РАДОМИР ПАВЛОВИЋ: Пут до српског јединства

Кренуо сам после имплементације избора 2008. када су Бошњаци имали начелника и 17 одборника а Срби 10 одборника на пут интеграције српског бирачког тијела од Срба који су протјерани у ратним и поратним условима са подручја општине Сребреница, поготово након егзодуса Срба са Скеланског краја који је био највећи током 1992. год преко Ријеке Дрине у Бајину Башту.
Људи су се почели враћати на своја имања и пројекат малинарства је направио највећу интеграцују. Људи су почели да обрађују своју земљу и да ваде документа Републике Српске. Већ 2012. на локалним изборима, имали су Срби заједничког кандидата за начелника, Весну Кочевич, али независни кандидат сарајевских кругова је парама које су дошле из Сарајева узео довољно гласова да Весна не побједи него Ћамил Дураковић. Мој рад и тима око мене и СНСД-а је већ имао у скупштини успјех када су Срби имали 11 мандата а Бошњаци такође 11 а један кандидат СДП српске националности је био на страни Бошњака тако да су они имали тјесну већину. То ми је давало простора да наставимо као Коалиција за Републику Српску да јачамо српску корпус те 4 године.

Након моје смјене од стране Ћамила Дураковића са позиције предсједника СО Сребреница у љето 2014. још више сам појачао активности на српској слози што нам је донијели и побједу на изборима 2016. године када је за начелника изабран Младен Грујичић испред СНСД-а и свих српских партија а Срби имали 12 а Бошњаци 9 одборника. Побједа је резултат на стотину трибина широм Србије и Сребренице гдје су наши Срби из Сребренице протјерани од Бајине Баште до Панчева и Зрењанина. Доста рада, пуно енергије и акције уродило је плодом. То је први период српске власти од 1999. године. Побједа српског начелника и српске слоге добила је симпатије и Баналуке и Београда. Заустављен је историјски пројекат Сребренице на сатанизацији српског народа од стране како Бошњака тако и великог дјела међународне заједнице. Срби су до тада у Сребреници били грађани другог реда са епитетом геноцидног народа. Након 4 године на изборима 2020. и поновљеним 2021. поново смо добили српску власт са начелником и 15 одборника Срба а Бошњаци грешкама своје политике имали су 6 одборника.

Велике активности на мобилизацију свих српских снага и гласача донијеле су српском народу поново побједу. И шта се даље дешава. Ево нас пред опште изборе 2022. године. Веома битне за Републику Српску која постоји већ 30 година и која је настала на јединству свих својих патриотских И политичких снага. Република Српска данас је под све већим притисцима из западних амбасада покушава се разбити српски корпус и СНСД и Република Српска. Слика у Сребреници је као и широм Републике.

СНСД је потребно јединство за побједу на општим изборима. Само јединствен СНСД може ујединити и српски корпус како у Републици, тако и у Сребреници. Само јединством се може доћи до побједе на општим изборима 2022. године, а после тога до заједничког кандидата за начелника, који мора одговорити времену и позицији за побједу 2024.
Тренутна ситуација није добра. Активности које су биле раније на заједништву, на интеграцији изостају. Биће нам потребно доста рада да би се могли надати побједи. Ресурса има, идеја има, само фали организација и слога. За то вријеме Бошњаци су дигли своју дијаспору и све своје ресурсе да више Србин не побједи у Сребреници али и да у Републичком парламенту нема Владе без њих јер рачунају на 5-6 посланика. Притисци на Сребреницу и Републику Српску све су већи а наши одговори морају бити у нашем јединству и слози много већи. На томе треба почети радити већ сада да би побједа била осигурана 2022. и 2024. године.

Сребреница
Радомир Павловић