ЏЕВАД ГАЛИЈАШЕВИЋ: „Окупација Севера Косова“ само одвлачи пажњу од агресивног похода Британаца и Американаца на Српску

Аутор: Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ, „Печат“

„БиХ је лоше мјесто за Србе и Републику Српску“, рећи ће са горчином члан Предсједништва БиХ Милорад Додик тешку туробну истину, знајући да је БиХ лоше мјесто за све људе у њој захваљујући Американцима, Британцима, Њемцима и политичком Сарајеву.

И логично: сукоб Русије и НАТО Запада око Украјине је добио своју линију фронта и у Босни, на Балкану. И, да би коначно побиједила Русију, Велика Британија је на захтјев и уз подршку НАТО алијансе, одлучила да пошаље „војне стручњаке“ у БиХ, због „пораслих тензија“ и у „циљу стабилности, сигурности и сарадње у региону“.

Британци ће појаснити овако: „БиХ је прешла дуг пут од сукоба из 1990-их, али недавно смо били свједоци пораста тензија, с више подјеле у реторици, реформама у застоју и страним актерима који раде на поткопавању напретка“.

Влада Велике Британије појаснила је да ће два стручњака за борбу против дезинформација и одбрану бити послани у БиХ. Они би с Оружаним снагама БиХ и НАТО-ом у БиХ требали радити на очувању мира и сигурности у земљи.

Један од британских стручњака бавиће се проблемом „руских дезинформисања у БиХ, помажући блокирати руске и друге напоре „да се шири неповјерење и подрива демократија у земљи и региону“.

Заједно с њим, један цивилни савјетник за стратешку одбрану ће бити распоређен да подржи и обучи Оружане снаге БиХ да блиско сарађују с медијима и институцијама како би их опремио алатима за идентификацију и ублажавање ефеката лажи и дезинформација

Иако извори у БиХ тврде да је број „војних стручњака“ између 1000 и 2000 – у Великој Британији, помињу само двојицу, и њих гласно најављује премијер Џонсон јер је то изгледа пракса: увијек кад пошаљу своја два војника, Британци то објаве, како би додатно уплашили непријатеља.

Како год било, Британци у БиХ су безбједни и сигурно неће проћи као многи Британски „војни стручњаци“ који су отишли у Донбас да подуче Оружане снаге Украјине ефикаснијем убијању руског народа, па су тамо осуђени на смрт од стране Врховног суда ДНР или чекају казну.

У Сарајеву важне и добродошле британске војнике има ко да дочека и угости и да у духу традиционално познате комуникације исламских друштава са овом империјом, клекну на кољена и узвикну: “Лондон је највећи“.

Бошњачка љубав према Британцима рођена је још деведесетих година прошлог вијека, када су, након освајања власти и подјеле механизама моћи у БиХ, Алија Изетбеговић, Млади муслимани и руководство Странке демократске акције, отворили директне канале сарадње и комуникације, преко Лондона са Муслиманском браћом, али, што је још важније – и са тајним службама и владајућим круговима у Великој Британији.

Један од блиских „ахбаба“ Алије Изетбеговића и припадник организације „Млади  муслимани“, осуђен у судском процесу из 1983. године, Исмет Касумагић, објавио је да се заједно с Омером Бехменом, још једним од осуђених „Младих муслимана“, а на захтјев самог Алије Изетбеговића, састао с представницима Муслиманске браће у вријеме специјализације у Енглеској”.

Та такозвана специјализација „Младих муслимана“, обављена у Енглеској, свакако је битно утицала на многе догађаје у рату деведесетих и у Босни и Херцеговини у којима су Британци и њихове службе имали непријатељску улогу, прво према Србима а затим и сваком могућем договору између Срба и Муслимана (послије Бошњака), што је било погубно за оба народа.

На састанку са Муслиманском браћом из Египта, Турске и Сирије у Лондону, који помиње Касумагић, утврђено је да СДА и „цијела Босна“ имају иста идеолошка опређељења а Касумагић их дефинише овако:

“С великим уважавањем гледамо на Муслиманску браћу и с пуно суосјећања пратимо њихова настојања да арапске земље буду исламске републике и да се уједине у свеисламску умму, управо како се то заговара у нашој ‘Исламској декларацији’”.

Ипак, није стало на Алији, Бакиру и Муслиманској браћи, већ се наставило продором у дубину Републике Српске, врбовањем читаве једне политичке групације, која се назвала Партија Демократског Прогреса – ПДП, и заузела чврсту позицију „британског булдожера“ међу Србима, постајући центар про-британских обавјештајних политика изборила се и за медијску и политичку подршку у Београду.

Баш као и Дритан Абазовић, који је у Београду примљен уз фанфаре и дочекан на највишем нивоу упркос, или захваљујући, чињеници да је изабран, за премијера Црне горе уз подршку и вољу Миле Ђукановића и ДПС-а.

Послије тога, са телевизијских екрана у Србији, нестали су: Милан Кнежевић, Андрија Мандић, Алекса Бечић – само би понекад Небојша Медојевић секирао Србију, црним извјештајима из Црне Горе док Ранко Кривокапић као министар иностраних послова Црне Горе лаје на Србе.

Медијски чаробњаци и салонски аналитичари, блиски власти и опозицији Србије, труде се и доприносе: да Република Српска буде окупирана и да институционално буде уништена – да Срби у Црној Гори коначно зашуте и утопе се у подобну „црногорску нацију“ и да Косово никада више не буде дио Србије па се дубински и стратешки расрбљава, десрбизује и дехристијанизује, обесмишљава пред историјом.

Регион злобно ликује над поразом Србије и велича побједа хомогене, шиптарске племенске свјести.

НАТО, Бондстил, Британци, Американци и Њемци су гаранти тог негативног и агресивног процеса, у коме све велике ријечи и пријетње наводном окупацијом Сјевера Косова служе само за одвлачење пажње од агресивног похода Британаца и Американаца на Републику Српску.

Зато та прича да се на Косову спрема Олуја и лицитирање датумима, чиста је пропаганда која не уважава просту чињеницу да Шиптари у тзв. „преговарачком процесу са Србијом“ раде шта хоће, отимају и присвајају све што замисле и добро им иде.

Они немају разлога да буду нервозни и да провоцирају војне сукобе и њима то не пада на памет, али се тиме скреће пажња и обмањује јавност да се на Косову дешава нешто ново, а то није тачно, само се процес разарања Србије и српског утицаја на Балкану наставља – понекад успорава, каткад убрзава, али иде па иде у само једном смјеру.

Апсолутни приоритет за Запад је обрачун са Републиком Српском. Да се уклони политички и физички Милорад Додик, затим – да се ослаби Предсједница РС Жељка Цвијановић, да се одузме имовина Републике Српске и поништи њен уставни и законски оквир а земља преда у руке СДА.

Додику је угрожен живот, Републици Српској је угрожен опстанак, а у Србији се спремају за Олују на Косову које неће бити, док представници војних и обавјештајних структура Велике Британије, са осмијехом, војним и другим мјерама, пријете миру и слободи Републике Српске, само да напакосте хиљаду километара удаљеној Москви.

Добро би било да она два војна стручњака за ширење дезинформација крену са акцијом прво од своје лажљиве владе и своје злоћудне империје.