Да ли је нова америчка акција стратешка грешка у којој само Турска односи победу

07.07.2022. - 9:41

Убрзани процес придруживања Финске и Шведске НАТО-у руски експерти виде као својеврсну пи-ар кампању САД, осмишљену да убеди свет у одрживост НАТО-а и његову привлачност за друге земље, покушавајући на тај начин да поправе свој имиџ који је у јеку украјинске кризе погоршан.

Како оцењују експерти, имиџ НАТО-а је нарушен због чињенице што Запад масовно снабдева Кијев оружјем, док руске трупе и даље напредују.

Осим тога, прикључивање Финске и Шведске НАТО-у тумачи се и као „стратешка грешка“, те сматрају да је у 21. веку најбољи начин за осигуравање безбедности државе очување неутралности и не улазак у било какве војно-политичке блокове.

Све до недавно две скандинавске земље су следиле тај курс, али након почетка руске специјалне војне операције у Украјини промениле су свој став. У седишту НАТО-а потписан је протокол о приступању Шведске и Финске том блоку, који треба да ратификују свих 30 чланица Алијансе. Канада је прва НАТО земља која је то учинила.

Иако је направљен корак ка придруживању Финске и Шведске Северноатлантској алијанси он би могао бити и одложен због става Турске, која се раније противила таквом проширењу блока, али је потом укинула вето на кандидатуру те две земље за чланство у НАТО-у и потписала меморандум. Међутим, да сав посао није завршен сведочи изјава турског лидера Тајипа Реџепа Ердогана који је рекао да би Анкара могла да блокира приступање ове две државе уколико Хелсинки и Стокхолм не испуне своја обећања дата Турској и не испуне обавезе које су преузеле.

Руски политиколог Семјон Багдасаров каже да ће највећи добитник овог сукоба бити Ердоган зато што је успео да истргује и добије све оно што је Турска тражила. Између осталог, Анкара је захтевала да скандинавске државе престану подржавају курдске оружане групе, као што је ПКК, те укину своје забране продаје оружја Турској.

Анкара званично није повезивала питање Шведске и Финске у НАТО са добијањем америчких борбених авиона Ф-16, али има наговештаја и да је ту дошло до помака у корист Турске, а по свему судећи овим гестом успела је и да изглади односе са САД због куповине руских система С-400.

Међутим, оцена је да би проширење НАТО-а, ако Финска и Шведска уђу у алијансу, погоршало војну ситуацију у региону Балтичког мора, пошто ће се те територије од најмирнијих у Европи претворити у арену војног ривалства.

„Балтичко море постаје и море НАТО-а, а и наша ексклава Калињинградска област ће се наћи у тежем положају и генерално у том правцу настају већи проблеми, с обзиром да имамо границу са Финском дужине око 1.300 километара. Наша војска, наше јединице ће морати озбиљније да покрију тај правац Балтичког мора“, каже Багдасаров.

Чак и кинески експерти оцењују да улазак Шведске и Финске у НАТО неће решити сукоб у Украјини, већ ће, напротив, погоршати трагедију у европском региону, што ће довести до нових конфронтација.

Улазак неутралних земаља у блок довешће до озбиљних последица по регионалну безбедност, а још више европских земаља могло би да почне да разматра могућност придруживања војном блоку и повлачења са позиције неутралности. Експерти истичу да је НАТО стратешки инструмент САД, чије се активности спроводе у интересу Вашингтона, а не нужно у интересима ЕУ.

НАТО дестабилизује европску безбедност

Руски званичници упозоравају да приближавање војне инфраструктуре НАТО-а руским границама, активно гомилање војних снага и средстава на источном крилу не само да доводе до „ескалације напетости и дестабилизације европске безбедности“, већ јасно и противрече Оснивачком акту Русија-НАТО из 1997. године, којим се Алијанса, између осталог, обавезала да неће трајно распоређивати значајне борбене снаге на територији нових чланица савеза.

Кључна реченица Оснивачког акта је и да НАТО и Русија не виде једно друго као противнике, али је такав приступ промењен на недавном самиту НАТО-а у Мадриду, где је Русија проглашена за „најзначајнију и директну претњу“ по мир и безбедност чланица Алијансе, што је наставак антируске политике и притисака на Русију.

Све одлуке које Алијанса доноси у последње време, почев од појачаног војног присуства САД у Европи до јачања снаге на истоку континента представља грубо кршење оснивачког акта Русија – НАТО.

Руски војни експерт Иља Крамник подсећа да се Шведска и Финска, које су од Другог светског рата инсистирале на војној неутралности, већ дуго година интегришу у западни блок и регуларно учествују у активностима НАТО-а.

„Прикључивањем још две земље које имају своје интересе, контролисаност и консолидација никако неће ојачати. Чињеница да су Швеђани и Финци и раније били НАТО партнери, прилично чврсто интегрисани, говори о томе да би се у случају реалне војне претње сигурно пронашли начине за сарадњу. У том погледу, овим они ништа специјално не добијају, док се контролисаност блока као структуре доводи у питање“, сматра Крамник.

Русија спремна да одговори на сваку претњу

С друге стране, Крамкин сматра да НАТО увлачењем Шведске и Финске у чланство губи конце у својим рукама.

„Потписивањем протокола се, у суштини, ништа није променило, изузев тога што је за сам НАТО повећан фактор неконтролисаности. Што је више држава, што је више националних интереса и националних култура у Алијанси утолико је теже њима управљати и контролисати их“, оцењује Крамник.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг назвао је овај догађај „историјским за Шведску, Финску, НАТО и за евроатлантску безбедност“, додајући да су врата Алијансе и даље отворена за земље које су спремне да допринесу заједничкој безбедности, док руски експерти оцењују да Русија има снаге да одговори на сваку претњу, као и да осигура своју безбедност и одбрани своје геополитичке интересе.

Руско Министарство одбране већ разматра могуће опције за одговор у случају да се војна инфраструктура НАТО распореди у близини руских граница, а има наговешаја да ће у том случају Русија преместити значајне војне снаге на границу с Финском и да би могла да усмери неке од својих ракета ка циљевима у ове две државе, ако НАТО почне да размешта инфраструктуру и отвара базе у тим државама.

То ће ослабити безбедност две скандинавске земље, пошто Москва неће бити неми посматрач, иако до сада Русија ничим није угрожавала безбедност Финске и Шведске.

rs.sputniknews.com, Оливера Икодиновић

Слободан Владушић: Мегалополис и Трамп

Запад нема оружје којим може да се супротстави Путину – нека размисле шта даље

Кадиров: Хтели су прави рат – ево им га