Сценарио „савршене олује“ која би ове зиме због ситуације са енергентима могла да погоди, пре свих Европу, врло je реалан и није последица само украјинске кризе, већ дешавања у протеклој деценији када су политичари превише почели да се мешају у енергетику, сматра енергетичар Милош Здравковић. Хоће ли се и Србија наћи у средишту те ветрометине?

Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће у наредних недељу дана до детаља представити шта се све предузима како би се на време припремили за предстојећу зиму у којој нас, с обзиром на ситуацију са енергентима у свету, по његовој оцени, чека – „савршена олуја“.

Са његовом оценом, да све иде у лошем смеру, сагласан је и Здравковић, истичући да до тога није дошло преко ноћи и са украјинском кризом. Терен надолазећем „невремену“ су, по његовом мишљењу, подастрли политичари, јер енергетика је, како како каже за Спутњик, највећи бизнис на планети.

Припрема терена

Наш саговорник истиче да се, када су политичари пре десет година почели да доносе законе и стратегије, видело да то иде у лошем смеру.

„Пре свега када су доносили стратегије да Европа почиње да се снабдева течним гасом да смањи зависност од руских енергената, нарочито гаса. Једна ствар је списак лепих жеља, а друга ствар су реалне могућности. Нас не чека само „савршена олуја“ што се тиче гаса, нафте, већ и електричне енергије“, упозорава Здравковић.

Он подсећа да је пре 12 година Европа кренула у развој капацитета за ширење терминала за течни природни гас (ЛНГ), али се врло брзо показало да је ЛНГ неупоредиво скупљи него гас из цевовода. Течни гас произведен методом фракинга у Америци, како због скупље технике производње, тако и због тога што је због транспорта два пута требало мењати његово агрегатно стање, био је тотално неисплатив за велики капитал који је због тога успевао да одложи одлуке политичара.

Потом је, наставља он, уследила зелена агенда Европе која је због загревања Земље одлучила да смањи употребу нафте и угља. Реалне могућности да се то постигне биле су у већој употреби гаса и нуклеарне енергије.

„Нажалост, европски политичари нису слушали струку, него су стопирали развој нуклеарне енергије, а на рачун гаса почели су да се баве обновљивим изворима енергије који су на енергетском тржишту присутни са неких 20 одсто, али више од тога не могу. Разлог је што нису поуздани, што електрична енергија тако добијена не може да се складишти и све то је крајем прошле године резултирало никад већом енергетском кризом у Европи од Другог светског рата“, каже наш саговорник.

Тако се, како додаје, испоставило да Европа не може без термоелектрана, да не може без руског гаса, ни без нуклеарних електрана. Немачка као водећа привреда Европе, која се одрекла угља и нуклеарних електрана, ову 2022. годину ће, према подацима Међународне агенције за енергетику , први пут да заврши као нето увозник електричне енергије.

ЕУ без јединства

С друге стране, Француска која у овом тренутку има 54 нуклеарна реактора и више од 80 одсто својих потреба за електричном енергијом задовољава из нуклеарки, форсира њихову изградњу и најављује подизање 20 нових реактора. То, каже он, јасно говори да Европа нема јединствену енергетску политику.

Када је реч о гасу, неке државе су схватиле да ЛНГ не може да замени гас из цевовода и покушали су да капаришу нове количине гаса, док су неке друге мислиле да ће оне профитирати ако Европа одустане од руског гаса. Гасна криза управо због недостајућих гасовода ескалирала је први пут прошле године у новембру када је у Европи цена гаса прескочила магичну цифру од 1000 долара за хиљаду кубних метара, у односу на 400 долара колико је просечно била у претходним годинама, објашњава стручњак за енергетику.

Тек на крају је дошла и украјинска криза и шест пакета санкција Запада уведених Русији због специјалне операције у Украјини само су продубиле енергетску кризу, истиче Здравковић. Тако је, подсећа он, почетком марта цена гаса изашла на највећу у историји – 3600 долара за хиљаду кубних метара. Потом је пала, али је и даље много већа од хиљаду долара за хиљаду кубика гаса.

Аутор Мира Канкараш Тркља

Извор Спутњик, 26. јун 2022. 

Насловна фотографија: Reuters/Laszlo Balogh