Совјетски Савез тек што се распао. Џон Мејџор био је још увек свеже лице у премијерској фотељи Уједињеног Краљевства. Интернет се тада састојао од неколико десктоп компјутера који међусобно поезују неколицину лабораторија. Другим речима, свет је био веома другачије место кад је Немачка те 1991. године последњи пут остварила трговински дефицит.

Истина, друге земље бележе рекордне дефиците, а ни Уједињено Краљевство није изузетак. Међутим, кад је Немачка у питању, то је крупна вест. Читава њена економија изграђена је као велика индустријска машина која доминира светским тржиштима. Та машина се сада зауставља.

По британским, америчким или чак француским стандардима, дефицит од милијарду евра деловао би као статистичка грешка. Немачки извоз је неочекивано посрнуо, док је увоз скочио на крилима раста цена енергената. Немачка неће банкротирати нити ће се обраћати ММФ-у да би платила рачуне.

Али ово јесте велика вест јер се ради о готово јединственој извозно оријентисаној економији. До недавно је бележила суфиците од осам или девет процената БДП-а, односно око 20 милијарди евра месечно, највише на свету. Сада када ти вишкови нестају, појављују се три велика проблема:

Прво, немачка економија је заснована на продаји напредне индустријске робе остатку света. За разлику од многих земаља, Немачка нема велику индустрију услуга која би могла да повуче кад посрне индустрија, нити има велике финансијске центре који би бележили невидљиве добитке у ситуацији кад застану бродови са контејнерима. Ако из немачке економије искључимо велике извознике, заиста је помало тешко видети шта од ње уопште преостаје.

Пад извоза биће праћен губитком добро плаћених послова у производњи који су кичма немачке економије. Истина, Немачка би у кратком року требало да буде у стању да креира нове послове у секторима услуга и малопродаје, као што су урадиле друге земље. Али ти послови неће бити тако добро плаћени, нити ће нужно задовољити плаве оковратнике (назив за раднике који раде у производњи; прим. прев).

На крају, ово ће значити и масивни дефицит еврозоне. Од свих земаља у зони, само Немачка је имала велики трговински вишак. Резултат? Евро ће слабити и слабити. Већ је пао на ниво швајцарског франка и близу је паритета са доларом (евро је у међувремену пао испод вредности долара; прим. прев).

Немачка индустријска извозна машина је радила на погону јефтиних енергената из Русије, а тај погон би ускоро могао да пресуши, као што је прошле недеље приметио Волфганг Муншау у овом листу.

Током највећег дела послератне ере, Немачка се поносила ниском инфлацијом, стабилном валутом и великим трговинским суфицитима. Тренутно се може похвалити италијанско-грчком комбинацијом инфлације од осам процентних поена, валутом која је у паду и растућим трговинским дефицитом. Многе земље су на ово већ навикле, али за Немце ће представљати шок.

Превод Владан Мирковић/Нови Стандард

Извор spectator.co.uk