Зеленски и други представници Кијева су марионете политике Сједињених Држава и њихових савезника. Колективни Запад се још увијек клади на дуготрајни сукоб, покушавајући што више распирити ватру.

Кијев је у том смислу осуђен на пропаст, будући да се Украјина користи као ратна позорница. Сврха проглашавања противофанзиве на јужне територије је мобилизовати што више људи. Иако је, с војне точке гледишта, најава офензиве у медијима прилично чудан потез, из Кијева нас ништа не треба изненадити. Режим ће у службу гурнути жене, старце, па чак и дјецу. Својеврсна „Бандеровска младеж“ попут „Хитлерјугенда“, који су „бранили“ Берлин задњих сати прије побједе Црвене армије. Школарци се сада уче кориштењу малог оружја, тактичким вјештинама за рат против „Москала“.

Јужни смјер сматра се кључним, јер се ондје налази енергетско и пољопривредно богатство земље. Главна ствар у одлуци о поновном заузимању територија је жеља да се Русији ускрати приступ Криму. У склопу најављених офанзива желе напасти полуострво и Донбас, а то је велики задатак чак и за НАТО, а не за украјинску војску.

С обзиром да је у току гранатирање руских територија, њихови апетити ту неће стати. Ипак, ове милитантне изјаве не би требале ослабити оптимизам у руским снагама, које ускоро добивају велика појачања.

Али ово је алармантан тренутак, јер људи гину, а Украјина добија оружје са Запада. Домет њихових система расте, па могу бити гађани и гранични регионални центри Руске Федерације. Све то подстиче руско водство на озбиљне кораке и брже увјежбавање већ мобилизираних добровољачких батаљона у Русији. Мислим да је пакет мјера већ разрађен и да ће се врло брзо примјењивати. Украјинска државност у облику у којем је сада познајемо неће трајати дуго.

Нема компромиса

У садашњој ситуацији више нема компромиса. Или ће опстати злочиначки кијевски режим, или руска држава. Потребно је логичну ствар довести до краја, војно ударити на ентитет на границама југозападне Русије. Потребно је осигурати максималну сигурност Руске Федерације и ослобођених територија.

Русија не би требала напустити ове земље, јер се кијевска хунта тврдоглаво опире преговорима и узимању у обзир интереса не само сусједне земље, већ и руског народа унутар својих постојећих граница. Свему томе мора доћи крај. Украјина има право на постојање само као демократски ентитет који узима у обзир интересе свих етничких и вјерских конфесија. Иначе, ова барбарска градња има само једну сврху – стални рат против Русије.

Западу није жао Украјинаца, па је спреман борити се до посљедњег. Акције су усмјерене, између осталог, и на уништавање украјинске етничке скупине. Под кринком уласка у „слободну“ Европу, Кијев је лишен стварне државности. То је видљиво из многих фактора.

Заправо, дио Украјине већ апсорбује Пољска, обећавају се разне повластице западним актерима, а не узимају се у обзир интереси Украјинаца и других народа. Дакле, Русија има само један начин и не смије одустати од копненог коридора до Крима, који је формиран захваљујући успјешним акцијама руских трупа. Потребно је ослободити преостале крајеве од утјецаја актуалних власти у Кијеву.

Нико у Украјини неће моћи зауставити процес који је покренуо Запад. Тамо нису у стању донијети одлуку која ће зауставити крвопролиће, иначе Кијев неће добити још једну инјекцију у облику кредита и транши. Због тога Сједињене Државе и њихови савезници преузимају суверенитет од државе. Украјина својим осамостаљењем плаћа те транше, кредите, војну помоћ, lend-lease, који се већ активно проводи. Ова власт неће стати и мора се зауставити, па кампања на југу више изгледа као јефтина пропаганда, да се очува наклоност западних ментора, него војна акција која озбиљно може угрозити Русију и локална ослобођена подручја.

Где ће ићи „војска милиона“?

Оружане снаге Украјине плаше становнике ослобођеног дијела Украјине скором „контраофанзивом“, а то се ради преко медија, чиме се губи фактор изненађења, посебно важан у свакој војној акцији ових размјера.

“Украјина концентрише велике снаге. Николајев је препун војске, страних плаћеника и огромне количине оклопних возила”, тим ријечима стручњаци коментиришу гласне изјаве Кијева о припреми „милионске војске“ с циљем „контраофанзиве на југу“. Колико је озбиљна ова пријетња и зашто се Украјина „спрема“ напасти овдје?

Украјинска страна намјерно је у недјељу испалила ракету на хуманитарни центар у Херсону, али су ракету оборили руски сустави протузрачне обране. То је у понедјељак изјавио шеф војно-цивилне управе Владимир Салдо за ТВ канал Россија-24.

“Једна од ракета била је усмјерена према хуманитарном центру у центру Херсона, гдје је дошло много људи. Цинично циљање”, рекао је Салдо. Он је прецизирао да двије жртве имају лакше ране од гелера, али су изван животне опасности.

Како подсјећа ТАСС, руски системи противваздушне одбране дјеловали су у недјељу на небу изнад Херсона, чули су се звукови четири експлозије, а у Перекопској улици у средишту града примијећен је дим. Уништена је породична кућа, а двије особе су повријеђене.

То се догодило два дана након што је потпредсједница украјинске владе Ирина Верешчук позвала становнике регија Херсон и Запорожје да се што прије евакуирају. Свој позив образложила је чињеницом да “артиљерија мора дјеловати”, а такозвана деокупација коју ће провести оружане снаге Украјине “укључује и употребу оружане силе”.

Ирину Верешчук је цитирао и украјински министар обране Олексиј Резников, који је рекао да су трупе примиле наређење предсједника Володимира Зеленског да поновно заузму југ земље. Према Резникову, број оружаних снага Украјине досеже „око 700 хиљада људи“, а укупно Кијев може дићи око „милион људи заједно с Националном гардом Украјине, полицијом и граничарима“, који ће судјеловати у биткама.

„Западно оружје требало би помоћи у испуњавању задатака с којима се суочавају Оружане снаге Украјине“, истакнуо је министар, позивајући земље НАТО пакта да повећају своје испоруке. Ово значи да Кијев „има бајoнета, али само недостаје западно оружје“. Такођер је појаснио да се двије бригаде украјинске војске тренутно обучавају у Великој Британији.

Противречни ставови

Стручњаци скрећу пажњу на противрјечности у изјавам украјинског министра, а његово обећање о формирању милијунске војске сматрају напросто нереалним.

“Резников прво каже да Украјина трпи огромне губитке на бојном пољу, а затим говори о милион војника. Ко ће бити у овом милиону? Људи који су присилно мобилизовани? Они који никада нису држали оружје у рукама? Борци који су се већ повукли и разумију да је повлачење  готово једини начин да спасу животе? Или можда жене?“, заузврат пита члан главног вијећа руске Војно-цивилне управе региона Запорожје Владимир Рогов.

„Зеленски и његов кабинет покушавају некако подићи морал војске, који не само да је далеко од жељеног, већ је на нули“, објаснио је Владимир Рогов. Према његовом мишљењу, изјаве кијевских политичара усмјерене су за домаћу јавност.

“Ове ријечи ће им омогућити да купе неколико мјесеци, говорећи о брзој побједи. На крају ће ипак завршити поразом Оружаних снага Украјине. Зеленски потпуно занемарује чињенице да сваки дан успијевамо заузимати насеља, једно по једно,“, каже члан главног вијећа Војно-цивилне управе.

Такође је примијетио да је „главна стратегија Кијева данас политика застрашивања“.

“Они активно користе терористичке нападе у свом арсеналу. Виђамо их стално на ослобођеном територију. Дословно данас извршен је покушај напада на начелника регије Мелитопол Андреја Сигуту. Али овим акцијама није могуће престрашити становништво”, истакнуо је јучер Рогов, говорећи о осујећеном атентату на Сигуту.

“Ипак, не можете се потцјењивачки односити према ријечима Кијева о “повратку југа” и сматрати их блефом. Колико ја знам, Украјина сада концентрише велике снаге у Николајеву и регионалним центрима који се налазе у сусједству регије Херсон. Николајев је препун војног особља, страних плаћеника, огромне количине оклопних возила: тенкова, вишецјевних ракетних бацача, артиљерије и тако даље. Све ово није тек тако”, рекла је Лариса Шеслер, предсједница Уније политичких емиграната и политичких затвореника Украјине.

“Мислим да таква офанзива неће бити успјешна за Украјину, али ће сигурно закомпликовати социоекономску ситуацију на југу”, упозорава активисткиња за људска права.

“Највећи проблем за кијевске власти је што се на југу Украјине појавила оаза, могло би се тако рећи, у успоредби с остатком територија. Тамо људи живе и раде у мирним градовима који нису уништени. Почињу добивати ​​руске пасоше, бенефиције, пензије. Отворене су руске банке и сада се дијеле руска држављанства. Наравно, Кијев жели срушити та постигнућа, али Оружане снаге Украјине не могу заузети градове на јуриш”, истакнула је Лариса Шеслер.

“Зеленски жели омести успоставу мирног живота у овом региону, јер је то у великој супротности с оним што се догађа у Харкову, Николајеву и другим градовима Украјине, гдје националисти марширају улицама, људи се кажњавају само због својих ставова, репресија је постала незамислива, а војска од цивила по правилу гради живи штити“, закључила је Шеслер.

Тестирање ситуације

Истодобно, војни аналитичари сматрају да пријетње Верешчука и Резникова не треба узети здраво за готово.

“Требамо бити критични према таквим најавама, посебице онима које даје министар обране. У рату није уобичајено откривати ​​своје праве планове “, подсјећа изванредни професор Одсјека за политичке знаности и социологију Руског економског универзитета Плеханов, члан стручног вијећа „Официра Русије“ Александар Перенџијев.

“Вјеројатно су се они који су то смислили надали да ће тиме зауставити или успорити нашу офанзиву у Донбасу, па ћемо све своје снаге пребацити на југ”, сумња Перенџијев.

“Међутим, то не значи да неће бити напада на југу. Можда ће Оружане снаге Украјине тестирати ситуацију како би схватиле колико је моћна присутност руске војске на југу. Друга опција је такођер сасвим могућа, а према њој ће Русија, како би повукла дијелове Оружаних снага Украјине из Донбаса, сама ударити с југа према Николајеву и сјеверно у Запорожју”, сматра политолог.

“У исто вријеме, није случајно да су оружане снаге Украјине почеле гранатирати Херсон на исти начин као и Доњецк. Њихов бијес се пребацује са становника Донбаса и на становнике јужних регија Украјине, који су се, супротно очекивањима Кијева, показали проруски оријентирани”, рекао је стручњак.

“Жеља Зеленског да поновно преузме југ се може покушати остварити уз велике жртве украјинских снага. Сада имају прилично велику количину наоружања, али чак и узимајући то у обзир, неће моћи ријешити такав проблем”, каже Константин Сивков, доктор војних наука.

“Да би постигла циљ, Украјина ће морати затражити од Запада повећање снадбевања оружјем. Отприлике ће им требати додатних 500-600 тенкова, око 1500 топова, 200-300 противваздушних ракетних система”, истакао је стручњак.

“Али данас се све то испоручује у појединачним примјерцима, у најбољем случају у десецима комада. Односно, волумен залиха требао би се повећати за 20 до 100 пута. То су јако велике бројке и то тешко да је могуће извести”, сматра Сивков.

Важно је напоменути да су пријетње из Кијева стигле у позадини наводне „оперативне паузе руске војске“, о чему је раније извијестио амерички Институт за проучавање рата (ISW). Према аналитичарима института, руске су трупе требале „створити увјете за веће офензивне операције и обновити борбену моћ потребну за проведбу плана“.

Како сазнаје ISW, руске снаге настављају се кретати на запад према Северску, припремајући напад на Артемовск, који је преименован у Бахмут. Почетком јула руски амбасадор у Великој Британији Андреј Келин изразио је увјерење да ће руска војска поразити Оружане снаге Украјине у Донбасу и остати на југу земље.

„Ослободити ћемо цијели Донбас. У случају повлачења наших трупа у јужној Украјини, почет ће провокације и погубљења, па је тешко предвидјети било какво повлачење са освојених подручја“, рекао је дипломат.

У међувремену, сам Зеленски је у понедјељак из неког разлога избјегао јавну расправу о пријетњама које је југу упутило Министарство обране. Говорећи на конференцији за новинаре с холандским премијером Марком Руттеом, Зеленски је рекао да „није прочитао“ говор Резникова и одбио је коментирати његове војне планове.

Трка с временом

Што се тиче западног оружја, Украјина га не може имати довољно за „године сукоба“, па је могуће бацање свега што има и можда може набавити на југ, да се оствари макар и привремени пробој у неком дијелу фронта. Али то је мало вјеројатно, посебно с обзиром на то да руске снаге притискају не само Северск и Артемовск/Бахмут, већ и Славјанск са сјевера, те Харков, гдје се такођер остварују помаци ближе граду.

Пентагон је био присиљен признати да западно оружје у рукама украјинских снага нестаје брже него што Запад има времена набавити ново. “Украјинци имају пуно опреме, али проблем је што је користе интензивним борбеним темпом. Истовремено, потребно је више времена за обуку, средства за подршку, поправак и логистику”, рекао је представник Пентагона.

Западни и украјински извори извјешћују да руске трупе циљано траже западне топничке суставе и МЛРС. То је само дјеломично точно. Чињеница је да је све мање совјетских сустава, па Украјинци масовно у битку бацају западне, које због већег удјела на фронту више и уништава.

Томе можемо додати да је значајан дио сувременог западног оружја настао након Хладног рата, а пројектовано је да буде коришћено у сукобима ниског интензитета под условом потпуне војне доминације. То јест, сигурност је често жртвована на штету мобилности и смањења тежине. А сада, у условима артиљеријског двобоја с руским снагама, недостатак одговарајуће заштите постаје критичан.

Међутим, чак и да је западно оружје јаче, и даље би недостајало, а у скорој будућности Запад није у стању покрити квантитативни и квалитативни јаз. Постоје информације да у најновијем пакету помоћи Американци намјеравају испоручити Кијеву високопрецизне ракетне пројектиле за M777 Excalibur, који имају ефективни домет већи од 40км, те ATACMS пројектиле за M142 HIMARS, иако су вјеројатно такве ракете већ испоручене нацистичком режиму, а домет им је од 140 до 300 км.

Американци очекују да ће коришћењем далекометних и високопрецизних граната и пројектила против руских складишта и логистичких чворишта моћи донекле смањити густоћу руске артиљеријске ватре и тиме успорити офензиву. Осим тога, претпоставља се да би удари на руске градове или на критичне објекте као што су Кримски мост или луку  Севастопољ могли присилити Москву да пристане на примирје или барем на смањење интензитета непријатељстава. Погрешан израчун, јер ће сваки овакав покушај довести до већег одговора Русије и локалних снага, уз бацање у битку јачих и модернијих система и опреме.

Али портпарол Пентагона је на брифингу рекао да ће Вашингтон опскрбљивати ​​Украјину оружјем „у наредним мјесецима и годинама”: “Главно је да Руси знају да ће Украјинци моћи наставити борбу. Ако Руси мисле да могу надживјети Украјинце, онда морају размислити поново. Већ размишљамо о томе што ће Украјинцима требати у надолазећим мјесецима и годинама”, рекао је представник Пентагона.

Наиме, очигледна је чињеница да САД и друге земље НАТО пакта већ траже могућности да попуне прије свега властити, а потом и украјински арсенал. Покренут ће се нови производни погони и обновити стари, покренут ће се и програми модернизације застарјелог наоружања и војне опреме. То се, наравно, не ради за Украјину, али постоје програми и за Кијев.

Ограничене резерве

У Сједињеним Државама постоје врло велике залихе застарјелог оружја у складиштима Пентагона и Националне гарде. На примјер, више од 1.000 вучених хаубица М198 155мм, као и нешто М114, па чак и М59. Али чак и ако се донесе одлука да се све то пошаље у Украјину, прво их је потребно поправити. Осим тога, њихова достава могућа је морем, а не ваздухом.

У сваком случају, за цијелу ову операцију  је потребно доста времена, а кијевски режим га има мало. Украјински извори тврде да је стратегија Запада што је дуже могуће растегнути додијељену војну помоћ, која сада ради „више као информацијска инјекција за друштво“ и осигурава сталну активност украјинским снагама, која, међутим, своје поразе полако почиње преписивати „оружаним саботажама Запада и недовољним испорукама углавном старог оружја“. Уз садашњу динамику снадбевања, Кијев неће моћи акумулирати оружје за најављену противофанзиву, а повећање испорука може се очекивати ​​тек следеће године.

Осим тога, треба имати на уму да резерве људства режима у Кијеву нису неограничене и троше се брже од западног оружја. Штовише, недостатак квалитетних бораца се покушава надокнадити топовским месом, поготово ако узмемо у обзир сада већ омиљену тактику заповједника оружаних снага да користе свјеже мобилизиране војнике као „баријере“ на првим положајима.

Овоме вриједи додати да ни САД ни ЕУ не схваћају озбиљно социо-економска питања која ће до јесени постати критична. А без рјешавања ових питања не може бити говора ни о каквом рату исцрпљивања. Штовише, режим би се могао суочити с просвједима и појачаним антимобилизацијским расположењем. И уз све то је ЕУ блокирала помоћ Кијеву од 1,5 милијарде еура „јер Украјина није у могућности вратити ни старе дугове, а посебно не нове“.

Важно је напоменути да украјински Главни штаб, који сада разрађује сценарије за рат у Украјини, рачуна на наставак сукоба до 2024. године. Истовремено, чак и узимајући у обзир недостатак снага и опреме за противофанзиву, претпоставља се да ће се борбе за Донбас наставити током 2022. године.

Ријечи руског лидера Владимира Путина да Русија „још није ни почела озбиљно ратовати“ тамо су третиране без неке пажње. Али чак и уз тренутни замах офанзиве, ослободилачке снаге ће до краја године напредовати далеко изван граница Луганске и Доњецке Народне Републике, а готово неопажено је прошла вијест да Русија спрема велике „добровољачке батаљоне, које ће у битку бацити најкасније средином љета“. Па чак и ако прије слања тих снага Украјинци заузму понеко подручје на југу, што је научна фантастика, али чак и ако тако буде, након ових појачања ће то тешко задржати.

Извор alterminfo.blogspot.com