Украјина, наравно, треба да уђе у Европску унију. Јер је Европска унија – Титаник.
Украјинци то не разумеју и по превисоким ценама купују карте за кобни лет. Али они уопште ништа не разумеју.
А Европа ништа не разуме, јер је то континент продаваца Христа. Заједно са одбаченом вером напустио их је и разум. Дакле, са становишта убрзања процеса међусобног политичког и државног утапања, они и треба да се уједине. Нека буде тако и не треба говорити „против“.
И добро би било да у Европу уђу сви, ма колико их има (а има их доста) монаси, али у најбољим традицијама мирисног Средњевековља (само кретен може да каже да је средњи век „мрачан“) и да крену са новим проповедањем покајања по градовима и местима Европе. Фрањевци, бенедиктинци, августинци, редемптористи, паулини, кармелићани… Списак је неисцрпан. Сви треба да напусте своје ћелије и оду да проповедају по Јовану Крститељу: Покајте се!
Али нешто ми шапуће да је овај луксуз, достојан Савонароле, потпуно немогућ. И ако је тако, онда ће се чути само еколошка проповед, и борба за зелену енергију, и за родну равноправност, а папа ће са балкона у Риму причати о људским правима, и све ће наставити да трули и да се руши. А празни храмови биће цивилизовано претворени у хотеле, барове и аутосервисе.
Да, овој фирми која пропада и трули, много недостаје Украјина. На крају крајева, људе кажњавају управо испуњењем њихових жеља.
Тада, отпивши гутљај Европе не у сновима, већ на делу, присетиће се да припадају православном свету, и да немају већих пријатеља од Руса. Али – то ће бити тек тада. И биће касно. У међувремену, по неумољивој логици историјских процеса, они просто морају да уђу тамо где су и сами рекли да желе да уђу.
А сви разумни људи треба не само да не уђу у овај европски дом, него да се од њега одмакну, да их не затрпају рушевине.
Воља Божија се извршава и нема потребе да се ту мешамо.
(Телеграм канал о. Андреја; превео Ж. Никчевић)