„Статистички подаци могу доказати било шта, па чак и истину.“ (Ноел Мојнихан (Noel Henry Moynihan), 1916-1994, ирски љекар и управитељ добротворних установа)
Дана 2.јуна 2022.године, „43.Влада“ је утврдила Предлог закона о попису становништва, домаћинстава и станова (у даљем тексту: Предлог).
Анализирајмо неколико одредби Предлога и упоредимо их са одредбама Закона о попису становништва, домаћинстава и станова у 2011. години („Службени лист ЦГ“, број 41/10, од 23. јула 2010. године) (у даљем тексту: ранији Закон).
1)Члан 2 Предлога – (Период и начин спровођења пописа):
„Период спровођења пописа и референтни моменат пописа утврђује Влада Црне Горе (у даљем тексту: Влада).
Члан 1 ранијег Закона – (Предмет Закона):
„У Црној Гори спровешће се, у периоду од 1. до 15. априла 2011.године, попис становништва, домаћинстава и станова (у даљем тексту: попис).
Попис ће се спровести према стању на дан 31. март 2011.године, у 24:00 часа, што се сматра референтним моментом пописа.“
Коментар: У Предлогу, за разлику од ранијег Закона, није утврђен период спровођења пописа и референтни моменат (стање на одређени датум) пописа. Имајући у виду да „43.Владу“ конституишу партије изразито антисрпске оријентације и СНП, као бивша просрпска партија, изводи се логички и оправдани закључак да овакво законодавно решење омогућава даље одлагање спровођења пописа унедоглед.
2) Члан 9 став 1 Предлога (Лични и други подаци о лицима):
„О лицима која се обухватају пописом прикупиће се подаци о: …националној, односно етничкој припадности; вјери; матерњем језику; језику којим лице уобичајено говори;…
Члан 5 став 1 ранијег Закона (Подаци о лицима):
„О лицима која се обухватају овим пописом прикупиће се следећи подаци: …етничка припадност; вјероисповијест; матерњи језик; други језици којима се лице служи;…“
Коментар: У ранијем Закону је било прописано уставно утемељено прикупљање података о матерњем језику и другим (страним – М.Г.) језицима којима се лице служи. Међутим, у Предлогу је срачунато унијета немушта и збуњујућа одредба о обавези прикупљања података о „језику којим лице уобичајено говори“?!
Очит је циљ да се, довођењем у заблуду грађана (на примјер, одговорима на питања пописивача којим језиком, српским или црногорским, говоре јавно, а којим приватно; у које доба дана говоре једним, а у које другим језиком; и сл.) релативизује српска језичка већина у Црној Гори, односно да, пописно објављени, број грађана који говоре српским језиком буде мањи од стварног, а у корист грађана који говоре (политичким, симболичким) црногорским језиком.
3) Члан 9 став 3 Предлога:
„На основу прикупљених података из става 1 овог члана изводе се следећи подаци: укупно становништво, старост, категорија насеља према броју становника и други подаци које статистички обрађује Управа за статистику, у складу са законом и међународним документима.“
Коментар: Управа за статистику, срачунато, Предлогом није изричито обавезана на објављивање података о националној припадности, вјери и матерњем језику. Имајући у виду претходно описани антисрпски, марионетски карактер црногорских власти и ДПС „опозиције“, овакво законодавно решење омогућава америчкој и британској амбасади у Подгорици да нареди да се ти подаци не објављују, или да се њихово објављивање одлаже на неодређено вријеме.
4) Како је, с правом, оспоравана тачност објављених података о националној припадности, вјероисповијести и матерњем језику, прикупљених на попису из 2011.године, на штету Срба и српскојезичког становништва, сматрам неопходним да се новим Законом о попису пропише ревизија резултата пописа о овим подацима. Ревизорско тијело, као другостепено орган, чинили би, прије свега, познати статистички и демографски стручњаци.
Милан Гајовић