Фил Батлер: Покренут је план „распрачавање Русије”

„Руска Федерација управо је објавила нову стратегију под насловом: ‘Уништење Америке – морални императив’“. Океј, то није тачно. Али Сједињене Државе посвећене су управо таквој стратегији како би се „позабавиле“ Русијом. Међутим, верзија Комисије за безбедност и сарадњу у Европи (CSCE) насловљена је „Деколонизовање Русије“. Делује као да није план да се тотално уништи највећа земља света, него само да се разбије на управљиве делиће.

Не, ово није шала. CSCE (позната и као Америчка хелсиншка комисија) коју је Конгрес САД створио још 1975. године, одржала је састанак 23. јуна како би се размотрио овај амерички императив. Читалац може да проникне у тон ових стратешких разговора из уводног наратива:

„Варварски рат Русије против Украјине – а пре тога Сирије, Либије, Грузије и Чеченије – изложио је свирепо империјални карактер Руске Федерације читавом свету“.

Варварство? Није ли чудно како се ратови НАТО и Америке никада не квалификују као вараврски? Заборавимо на то, сви знамо разлог. Оно што је битно за овај извештај је чињеница да се буквално налазимо у рату, мишљу и делом, против Руса.

Шта је CSCE?

А за оне који мисле да је CSCE безопасни тинк-тенк, подсећам да Комисију чини девет чланова Представничког дома америчког конгреса, девет чланова америчког Сената и по један члан из Стејт департмента, Министарства одбране и Министарства трговине. Другим речима, моја влада је практично јавно признала да свим силама ради на пропасти Русије.

Знам, чак и аналитичарима који ово читају тешко је да сваре колико је све ово лудо. Али „план“ је реалан и озбиљан и представља геостратешки инфаркт.

Када сам пре неки дан налетео на овај самит о деколонизацији Русије, заинтригирало ме је (да не кажем насмејало) што је Хана Хопко – бивша украјинска посланица – на листи учесника дискусије. Ко би могао да заборави причу ове храбре организаторке Евромајдана како се крила надомак Кијева чувајући хрчка од њеног детета, док су руски варвари разваљивали капије украјинске престонице у фебруару?

Е па, по свему судећи, ова продемократска активисткиња успела је да умакне Путиновим хордама, па је побегла право у Вашингтон како би лобирала за још ракета и медицинске помоћи. Сада прави планове за будућност Русије након што Путин и његови сарадници буду убијени. Извињавам се, ово је морало да се истакне. Данашњи активисти су далеко озбиљнији од деце цвећа из седамдесетих. Данашњи идеалисти пламтећих фризура успели су да стопе термине „морално“ и „стратешко“ у јединствен идеолошки концепт. Уколико се са њима не слажете, ви сте или неморални, или издајници, или оба.

Гранитно самопоуздање

Да будем кристално јасан: ови људи не могу се просто описати као будале, па чак ни као обманути зилоти. Они чак нису ни зли, макар према класичној дефиницији тог појма. Ако погледате њихов сусрет на Јутјуб каналу комисије, сигуран сам да ћете се најежити, баш као што сам се и ја најежио кад сам видео гранитну самоувереност њихових наратива. Модератор, тзв. виши политички саветник Бахти Нишанов, говори о „деколонизовању Русије“ као о нечему што се спрема већ неко време. Ма није ваљда?

Као да се „Велика игра“ Уједињеног Краљевства икада може заборавити. Али молим вас, пробајте да се загледате у очи учесника, видећете обрисе њихове визије либералног светског поретка у својој последњој бици. Панелисти у овој дискусији су псеудо-интелектуалци којима је дата мрвица моћи. А ништа није опасније од тога. Њихова улога, међутим, јесте да буду посредници корумпираног бирократског система којим управљају елите. Чак и политичари који се окупљају и додају своја имена панелима нису ништа више од пиона хијерархијског система који једва да је ико успео да спозна.

Нарочито су застрашујући коментари америчког конгресмена Стива Коена из Тенесија (на насловној фотографији), чије схватање Русије изгледа не иде даље од Владимира Путина и руског блогера/криминалца Алексеја Наваљног. Да, то је то. Копредседавајућем ове „круцијалне“ стратешке организације годило је да седи тамо и слуша људе који звуче као да су пали с Марса како дискутују о будућности Русије и света. Ова блебетала не разумеју суштину ниједног проблема, они су просто монтирани да буду лутке. Коен и његове кохорте само финансирају агенције и људе који извршавају ширу стратегију светског поретка.

Коенов посао при овој комисији је да ради све оно што му каже лидер демократа Ненси Пелоси, која га је и предложила за функцију. А улога Пелосијеве као врховног демократе у Конгресу је пре свега да загарантује остварење циљева елите. Иако је сувише глупа да схвати импликације онога у шта се упушта, она је ефикасно блебетало. Не заборавите да се састала са Зеленским у Украјини пре свега пар недеља. Она је главни заговорник оних који лобирају да се Русија стави на америчку листу спонзора тероризма. У овом њеном наступу препознаћете уобичајене догме о руској „бруталности“, „варваризму“, житарицама као Путиновом оружју, и томе слично.

Чејнијева визија

Слушајући ову дискусију, било ко са зрном објективности препознаће извртања и креативно тумачење истине. Загребите по површини било кога од њих и наћи ћете трагове русофобије. Ботакоз Касимбекова и Друштво Оксус претходе Мајклу Мекфоулу. За Ерику Марат са Универзитета националне одбране није потребно никакво представљање, везана је директно за америчко министарство одбране. Фатима Тлис или Тлисова је сарадник Националне задужбине за демократију, коју канонизују Глас Америке и други пропагандни канали. А аутор Кејси Мичел је следбеник сада покојног русофоба Збигњева Бжежинског, од ког потичу многе од идеја о „деколонизацији“ Русије.

У Мичеловом позиву да се „деколонизује Русија“ на Атлантику, овај пион елита говори о ратним хушкачима попут Дика Чејнија као да су алтруисти, заклети посвећеници америчког сна, а не самозаљубљени манијаци гладни моћи. Иронија је што Мичел признаје да је Чејни био катастрофа, али идеје његовог табора рефлектују маничну жељу бившег потпредседника да се Русија заувек уништи. Премда нам CSCE гарантује да је коначни циљ „боља Русија“.

Коначно, у најави „Деколонизације Русије“ о састанку се не говори као о „дискусији“. Уместо тога, конгресмен Коен био је „брифован“ о најновијим спољнополитичким стратегијама за Русију и Украјину. У том циљу су се окупили ови генијални идеалисти које упошљава Америка.

„Колико год да је деколонизовање Русије битно за територије које је ова земља претходно окупирала, реинтерпретација њене историје је кључна за опстанак Русије у њеним садашњим границама“ – кажу Ботакоз Касимбекова и Ерика Марат.

Дакле, америчка влада је толико великодушна и самоуверена да ће допустити Русији да настави да постоји, уместо да је тотално раскомада, како је то Дик Чејни желео.

Невероватно је да и даље има оних који не разумеју зашто Руси толико зазиру од утицаја НАТО-а у Украјини!

 

Фил Батлер је истраживач и аналитичар политике, политиколог и експерт за Источну Европу, аутор је бестселера „Путинови преторијанци“ и других књига.