Измјене Закона о родној равноправности којима се покушава увести родносензитивни језик представљају покушај реформе нашег језика каква није виђена од Вука Караџића, оцијењено је у Скупштини. Посланици су јуче у начелу завршили расправу о поменутом акту, а највише се дискутовало о родносензитивним изразима које су многи оцијенили као непримјерене и истакли да представљају „силовање језика”.
Предлагач закона је Министарство за људска и мањинска права на челу са Суадом Нумановићем, који је казао да се предложеним актом настоји унаприједити антидискриминаторна политика.
Из опозиције су поручили да језичке промјене не треба наметати силом закона и уз драконске казне од 500 до 10.000 еура ако се оне не поштују.
Независни посланик Новица Станић сматра да је прича о родносензитивним изразима у вријеме опште борбе за егзистенцију непримјерена. Он је навео да има дилему како ће се у женском роду звати писац, интерниста, војник, борац, возач, капетан, књиговођа, или како ће се у мушком роду рећи проститутка.
– Ово је силовање језика. Језик је жива материја и треба га пустити. Довољно је испред чина ставити име и презиме и сви ћемо знати да ли је мушко или женско – казао је Станић, додајући да би због измјена закона требало отворити катедру за родносензитивни језик.
Посланик Демократског фронта (ДФ) Славен Радуновић сматра да закон спрема највећу реформу језика, незабиљежену од времена реформе Вука Караџића. Он је навео да називи појединих занимања преведени у женски род звуче чак и увредљиво.
– На другој страни постоје занимања за која немате одговарајући израз у мушком роду, на примјер бабица или домаћица. Вријеме ће донијети нове термине, тамо гдје су они логични – навео је он.
Његов колега из ДФ-а Коча Павловић подсјетио је да је и филолог Иван Клајн истакао да је наш језик генерички мушки, али да и поред тога родносензитивне изразе треба користити тамо гдје је то могуће. Његова највећа замјерка је криминализовање неупотребљавања родносензитивних језика.
– Казне од 500 до 10.000 еура су нереалне, јер са 500 еура је кажњено лице које је напало и изударало посланика. За 10.000 могли сте да измалтретирате цијели посланички клуб ДФ-а, а толико ће се плаћати казна ако некој министарки кажете министре – упозорио је Павловић.
Посланик Горан Даниловић је истакао да су жене троструко дискриминисане – национално, политички и на крају родно. Он сматра да у закону има ствари за поштовање, али да је питање економске равноправности оно на шта треба ставити акценат. Даниловић је позвао на строже кажњавање мобинга и увреда, када се већ строго кажањава некориштење родносензитивног језика.
– Не требају нам жене само проформе у Влади, него оне треба да имају и дипломе које нико не доводи у питање – истакао је Даниловић.
Посланик Позитивне Црне Горе Азра Јасавић сматра да су измјене закона адекватне, те да ће их њена странка подржати. Она је истакла да је Црној Гори и Балкану уопште потребна морална хигијена, наводећи примјер Шведске у којој жене заузимају високу позицију када је у питању доношење одлука.
– Да учимо дјецу моралној хигијени, не бисмо по градовима имали графите „Србе на врбе”, „Нож, жица, Сребреница.” и „Убиј Шиптара”. Шведска је земља која је најмање ратовала, и ако су жене у тој земљи доносиле добре одлуке, зашто не би могле и оне на Блакану. Сматрам да смо и ми у Црној Гори спремне да преузмемо одговорност за нашу државу и да сносимо последице својих одлука – поручила је Јасавић.
Њена колегиница из ДФ-а Јелисава Калезић скренула је пажњу на то да се жене често одричу наследства у корист мушкараца, што је лоша пракса.
Њена колегиница из ДПС-а Нада Дробњак тврди да је нашој земљи потребна едукација о равноправности. Она је навела да је у закону направљен искорак јер се гарантује једнакост не само мушкараца и жена, већ и лица која су промијенила пол.
Према ријечима Изета Блалића из СДП-а, Црна Гора мора боље штитити труднице, јер често жене приликом тражења посла послодавцима морају да дају анамнезу о томе да ли имају дјецу, планирају ли и да ли су удате.
Министар Нумановић је казао да се Влада труди да економски оснажи жене кроз отварање кредитних линија. Такође, он не сматра оптерећујућим кориштење израза у женском роду.М.С.
Посланик ДФ-а Љиљана Ђурашковић сматра да је Влада претјерала са предлогом да се за некориштење родносензитивног језика изричу казне од 500 до 10.000 еура. Она је истакла да усклађивање закона мора да прати и културолошки процес, те да се свијест грађана не може мијењати законом.
Њена колегиница из СНП-а Данијела Марковић навела је да су жене биле у бољем положају у социјализму, јер су имале посао.
– Када је кренула транзиција, оне су прве добијале отказ. Можемо сада доносити и допуне и измјене закона и акционе планове, али док не промијенимо свијест да смо јендаки рађањем, нећемо постићи родну равноправност – изјавила је Марковићева.
Независни посланик Младен Бојанић најавио је амандмане на закон истичући да би требало људима дати слободну вољу да одлуче да ли ће да користе родносензитивни језик или не.