више. Срби су дигли устанак. У три мјеста, Милића Гај, Дрвар, Зупци код Требиња, у свим тим мјестима Срба је било не 100, него 300 одсто. И то је била комунистичка подвала да су муслимани дигли устанак, а они су се прикључили кад су видјели ко побјеђује. Ми морамо објашњавати да је то подвала – наводи Додик.

ГЛАС: Какве то везе има са данашњом ситуацијом?

ДОДИК: Тако је и данас подвала та прича са високим представником. Они су овдје спровели окупацију. Некад су долазили на тенковима, а сада су дошли путничким авионима. Ми данас у БиХ имамо цивилну управу Нијемаца, имамо Шмита који се лажно представља, имамо Јохана Сатлера, Аустријанца, имамо судију Уставног суда БиХ из Њемачке и још једну која је Њемица из Швајцарске. А трећи странац је Албанац. То мора да буде речено.

На сваком суду би пало ово што је Шмит урадио. Кад бих се ја сада жалио, а можда и хоћу, да докажем да је све то бесмислено, тај исти Уставни суд БиХ би подржао Шмита. Какав је то Уставни суд који дозвољава неуставно дјеловање? БиХ је растурена земља гдје доминирају муслимански националистички циљеви, муслимани управљају акцијама лажног високог представника и претварају БиХ у мјесто потпуне мајоризације Хрвата. Пазите, на свим досадашњим изборима овдје је била посматрачка мисија ОЕБС-а. Ријеч је о 150 до 200 људи који прате изборе. И сваке изборе су прогласили поштеним. И шта сада каже Шмит? Да је то што је говорио ОЕБС погрешно?

ГЛАС: Да ли ћете поштовати наметнуте одредбе?

ДОДИК: Да постоји консензус свих фактора у РС да се због наметања било каквог закона договоримо да ми не излазимо на изборе и да их организујемо само на простору РС – ја бих то прихватио. Али ако бисмо се ми повукли, онда би на изборе изашли ови који хоће, а то је опозиција, и њих би странци верификовали. Тако да смо ми приморани да учествујемо у тој причи. Наставићемо правну борбу, али и у таквим околностима ћемо побиједити.

Имамо истраживања која нису наша, дошла су са стране, која говоре о одређеним резултатима, оптимистична су, али треба још много да радимо. СНСД је близу апсолутне подршке за састав парламента, Жељка Цвијановић и ја не би требало да имамо проблема у појединачним кандидатурама, али треба да се ради, и ми радимо.

Ми смо све своје турбине упалили и кренули. Није нама проблем да испоштујемо то што је наметнуто иако они пријете да би, наводно, Милорад Додик, ако би користио ауто Предсједништва и отишао на митинг, био скинут са листе. Милорад Додик у Предсједништву се вози колима која је купила странка, имамо саобраћајну дозволу на СНСД. Нисам хтио да тамо у Сарајеву купујем ауто. За мог мандата није купљено возило у Предсједништву. Дакле, ја ћу страначким аутомобилом ићи у кампању.

ГЛАС: Хеликоптер није купила странка…

ДОДИК: Хеликоптером најчешће идем у неку званичну посјету начелнику или неком предузећу и на крају тог дана посјетим страначку структуру, што је сасвим нормално. На крају крајева, ови из безбједносних кругова одређују како ја могу да се крећем. Они одлучују. Наравно да ћу се ја и даље возити хеликоптером тамо гдје будем ишао на званичне састанке у својству члана Предсједништва. Наравно да није било тих злоупотреба које покушавају да наметну. Нека провјере, имају механизме. То је све плачљива опозиција изгурала, као, ето, он стиже хеликоптером, а они не могу да стигну аутомобилима. А ја имам енергије више него сви они заједно.

ГЛАС: Завршавате мандат у Сарајеву, гдје сте, грубо речено, и отишли назор. Има ли данас више или мање БиХ него прије четири године?

ДОДИК: Босне није било ни прије мене, а неће је бити ни послије. На сцени су те битанге из међународног фактора које нама намећу наратив како да се понашамо. Ми одемо у Брисел, они кажу да Европски савјет има састанак за пет дана и да одлучују о Украјини, а можда и о БиХ. Да би имали неко месо уочи тог састанка кажу нам: “Дајте да се нешто договоримо”. И онда смо се ми као нешто усмено договорили, а не писмено. Питао сам је ли то само за овај пут, рекли су да јесте. И онда Украјина добије статус кандидата, а БиХ не. Они кажу да споразум из Брисела важи и даље. Чекајте, шта важи даље?

ГЛАС: Дакле, договор из Брисела више не важи?

ДОДИК: Не би требало. Иако у том договору ништа није спорно што се нас тиче. Пред нас је донесен документ у којем је малтене писало да је БиХ грађанска земља без ентитета. Рекао сам им да тамо мора да стоји оно што пише у Уставу БиХ и то је уважено. Срби се не буне против уставне БиХ. Овдје је проблем што су наметнути неки циљеви који нису уставни. Ми кажемо: “Уставна БиХ”, и ми смо лоши момци. Потпуно изокренута ситуација, то је једно лудило. Све ће се овдје на крају распасти само од себе.

ГЛАС: Током мандата имали сте бројне сусрете са важним свјетским лидерима, а посебно су били интересантни састанци са турским предсједником Реџепом Тајипом Ердоганом. Како видите његову улогу када је БиХ у питању, имајући на уму перцепцију да је Турска традиционално наклоњена Бошњацима?

ДОДИК: У крајњој инстанци, он ће увијек бити на страни Бошњака. Оно што се промијенило јесте да је са позиције министра спољних послова отишао Ахмет Давутоглу који је заговарао неоосманизам. Била је прилика да се сретнем са Ердоганом у два-три наврата. Није лијепо препричавати те састанке, али ја сам у њему видио једног од најобјективнијих људи из те приче. Наравно да он воли БиХ, али је свјестан да се ствари овдје не могу моделирати одлукама странаца. Сваки састанак је био позив да се ми договарамо. Чак је једном изричито речено да се не ослањамо на странце јер ће они доћи главе БиХ.

ГЛАС: Ердоган је то рекао?

ДОДИК: У том неком смислу, ја сам тако разумио. То је потпуно рационално. Улогу Турске не треба одбацити, позвао сам га да посјети Републику Српску. Распитивао се да ли наш аеродром може да прими његов авион. Рекао сам му да може, остало је да се то договори. Тај однос са Турском је данас коректан. Не могу рећи да ли ће тако бити у будућем времену. Ердоган је велики државник, веома прагматичан. Најчешће теме разговора са њим су биле економске у стилу “дај да правимо аутопут од Београда до Сарајева”. Ето, Српска се припремила за то, а ФБиХ није одредила ни трасу. Сад ћемо видјети, најављено је да ће доћи 18. августа, вјероватно ћемо подвући неке црте.

ГЛАС: Било је идеја о трилатералном састанку Србије, Хрватске и Турске са лидерима из БиХ. Ко је то закочио?

ДОДИК: Бакир Изетбеговић. Зоран Милановић је обећао да ће у томе учествовати, сматрали смо да имамо договор, а он је онда јавио да је причао са Бакиром и да му је рекао да је одустао. Изетбеговић је поданик Запада. Не могу да разумијем да један народ који би требало да буде политички народ, одбија то и прихвата лажног високог представника као свој ауторитет. Мени то не иде у главу.

ГЛАС: Милановић је посљедњих мјесеци прилично жесток кад коментарише ситуацију у БиХ. Због чега је то тако?

ДОДИК: Многи су схватили да ће БиХ пропасти ако није уставна. Он разумије то и гледа ствари из своје визуре. Ако рушите Дејтон, угрозили сте позицију Хрвата. Сад су стјерани уза зид. Схватили су да Хрвата неће бити као политичког народа ако се овако настави. С друге стране, прије петнаестак година против Срба су били сви – и ОХР, и сви странци, и муслимани, и Хрвати. Данас то није тако. А онда ме опозиција проглашава хрватским човјеком, а мени је у причи око Пељешког моста било само важно да добијемо мост у Градишци.

ГЛАС: Говоре да сте у том случају “заклали вола због киле меса”?

ДОДИК: Какав во, какве то има везе са Пељешким мостом? Шта је ту коштало мене или Српску?

ГЛАС: Оптужују Вас да сте преко те приче могли рјешавати проблем Трговске горе.

ДОДИК: То је дошло касније. Ово са мостом у Градишци траје 10 година. Ми смо још тада добили кредит, али нисмо активирали средства јер је Хрватска опструисала цијелу ствар. Још сам Иви Санадеру предлагао да ми финансирамо изградњу, а да раде њихове фирме, само да бисмо направили мост. На крају смо видјели ту причу са Пељешким мостом и одлучили да не одступимо од става да га правимо попола. То је нама капитално. Пељешки мост, шта ми имамо с тим? А и није било оправдано заустављати Хрватску у тој причи. Мени су и Кинези захвалили што је та инвестиција успјела. Све друго је галама, каква кила меса? То је био прагматичан потез.

ГЛАС: Вето који сте потегли због Пељешког моста био је један од ријетких који је прошао у Народној скупштини РС. За већину других нисте имали довољно руку. Да ли то схватате као пораз?

ДОДИК: Не, то је пораз НСРС којој је дато то право. Моје је да кажем да мислим да то треба да иде на НСРС, да Скупштина афирмише своје право да донесе коначну одлуку. То је врхунско право.

ГЛАС: Једини сте европски лидер који се у Русији састао са Владимиром Путином. Да ли сте уочи одласка у Санкт Петербург размишљали да ли би то могло да изазове неке негативне посљедице?

ДОДИК: Јесам размишљао. До самог одласка на авион имао сам позиве из Европе и Сарајева. Говорили су да ми то не треба. Али сматрам да рат у Украјини није наша ствар, осим овог генералног приступа против рата и да то се у суштини води рат између Русије и тог либералног свијета који пада. Ја ту немам никакву улогу, али имам улогу да представљам овај народ и мислим да треба са Русијом да се разговара. Ето, сада и Американци траже неке састанке. Разговарали смо као да нема рата. Основне теме су биле везане за наш простор, како направити гасовод, како учинити неке ствари за већи утицај руског капитала…

ГЛАС: И како да се грију грађани Сарајева…

ДОДИК: То је мени неважно. Али, ето, да смо ми инсистирали да се Русима уведу санкције, да БиХ буде проглашена за непријатељску земљу, плаћали бисмо гас пет-шест пута скупље. Хтио сам да ојачам позицију РС у несумњиво једном од главних центара свјетске моћи. Ево видимо да се са Путином састаје Ердоган, имамо нову конфигурацију односа у свијету, ту су Кина, Индија и Иран, 80 одсто планете није увело санкције. Зашто бисмо припадали тој глобалној мањини? Зашто бисмо затворили врата која су нам отворена? Кад сам путовао тамо, морао сам преко Турске, а кад смо завршавали састанак, Путин ми је рекао да ће се у септембру потрудити да лакше дођем.

ГЛАС: С друге стране, сваки састанак са представницима САД је изазивао контроверзе. Неријетко сте морали након сусрета да објашњавате о чему сте разговарали и тврдили сте да они дају погрешне интерпретације. Да ли су то намјерно радили или једноставно нису разумјели о чему сте разговарали?

ДОДИК: Намјерно су то радили. То су лажови који гурају своје матрице. Габријелу Ескобару сам рекао да оно што он предлаже није уставно, а он је узвратио да њега то не занима и да они имају пакет санкција, на шта сам му рекао то што сам рекао, а како је то непристојно, показао сам стенограм. Након тога сам добио још жешће санкције. Зашто се састају са мном? Кажу да сам члан Предсједништва па ме не могу мимоићи. Па зашто уводите санкције члану Предсједништва ако цијените БиХ, какав год да сам ја? Наравно да ће смањити те састанке кад постанем предсједник Републике Српске. Ја сам у врло лагодној ситуацији, у САД немам имовину, био сам тамо тридесетак пута, али сада немам никакву жељу да идем, осим да посјетим пријатеље, али и за тим нема потребе јер они дођу овдје.

ГЛАС: Ипак, због санкција не можете, рецимо, у Њујорк, на сједницу Савјета безбједности, па тамо оде Шефик Џаферовић и прича само своју страну приче.

ДОДИК: То је ствар процедура да најважније сесије у УН падају мимо мандата Србина као предсједавајућег. Тај проблем су имали и Младен Иванић и Небојша Радмановић. Потврда распада БиХ је и однос према том питању. Американци савршено добро знају да је Предсједништво орган, а не предсједавајући. Он је техничко лице. И они сада, да би ојачали неку своју причу, гурају предсједавајућег, минимизирају Предсједништво и Устав. Кад сам ја предсједавао, увијек су Жељко Комшић и Шефик Џаферовић ишли са мном, гдје год би били позвани, јер нису хтјели да ме пусте самог. Али то показује како Запад руши БиХ. Не поштују њен уставни поредак. Џаферовић је тамо ишао без одлуке Предсједништва и износио личне ставове.

Постојала је идеја да се повучем

ГЛАС: Доста се спекулисало о томе да ћете се током мандата повући из Предсједништва и препустити ту позицију некоме из реда посланика у Парламенту БиХ. Да ли је то икада било на дневном реду?

ДОДИК: Јесте. Разговарали смо у оквиру странке о томе, али некад морам да прихватим и ставове колега. Они су говорили да није добро вријеме за то. Наши људи у институцијама БиХ су показали каква је БиХ могућа, да је не могу правити тако да је централизују. Сад западњаци траже деблокаду. Чега деблокаду? Ми радимо у складу са Уставом. Ми нећемо да испуњавамо њихове жеље. Најозбиљнији моменат када смо разговарали о мом повлачењу био је у марту ове године, али смо након разговора у странци одустали.

Није најважније да ли ћемо битне ствари урадити сада или наредне године

ГЛАС: У говору на инаугурацији чланова Предсједништва у новембру 2018. године истакли сте да ћете се залагати за одлазак страних судија из Уставног суда и за укидање ОХР-а. Стране судије су и данас ту, а ОХР је практично ојачан.

ДОДИК: Насиљем га ојачавају, али то не може тако. Научили смо и ми нешто о политици. Примјењиво је оно што ми овдје имплементирамо. Имамо сада одлуке о скидању неких наших закона, али нисмо ми блесави, у условима сукоба у Украјини, када је Запад побјеснио и обрачунава се с Русијом, а овдје тражи неке наводне сараднике Руса, да се ми подмећемо. Полако. У чему је разлика да ли ће неке ствари бити спроведене сада или до краја године, или идуће године. Капиталан политички документ је донесен у децембру, када је НСРС донијела одлуку о одбацивању неуставних закона и враћању надлежности. Свако зна да то не може једнократно. Ми радимо по том документу, ми имамо све написано, само је ствар процјене тајминга кад ћемо то и спровести.

(Разговарао: Жарко Марковић)